“Na severu je ovih dana teško živeti a ne samo izveštavati”, kaže predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac u emisiji “Dogovor!?” Radija Kim. Ona napominje da je zabeleženo mnogo napada, kako fizičkih, tako i verbalnih na novinare i da je potrebna kampanja osvešćivanja građana o značaju medija. Katarina Marinković, novinarka Medija centra ističe da ne opravdava nasililje i napominje da su posebno ugrožene albanske kolege koje su ovih dana izveštavale sa severa Kosova.
Ivana Vanovac ističe da novinari koji žive i rade na severu treba da pomire dva nemira, brigu za svoju porodicu i profesionalnost na poslu koja trenutno zahteva mnogo više fokusa i kvalitetnijeg rada. “Moramo maksimalno da budemo fokusirani da odradimo posao najbolje što umemo i možda bolje nego što smo ikada radili. Uslovi za rad su očajni zato što je generalno bezbednost na severu narušena u poslednje vreme. Ja bih rekla da se to najviše oseća od kada su Srbi napustili kosovske institucije, već tada se osetilo to narušavanje bezbednosti da bi sada apsolutno kulminiralo. Videli smo šta se prethodnih dana dešavalo na severu i videli smo koliko su novinari zapravo nezaštićeni kako god da se nađu na terenu, da li su propisno označeni, da li nisu označeni, da li imaju opremu za rad, da li je nemaju… Kako god okrenemo novinari su meta”.
Ona kaže da su novinari morali da se čuvaju od “svih i svakoga”. “Najpametnije što možete učiniti u tom trenutku je skloniti se. Znamo mi odlično koja su naša prava. To smo naučili za ovih dvadeset godina, ne ići pred rudu i ako možeš da se skloniš skloni se malo u stranu, sačekaj da se sve primiri i onda hladne glave nastavi da radiš. Dovoljno je samo da ispirčamo. Mi smo svojim imenom i prezimenom garant da je ono što smo objavili istina, mi smo svedoci”.
I Katarina Marinković, novinarka Medija centra u Čaglavici, smatra da je za novinara važnije da sačuva glavnu nego da objavi neke snimke ili fotografije, te da treba poslušati ako im neko kaže da ih ne smijaju.
“S druge strane, naravno da ne opravdavam te ljude koji onemogućavaju novinarima da i zabranjuju. Na primer u Zvečanu tog 29. maja mi smo mogli da vidimo da je sa opštinske zgrade, odnosno sa prozora da su non stop bili foto aparati i kamere i da su oni od ranih jutarnjih časova snimali pa sve do kraja sukoba. Mislim na policiju. Tako da ti ljudi koji se plaše novinara da ih snime jer će navodno neko posle toga da hapsi, mislim da to uopšte nije opravdano jer su oni vidljivi samim tim što su na ulici”.
Novinarke su se složile da su najugroženiji bili albanski novinari. “Mislim da su kolege Albanci ugroženiji tamo tokom izveštavanja”, kaže Marinkovićeva.
Vanovac ističe da i srpske kolege imaju problema, te napominje slučaj od pre nekoliko dana u Severnoj Kosovskoj Mitrovici posle hapšenja Miluna Milenkovića kada novinarima nije bilo omogućeno da snimaju. “Ono što ne znaju je da im zaista opasnost ne preti od medija. Naprotiv, šta bi bilo da su vama Radoš (Petrović) i Dušan (Obrenović) rekli -“nemoj da me snimaš”. Toliko je važna uloga medija i svetliji primer od toga ne postoji. 29.maj hapše se Radoš Petrović i Dušan Obrenović, vaši snimatelji, pre svega Kim radija, Gračanice onlajn, te kamere su zabeležile dokazni materijal koji pokazuje da su Dušan Obrenović i Radoš Petrović uhapšeni pre nego što je uopšte došlo do izbijanja bilo kakavih nereda. Ako to ne pokazuje koliko medij može da ti bude prijatelj, koliko može da bude spasonosa u datom trenutku, ja zaista ne znam šta drugo”, kaže Vanovac.
Na pitanje zašto smo dozvolili da nam u Severnoj Mitrovici ne dozvoljavaju snimanje, Marinkovićeva odgovara: “Pa da bi sačuvali živu glavu. Tamo ne postoji policija, ne može da ide uz novinara i da ga čuva. Ne postoje organi reda i mi moramo sami da vodimo računa o sebi, budemo svesni opasnosti i da jednostavno procenimo i osetimo taj trenutak dokle smemo da idemo”.
Marinkovićeva veruje da okupljene plaši da bi ukoliko se pojave na snimku medija mogu biti prepoznati i uhapšeni. “Mi te izgovore možemo da čujemo od njih samih, oni nam to kažu. Mi to možemo da čitamo i po društvenim mrežama. Međutim, i ti ljudi moraju da budu svesni da akko čine nasilje i rade nešto loše da moraju da budu spremni da snose i odgovornost. Ja lično neću da učestvujem u tome, ni da im olakšavam, ni da im otežavam, ja samo radim svoj posao”, kaže Marinkovićeva.
Komentarišući snimak koji je tokom protesta u Severnoj Mitrovici zabeležila koleginica Tatjana Lazarević sa portala KoSSev rekla da je dobro da je ta situacija zabeležena kako bi javnost videla u kakvom su položaju novinari.
“Dobro je zato što smo videli iz blizine kako to izgleda. Meni se sviđa da vide kako je to biti novinar, šta sve može da ti se desi. Sve ostalo… opet kažem, toliko su jake emocije bile da je suludo komentarisati. Svi su bili poprilično pod adrenalinom, tako da mislim da ovo treba da iskoristimo kao dobar nauk šta ćemo dalje”.
Vanovac naglašava da se mora insistirati na bezbednosti novinara. “Koga ćemo sve da uključimo, koje su to sve istance, ko je u obavezi da nam pomogne, da malo pojačano idemo u tu kampanju osvešćivanja građanstva o tome šta mediji rade, kakva im je uloga i zašto nikada ne bi smeli da budemo na meti bilo koga”, kaže Vanovac.
Sagovornice u emisiji “Dogovor!?” govorile su i o ulozi novinarskih udruženja, međusobnoj saradnji između srpskih i albanskih medija i drugim temama.
