Rusija i Kina će uložiti veto na članstvo Kosova u UN

Vlada u Prištini nema izglede za članstvo u Ujedinjenim nacijama jer Rusija i Kina nemaju razloga da ne ulože veto u Savetu bezbednosti.Uz to, pet članica Evropske unije nije spremno da prizna nezavisnost Kosova, pre svega zbog svojih interesa, recimo Španija zbog separatizma u Kataloniji. Niko u EU ne može od Beograda da zahteva nešto što pet njenih članica nije spremno da uradi, a to je da se saglasi sa otcepljenjem kosovskih Albanaca, ocenjuje za Danas Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, odgovarajući na pitanje o tome da li se uskoro može očekivati da Kosovo dobije stolicu u UN, kao i da li ceni da će Srbija dati saglasnost.

Sagovornik Danasa dodaje da su gore navedene činjenice one koje omogućavaju Beogradu da radi na normalizaciji odnosa sa Prištinom, kao najbitnijem preduslovu za ulazak u EU, a da se barem formalno-pravno ne odrekne dela svoje teritorije. Kako bi konkretno izgledala ta „normalizacija“, ocenjuje Reljić, niko u ovom trenutku ne zna, pa čak ni zapadnoevropski pravnici koji najverovatnije negde već pišu tekst tog sporazuma.

Zvaničnih informacija o nedavnom susretu nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Srbije Aleksandra Vučića bilo je malo tako da je za procenu rezultata tog sastanka jedino moguća metoda svojstvena „kremljolozima“, dakle nagađanje šta bi moglo da se krije iza šturih zvaničnih saopštenja.

Na osnovu takvog postupka rekao bih da je za kancelarku na prvom mestu da se izbegnu novi sukobi u regionu i da tu očekuje punu kooperativnost Beograda. Naime, u izjavi pred početak razgovora kancelarka je naglasila očekivanja Evropske unije da će na području zapadnog Balkana biti „dobar razvoj“ i ukazala na „ključnu ulogu“ Srbije u odnosu na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu. Nije, međutim, spomenula pristupanje Srbije Evropskoj uniji što nije moglo da godi njenom sagovorniku. Predsednik je pak rekao da će Srbija morati da donese „teške odluke“ u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji. Pridao je poseban značaj jačanju ekonomskih veza sa Nemačkom. Nameće se zaključak da predsednik s jedne strane želi da pripremi javnost Srbije za moguće političke gubitke u vezi sa Kosovom. S druge strane, ukazuje da od dobrih veza s Berlinom Srbija može da očekuje ekonomski dobitak, čak i neku vrstu kompenzacije – komentariše Dušan Reljić ishod poslednjeg sastanka Merkel i Vučić.

Upitan da li će Vučić imati problem sa Rusijom ako krene da ostvaruje ono što Zapad traži od njega da uradi sa Kosovom, sagovornik Danasa konstatuje najpre da su pojedini političari od prolaznog značaja.

„Interesi u međunarodnoj politici su, međutim, dugoročni. Čak i ako bi neka vlada u Beogradu odlučila da se odrekne podrške Rusije u Savetu bezbednosti UN u vezi sa Kosovom, to ne znači da se gubi osnova za politički, ekonomski i „mekani“ (kultura i informisanje) uticaj Moskve. Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska, Grčka – to su samo neke od članica EU i NATO u okruženju koje su i te kako zainteresovane da ojačaju, ne samo ekonomske, veze sa Rusijom. Putin je prošle godine bio u Ljubljani, dobio je poziv da dođe i u Zagreb“, smatra Reljić.

On dodaje da niko, pa izričito ne ni SAD, nema šta da dobije, politički i ekonomski, od trajnog sukobljavanja s Rusijom, niti, u perspektivi, s Kinom.„Niti Moskva ima koristi od stanja stalne napetosti sa Zapadom. Zato Evropi u ovom trenutku bolno nedostaju mudri akteri u međunarodnim odnosima, kao što su bili Bruno Krajski, Olaf Palme ili Tito. Oni su se odvažno postavljali između sukobljenih blokova i zagovarali međunarodne odnose oslobođene stege velikih sila. Ostaje nada da bi Evropska unija, ukoliko posle izlaska Velike Britanije uspe da ojača svoju Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, mogla bitnije da doprinese potiskivanju pretnji i prinude i smanjenju napetosti u međunarodnim odnosima“, istakao je šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.

Izvor Danas

Foto Medija centar

Comments