Seksualno vaspitanje je od presudne važnosti za reproduktivno zdravlje čoveka, što automatski znači i za postojanje njegove vrste. Izvori informisanja su danas daleko dostupniji omladini nego što je to bio slučaj pre dvadesetak, tridesetak godina. Mnoštvo internet stranica, foruma, emisija na Jutjubu, grupa po društvenim mrežama, sve su to savremeni izvori informacija koji pored očitih prednosti (lako su dostupni, jeftini), imaju i jednu veliku manjkavost – kako biti apsolutno siguran da osoba koja ih pruža ima kompetenciju da to čini. Dakle, internet je sjajan izvor informacija, ali još sjajniji izvor dezinformacija.
Ginekolozi su saglasni da je najbolji način seksualnog obrazovanja mladih razgovor sa roditeljima ili lekarima, kada već u školama nema predmeta koji bi se bavio upravo ovom vrstom vaspitanja. Postavlja se pitanje, koliko su oni kojima je to namenjeno, spremni da se oslobode, edukuju i bez ustezanja pitaju šta ih zanima?
Roditelji: U XXI veku smo, a i dalje se pravimo da su nas donele rode
U razgovoru sa roditeljima saznajemo da su današnji roditelji daleko otvoreniji za ovu vrstu razgovora, nego što je to bio slučaj sa njihovim roditeljima.
„Moja mama je uvek izbegavala da mi odgovori na neka pitanja. Jasno mi je bilo da joj je neprijatno, pa je vremenom i meni postajalo neprijatno da je pitam bilo šta u vezi seksualnih odnosa“ priseća se Mirjana Radić, majka jedne šesnaestogodišnjakinje.
„Informisali smo se razgovarajući sa vršnjakinjama, sa sestrama, kada bi se o tome pričalo u nekoj tv emisiji, a tada je i to bilo retkost. Gledali smo filmove, čitali po neku knjigu, a najviše časopise. Sećam se časopisa za mlade, mislim da se zvao „Tin“ u kome je bila stranica sa pismima devojčica ginekolozima i odgovori. To je bilo dragoceno“ priča naša sagovornica.
Ipak, smatra da bi daleko korisnije bilo da je mogla neke stvari da čuje od roditelja.
„Zato se ja trudim da razvijem jedan otvoren odnos sa ćerkom. Da mi veruje, da zna i od mene čuje da je sve za čoveka, da je važno da se čuva, da je sama odgovorna za svoje zdravlje…. ali i da zna da šta god da se desi, ja sam ta kojoj treba prvo da se obrati za pomoć, a ne da sama prolazi kroz agonije i patnje…“
Na pitanje misli li da je uvođenje seksualnog vaspitanja u škole dobar način da se informacije o seksualnom ponašanju i reproduktivnom zdravlju plasiraju i onom delu omladine koji nema tu sreću da može otvoreno da razgovara sa roditeljima, naša sagovornica kaže:
„Naravno da bi toj kategoriji to puno značilo. Sve je bolje od interneta. Tamo ima toliko loših saveta i toliko neproverenih informacija da je to strašno. U školama bi to obavljalo stručno lice, po nekom proverenom programu….Mada i dalje mislim da je najbolje da to uradi roditelj. Nema tu ničeg nenormalnog niti ičega čega bismo se stideli. To je najnormalnija stvar u ljudskom životu, a mi se i sad u XXI veku pravimo kao da su nas donele rode… Danas su ljudi u stanju svašta da rade, ali ne mogu da razgovaraju o seksu sa onima koje vole najviše i čije zdravlje zavisi od tih razgovora. Ja to ne mogu da razumem“ dodaje Mirjana.
Jedna starija sugrađanka na pitanje misli li da bi bilo pametno da se seksualno vaspitanje ustanovi kao deo školske nastave, smejući se samo dobacila:
„Idi bre, a ko je nas učio, pa šta nam fali? Šta tu ima da se uči?“
Mladi: Sramota nas je
Mladi su prilično otvoreni za razgovor, ali pod uslovom da im se ne vidi lice i da ne otkrijemo njihov identitet.
„U glavnom se informišem tako što razgovaram sa mamom. I preko Tik Tok-a“ kaže šesnaestogodišnja Sofija.
Dodaje da nikada nije imala mogućnost da o tome razgovara sa bilo kim u školi. Takva mogućnost nije im ponuđena.
„I danas je to sramota. Izbegavamo da izgovaramo reči kao što je npr. gej ili nešto slično, a kamo li da iniciramo razgovor o seksu. To su i sada tabu teme“ kaže ova učenica Gimnazije u Kosovskoj Mitrovici.
Mišljenja je da su roditelji najbolji izvor informacija, ali i internet.
Na pitanje kakav odnos imaju danas mlade devojke prema posetama ginekologu, odgovara da ih je sramota.
„Sramota ih je i da pričaju o seksu, a kamo li da idu kod ginekologa“ kratko odgovara naša sagovornica.
Ona dodaje da o polno prenosivim bolestima znaju po nešto. U glavnom znaju dosta toga o AIDS-u i znaju kako da se zaštite.
Na pitanje da li bi mladim generacijama značilo nešto kada bi na više mesta u gradu bili postavljeni veoma jeftini ili čak besplatni kondomi, dobijamo još jedan odgovor u kome je glavni motiv sramota.
„Ništa nam to ne bi značilo. Sve bi nas bilo sramota da ih uzmemo“.
Odakle ta sramežljivost? Stidimo se isključivo onoga što u sebi podvodimo pod nedozvoljeno, nemoralno ili nepoželjno. Seksualna aktivnost mladih oduvek je postojala,od seksualne revolucije prošle su decenije, a mi i danas imamo generacije koje bi bilo sramota da odu sa 16 godina kod ginekologa ili da uzmu besplatan kondom.
Pitali smo mlade devojke i da li bi im bilo korisno kada bi imali u školi seksualno vaspitanje kao predmet. Odgovori su slični.
„Bilo bi nas sramota da o tome pričamo“.
Isti odgovor smo dobili i na pitanje da li biste smatrali korisnim kada bi postojala neka organizacija koja bi anonimno davala besplatna kontraceptivna sredstva, pre svega kondome, ali i informacije o zaštiti od polno prenosivih bolesti i neželjenoj trudnoći.
„Pa isto bi bilo. Kako…? Bilo bi nas sramota…“
Sedamnaestogodišnji Milan ima predlog koji je lako sprovodiv u praksi.
„Možda bi mogla da se organizuju neka predavanja u školama. Recimo dođu lekari i pričaju o svemu tome, a prethodno mi postavimo pitanja anonimno pa on zna šta nas najviše zanima. Moglo bi to recimo na časovima biologije da se organizuje. Ili recimo neka telefonska linija da se otvori, ali fiksna, da ne mogu da vide ko zove“ kaže Milan i pita: „A, ovo što snimate…. Jel neće nigde da mi se čuje glas?“.
Dakle, mladi veruju roditeljima, veruju internetu, ali osećaju sram kada bi trebalo da u javnosti razgovaraju o tome. U većini slučajeva ih je sramota da pričaju, ali ne i da upražnjavaju seksualne odnose, jer statistika kaže da 47% mladih na ovom podneblju, prvi put stupa u odnose između 15. I 18. godine, a 7% njih pre 15. Čak četvrtina ispitanika se izjasnila da je doživela seksualno nasilje, podaci su Krovne organizacije mladih Srbije. Nažalost, ovakvi podaci, kada je u pitanju područje Kosova, gotovo su nepostojeći ili su bar nevidljivi ukoliko ih pretražujete na srpskom jeziku.
Ovaj medijski sadržaj, Radio Kosovska Mitrovica realizuje u saradnji sa Populacionim fondom UN-a na Kosovu.
