Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) i Privatni kulturni centar (PKC) „Akvarijus“ u Severnoj Mitrovici tradicionalno obeležavaju Međunarodni dan porodice kroz kreativne i edukativne događaje. I ove godine, centralna aktivnost bio je interaktivni „Porodični kviz“ i niz zabavnih igara u kojima je moguće pobediti samo na jedan način – timski.
Program je koncipiran tako da osnaži međugeneracijsku saradnju i podseti članove porodice na bliskost kroz zajednički cij i dodir, kaže psiholog i akademski slikar Miljana Dunđerin koja je ujedno i idejni tvorac ovog programa.
“U ovom opštem ubrzanju urbanog života, razvoja tehnologije, malo smo zaboravili da je ćelija društva u stvari porodica i da bez nje mi prosto ne možemo da gradimo jedno zdravo i uredno društvo. U nekim okolnostima, smatra se da je forsiranje porodičnih vrednosti patrijarhalno ili zaostalo, ali istina je da porodica – kolika god ona bila – dvočlana, tročlana, sedmočlana, jeste gradivna jedinica zdravog društva” kaže Dunđerin.
Dodaje da se povratak bliskosti i uspostavljanje međusobnog poverenja postiže upravo ovakvim aktivnostima, odnosno da makar jedan dan, porodica provede bez ijednog ekrana među njima. A činjenica je da su se ekrani kao zidovi podigli među nama i da te zidove valja porušiti kako bismo se opet videli.
“Ostaviti telefone i podsetiti se da jedni bez drugih ne možemo. Desi se da malo zaboravimo jedni druge, ali ovakvim druženjima se prisećamo šta znači sloga, zajedništvo, poverenje..”
Takmičenja su, kaže Dunđerin, vrsta pozitivnog učenja, sredstvo pospešivanja društvenog života i razvoj kolektivnog duha.
“Roditeljima sve ovo prija. Na momente su žustriji u nadmetanju od dece, što pokazuje da u svima nama odraslima čuči još uvek detence koje čeka pogodan trenutak da se zaigra.”
A igre koje su za ovu priliku osmišljen,e bile su nestvarno ekonomične, jednostavne i isto toliko zabavne. Najlepša je bila igra “U zagrljaju” za koje je otrebno svega desetak papira i jedna osoba za zagrljaj. Papiri su zgužvani na sredini stola. Dva člana porodice se jednom rukom zagrle, a onom slobodnom u saradnji sa slobodnom rukom svog srodnika, trude se da što više papira razviju i isprave ih. Koja porodica na kraju uspe da ispravi više papira – pobednik je.
“Tajna je u kreativnosti. Svako ko se potrudi da jedan deo svoga dana provede na kreativan, drugačiji način, a ne po šablonu koji diktira društvo, jeste dragulj. Kreativnost je tu da zameni novac, skupe zabave, kreativnost je tu da ono što je dosadno učini zanimljivim. Kao što smo danas zajedno gužvali papir, tako možemo zajedno da spremimo rusku salatu, da očistimo baštu…Dakle to je stvar interesantnog pristupa životu” kaže naša sagovornica.
Smatra da se ne sme kriviti porodica zbog stanja u koje je zapala.
“Čovek je rob društva, bio i ostao. Kroz radoholičarski i kupoholičarski pristup vrednostima, odnosno kroz taj sistem u kome mi moramo mnogo da radimo, da bismo mnogo uspeli, da bismo mnogo zaradili, da bismo na kraju mnogo kupovali a stare stvari bacali, te zahteve porodice moraju slepo da slede, a deca su tu da pokupe ono što odrasli rade.”
Rešenje je smatra, strategija na širem i višem nivou koja bi zaštitila porodicui ponavlja da ne može jedna porodica da snosi odgovornost za zahteve koje zajednica stavlja pred nju.
Podseća da čovek kao društveno osvešćeno biće ima potrebu da pripada zajednici. Oni pojedinci koji se osmekle da se ne uklope, da se usprotive tim zahtevima, najčešće bivaju odbačeni.
Roditelji su saglasni da su ovakvi dani nalik prazniku i da je sve teže osmisliti i organizovati vreme u kome će svi članovi porodice biti bez obaveza i raspoloženi da se priključe zajedničkim aktivnostima.
“Meni je zapravo neverovatno koliko retko ovo radimo i koliko su ovi trenuci specijalni koliko je tu porodica, koliko se deca raduju, i gde niko ne koristi telefon, koliko su svi timovi, sarađuju međusobno, čestitaju, prosto ovo nije takmičenje gde je cilj da pobedimo, već zaista da se družimo i budemo jedna ekipa gde svako pokušava da da neki svoj doprinos” kaže Sanja, koja je u igrama učestvovala sa suprugom Milanom i podmlatkom Mašom i Savom.
Na pitanje sa kakvim izazovima se suočava savremena porodica na severu Kosova danas, Sanja odgovara da iskušenja i izazovi ne mimoilaze ni porodice u nekim mnogo “srećnijim” društvima nego što je naše.
“Pored ekonomskih pitanja, tu je uvek manjak vremena, manjak razumevanja i prosto manjak ljudskih kapaciteta i želje da zaista taj tim bude dugovečan i da se igra u korist celog tima”.
Tata Igor bio je kapiten ekipice u kojoj su pored njega, bili mama Nada i mali Ignjat. Priželjkuje da se ovakve manifestacije organizuju mnogo češće nego što je to sad slučaj.
“Mnogo je ovo važno. Ovo je jedan jako lep događaj i nadam se da nije poslednji takav i da će ih u budućnosti biti i više. Domaćini su i najavili niz ovakvih okupljanja. Ovakve manifestacije upotpunjuju i kulturnu scenu u našem gradu” kaže Igor.
Smatra da je za sve članove porodice danas jako izazovno čuvati porodicu i da svako od članova ima neke svoje obaveze i neko svoje specifično mesto.
“Izazovno je za oca, za majku pa i za širu rodbinu. Izazov je ali kao i svemu u životu i tome pristupam odgovorno i ozbiljno i sa nadom i verom da ću biti dobar otac” dodaje naš sagovornik.
Ovaj događaj okupio je 14 porodica, što podrazumeva preko 60 takmičara.
Ovaj sadržaj realizuje Radio Mitrovica sever u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija na Kosovu.
