„Danas dajem sebi slobodu da kažem da mi u velikoj meri zapostavljamo našu maternju melodiju“, ističe profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Lapljem Selu Ana Kostić povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika.
Učenici i mladi ljudi, srednjoškolci ne razmišljaju mnogo o maternjem jeziku i pored velikog napora koji ulažemo kao njihovi profesori, ističe profesorka Ana Kostić.
„Profesori srpskog jezika koliko god da se trude ne mogu mnogo da učine jer ih sistem školstva obojen politizovanjem u tome sputava. Ako se uzme u obzir da učenici od početka pa sve do kraja školovanja imaju najveći broj časova maternjeg jezika u odnosu na druge predmete, dolazimo do poražavajućeg saznanja da veliki broj njih ne poznaje dobro svoj maternji jezik”, napominje Kostić.
Ističe da deca ne čitaju knjige, da i kada to čine, retko to čine iz ljubavi prema knjizi.
“Uglavnom je to na silu, pod pritiscima od strane nastavnika, ili savesnih roditelja. Nažalost, često se služe kopi peist tehnikom koja sve više uzima maha. Kopirajući (prepisujući) sadržaje, deca ne razmišljaju o njihovoj sadržini, i jedini cilj je ispunjavanje forme. To je po jezik i bas kao društvo pogubno“, kaže ona.
Profesorka Ana Kostić je na današnji dan skrenula pažnju na jezičke promene u jeziku, za koje smatra da ne bi smele da se događaju.
„Svedoci smo jezičkih promena u jeziku koje ne bi smele da se događaju ( meteorološkinja, psihološkinja, dramaturškinja…). Podležemo uticaju rodne ravnopravnosti, čime strane reči gotovo na silu pokušavamo da prilagodimo promenama. Dakle, podležemo uticaju i povlačimo se pred strukom”, ističe ona.
Srpski jezik je naročito ugrožen na Kosovu. Profesorka, ističe da smo mi koji živimo ovde svedoci svakodnevnog kršenja prava na upotrebu maternjeg jezika.
„Iako je srpski jezik službeni na prostoru Kosova i Metohije, to u praksi nije tako. Ako u prodavnici kupite neki proizvod, retko ili uopšte nećete naći deklaraciju na srpskom jeziku. Sve poštovanje upotrebe srpskog jezika svodi se na tablu okačenu iznad vrata tek poneke institucije koje su neretko napisane sa puno grešaka. Eto, konkretno, mi, Srbi koji živimo na Kosovu i Metohiji nismo Kosovci, već Kosovari. Kome dokazati da je nastavak -ar izvedenica za građenje imenica kojima se imenuju profesije – novinar, lekar, pekar, apotekar… Dakle, da li smo mi po prohesiji KosovARi?, postavlja pitanje profesorka srpskog jezika i književnosti Ana Kostić.
Generalna skupština UNESKO 1999. godine proglasila je 21. februar za Međunarodni dan maternjeg jezika. UNESKO ukazuje da je jezička raznolikost sve ugroženija i da preko 40 procenata svetskog stanovništva nema pristup obrazovanju na jeziku koji govori ili razume.
