Uskoro finale? Za i protiv SAD u pregovorima Beograda i Prištine: Za sada bez “četvrte” stolice u Briselu

Iako je Priština u dijalogu sa Beogradom pozivala da se kao posrednik uključe i Sjedinjene Američke Države, po svemu sudeći, predstavnik SAD se neće uskoro naći za istim stolom kao medijator, bar ne direktno uz Evropsku uniju.

Međutim, iako predstavnik SAD neće formalno sedeti za stolom u Briselu sa predstavnicima Beograda, Prištine i EU, nesumnjivo je da Amerikanci imaju i te kako veliki uticaj na sam proces, saglasni su sagovornici portala KoSSev.

Dok jedni u uticaju SAD-a vide dobre strane, smatrajući da će one uticati na sprovodivost svega do sada dogovorenog, ima i onih koji smatraju da se time pokazuje nespremnost i nezrelost Prištine za nastavak daljeg procesa.

Da je ipak SAD veliki igrač u ovom procesu, pokazuje i to što su se politički direktori Kvinte našli u Vašingtonu, a zbog finala pregovora Beograda i Prištine, javio je ove nedelje prištinski Express.

Ono što je izvesno, prema dosadašnjim izjavama i najavama,  jeste to da će na kraju pregovaračkog procesa Beograd i Priština potpisati pravno-obavezujući sporazum, a kao vremenska odrednica za to pominje se kraj ove godine.

Da će do kraja godine ovaj sporazum biti potpisan smatra Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji smatra i da za sada, promene formata dijaloga dve strane neće biti.

Pritisak EU da se prizna Kosovo?

“EU će i dalje zahtevati da ostane kao posrednik, ali videćemo kako će se situacija unutar EU dalje odvijati, jer smo videli da je rumunski predsednik nedavno govorio o pritisku (od strane Nemačke) za priznanje nezavisnog Kosova”, rekao je Đukanović.

On smatra da Amerika ima itekako veliki uticaj na sam proces, te da će ga posebno iskoristiti za formiranje Zajednice srpskih opština.

Kaže i da je jedna vrsta pritiska vidljiva i to kroz nedavnu konsultaciju Prištine sa gradonačelnicima severnih kosovskih opština.

“Neke stvari su se ipak pomerile sa mrtve tačke. Ono čemu su SAD dale neku vrstu blagoslova kosovskim vlastima jeste da očigledno usvoje uskoro zakon o transformaciji kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage Kosova. Nadam se da to ipak neće uticati na neku značajniju dinamiku pregovora”, ukazao je Đukanović.

Na pitanje može li Srbija da spreči formiranje Vojske Kosova, poručuje:

“Kojim sredstvima može to da se izvede? Mislim da to ipak zavisi pre svega od raspoloženja kosovske skupštine, a očigledno je da u ovom trenutku imaju saglasnost, pre svega SAD da to učine.“

SAD uvek bila “četvrta stolica”

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da je od početka briselskog procesa SAD učestvovala kao „četvrta stolica“, ali da format u kojem se sada održavaju pregovori odgovaraju EU i smatra da neće biti direktnijeg uključivanja Amerike.

„Sve strane u pregovaračkom procesu su razgovarale i sa SAD o mogućem rešenju. Znači njihov uticaj na potencionalno rešenje je i dalje veoma veliki, pre svega na pojedinačne aktere”, poručila je Joksimović i dodala da bez “ključnih aktera” neće biti moguće da se postigne rešenje, te da tu misli i na Nemačku

Na pitanje da li je EU sposobna da nastavi dalje da posreduje u dijalogu, u kojem strane “traže” uključivanje novih aktera, Joksimović kaže da je EU uradila deo posla i da je evidentno da je došlo do pomaka u odnosima Beograda i Prištine.

“Radi se o jednom višedecenijskom, kompleksnom procesu u kojem mnogo aktera igra važnu ulogu. To je proces koji ima jedan vremenski tok u kojem se međunarodni odnosi velikom brzinom menjaju i dobijaju nekakvu novu dinamiku. I u takvim kompleksnim ukupnim međunarodnim odnosima nije jednostavno doći do rešenja, a govorimo o periodu kada su se unutar same EU dešavali neki bitni procesi”, objašnjava Joksimović i dodaje da je zbog toga fokusiranost EU na pitanje Kosova varirala.

Dijalog je za sada na “neutralnom terenu”

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov o uključivanju Amerike u dijalog kratko je prokomentarisao da bi to značilo i uključivanje Rusije, te da bismo tada imali “nadmetanje velikih sila preko naših leđa”.

“Pregovori su izmešteni iz UN”, podsetio je Popov i dodao da je dobro što ih vodi EU, jer se dijalog odigrava na “neutralnom terenu”, odnosno zajednici u kojoj i obe strane žele jednog dana da se priključe.

I dok Popov ne očekuje takođe, direktno uključivanje SAD u dijalog, ali ni ne vidi ništa loše u tome, prištinski analitičar Behljulj Bećaj (Behlul Beçaj) je veoma protiv tog predloga.

“Na ovaj način premijer (Ramuš Haradinaj) priznaje da ova vlast ne može reši svoje probleme bez Amerikanaca”, rekao je Bećaj te dodao da ako Haradinaj zaista traži direktno uključivanje SAD u pregovore, da onda zatraži od njih i da na njegovo mesto dovedu “nekog Amerikanca”.

EU nesposobna za dalje pregovore

Smatra i da EU nije dorasla, odnosno da nije sposobna da reši višedecenijski konflikt Srba i Albanaca, ali da mi “nemamo pravo da optužimo EU za nešto što zavisi više od nas nego od drugih”.

“Umesto da čekamo rešenje spolja, bilo bi mudro da se dozovemo pameti i da naše probleme rešimo sami”, zaključio je Bećaj.

Podsetimo, uključivanje SAD u dijalog Beograda i Prištine zatražio je sredinom prošle godine kosovski premijer Ramuš Haradinaj, na šta je iz Srbije došao odgovor da ukoliko se u proces uključe SAD, da će Beograd insistirati da se za pregovaračkim stolom nađe i predstavnik Rusije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je početkom septembra prošle godine da je za Srbiju posrednik EU i da nema reči o promeni formata dijaloga. Dodao je i da ukoliko to budu tražile velike sile, da će onda i velike sile i biti uključene.

“Ne mislim da je to u ovom trenutku na bilo koji način u igr””, naglasio je Vučić.

Inače, ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot potvrdio je da se Amerika neće formalno uključiti u pregovore Beograda i Prištine, dodavši da u njima posreduje Evropska unija, a da su Amerikanci tu da pruže pomoć.

“Mi smo tu da pomognemo, ali taj dijalog se odvija između Srbije i Kosova uz pomoć EU. Pratimo sve detalje, ako nam se obrate za pomoć, bićemo tu. Želimo da se postigne trajan dogovor između Srbije i Kosova”, rekao je pre mesec dana Skot.

Ipak, za sada, format ostaje isti, a EU se nemušto izjašnjavala o predlogu Prištine. Prvo dugo nije bilo nikavog komentara o tome, da bi krajem godine, portparolka visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Maja Kocijančič izjavila da EU veoma blisko sarađuje sa SAD na Zapadnom Balkanu.

Izvor: Kossev

 

 

Comments