Ombudsman, Naim Ćelaj, predstavio je preliminarni izveštaj organizacije „Komitet advokatske komore Engleske i Velsa za ljudska prava“ u vezi sa funkcionisanjem Specijalizovanih komora u Hagu. Ovaj izveštaj, koji je obiman dokument predstavljen u četvrtak u Prištini, otkrio je ozbiljne zabrinutosti, gde, između ostalog, utvrđuje da je mandat Specijalizovane komore odstupio od svoje prvobitne svrhe.
U izveštaju se ističu ozbiljne zabrinutosti u vezi sa „dužinom pritvora, nedostatkom stvarnih mogućnosti za prevremeno puštanje na slobodu i ograničenjima porodične i profesionalne komunikacije sa timovima odbrane“.
Ovaj izveštaj je sastavila nezavisna pravna organizacija sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde su britanski stručnjaci angažovani na zahtev Institucije ombudsmana, nakon zabrinutosti zbog nepoštovanja standarda ljudskih prava.
„Imajući sve ove zabrinutosti, imajući sve ove primedbe, dileme i ne dobijajući odgovor zbog nedostatka transparentnosti od strane Suda, angažovali smo nezavisni, neutralni i profesionalni autoritet da sprovede preliminarnu procenu identifikovanih pitanja, onih zabrinutosti koje smo izneli i na sastancima i u pismima upućenim predsedniku Specijalnog suda. Izbor organizacije je izvršen uzimajući u obzir kriterijume koji garantuju stručnost, nepristrasnost i integritet“, rekao je Ćelaj na početku.
Ovaj izveštaj je pre tri dana primila Institucija ombudsmana, gde je Ćelaj rekao da on potvrđuje sve zabrinutosti koje je on davno izneo.
„Izveštaj potvrđuje iznete zabrinutosti, nalazi da su te zabrinutosti dovoljno značajne i ozbiljne da opravdaju dalji institucionalni pregled. Stoga, činjenica da je izveštaj preliminarni ne znači da je uspeo da utvrdi kršenja na činjeničan način, već da potvrđuje zabrinutosti i štaviše, u tački 26 izveštaja, od samog početka, izveštaj nalazi da je mandat Specijalizovanih komora Kosova odstupio od početne svrhe i da nije u duhu navodnih tvrdnji iz izveštaja Saveta Evrope“, naveo je on.
Ovaj izveštaj posebno pominje pitanje ograničenja prava tokom boravka optuženih u Pritvorskom centru u Sheveningenu, u Hagu.
„U vezi sa pitanjem pritvora i ograničavanjem prava tokom pritvora, izveštaj ističe ozbiljnu zabrinutost u vezi sa dužinom trajanja pritvora, nedostatkom stvarnih mogućnosti za prevremeno puštanje na slobodu i ograničenjima porodične i profesionalne komunikacije sa odbrambenim timovima. Štaviše, izveštaj konstatuje da puštanje na slobodu u Holandiji, gde se odvija krivični postupak, nije moguće. To stvara strukturnu prepreku koja otežava položaj optuženih. Stoga, činjenica da je do danas bilo veoma malo prevremenih puštanja na slobodu, iako su prošle godine od početka procesa i od trenutka kada su lica koja se tamo nalaze pritvorena, pokazuje da se takva tvrdnja ne može samo izneti kao zabrinutost već se može i dokazati kao konkretna činjenica“, naveo je on.
Dalje, na konferenciji za novinare, rekao je da izveštaj britanskih stručnjaka pokazuje da sistematsko praćenje komunikacija predstavlja ometanje.
„Izveštaj pokazuje da sistematski nadzor u druge svrhe predstavlja mešanje u član 8 i zaključno, izveštaj ocenjuje da ovaj okvir stvara ozbiljne sumnje u vezi sa nekompatibilnošću sa članom 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom 9 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Za nas, ovo pokazuje da su zabrinutosti koje smo kontinuirano iznosili ne samo potvrđene već i prevazilaze te zabrinutosti, jer je izveštaj naravno imao priliku da ih dalje istraži. Što se tiče nadležnosti, odgovornosti i institucionalne transparentnosti, izveštaj pokreće ozbiljnu zabrinutost zbog nedostatka efikasnih mehanizama demokratskog nadzora i institucionalne kontrole. Stoga su identifikovane normativne i proceduralne praznine u vezi sa odgovornošću suda prema finansirajućim državama i međunarodnim partnerima“, rekao je on.
Između ostalog, u izveštaju se ističu i izjave specijalizovanog tužioca Džeka Smita u vezi sa kaznom doživotnog zatvora četvorici pripadnika OVK bez početka suđenja.
„Izveštaj ističe da izjave koje se pripisuju tužiocu Džeku Smitu, uključujući i predsednicu Specijalnog suda, u kojima se naglašava kazna doživotnog zatvora za 2021. godinu, a zatim i nalaz da bi, ako budu puštene na slobodu, ove osobe mogle predstavljati rizik i da treba da budu zadržane u pritvoru, nalaz koji je donela sama predsednica suda, izazivaju ozbiljnu zabrinutost ne samo u vezi sa pretpostavkom nevinosti, već i sa integritetom procesa prevremenog puštanja na slobodu, kao i sa nedostatkom proceduralne transparentnosti“, rekla je Ćelaj.
U izveštaju britanskih stručnjaka se govori i o prihvatanju dokaza iz Srbije, za koje je Ćelaj medijima rekao da pokazuju „značajnu pravnu nesigurnost“.
„U vezi sa prihvatljivošću dokaza, posebno dokaza primljenih iz Srbije, izveštaj ističe značajnu pravnu nesigurnost. Pristup prevremenog prihvatanja dokaza i odlaganja konačne procene do suđenja opisan je kao potencijalni izvor proceduralne nepravde i neizvesnosti za strane. U vezi sa dokazima koji potiču iz Srbije, izveštaj otkriva ozbiljan nedostatak transparentnosti, jer zahtevi odbrane za pristup i otkrivanje porekla materijala ostaju bez javne odluke. Odsustvo bilo kakve javne odluke, samo po sebi, predstavlja zabrinutost za transparentnost, navodi se u izveštaju. U vezi sa principom jednakosti stranaka, izveštaj identifikuje preliminarne zabrinutosti koje utiču na efikasnost odbrane, uključujući ograničenja privilegovanih poseta, nedostatak odgovarajućeg prostora za pripremu, odloženo i delimično razvijanje dokaza, paralelne krivične postupke i jednostrane promene sistema pravne pomoći. Izveštaj procenjuje da ovi elementi predstavljaju ozbiljne indikatore koji zahtevaju dalju analizu“, rekao je on.
Ombudsman je rekao da je glavna poruka iz izveštaja „potreba za hitnim jačanjem transparentnosti, odgovornosti i mehanizama nezavisnog nadzora kako bi se sprečili ovi rizici“.
„Izveštaj naglašava da relevantni standard procene treba da bude Ustav Kosova i Evropska konvencija o ljudskim pravima, a ne potencijalno problematične prakse drugih međunarodnih tribunala, koje su često praćene ozbiljnim problemima. Autori ovog izveštaja preporučuju stvaranje održivog, nezavisnog i adekvatno finansiranog mehanizma za kontinuirano praćenje sudskih procesa, zahtev koji je od 2021. godine podnela Institucija ombudsmana i ja kao ombudsman, a praćenje treba da bude kontinuirano i sa visokim nivoom profesionalizma koji bi nadgledao sud radi efikasnosti i sprovođenja standarda uz spoljni nadzor“, zaključio je on.
Ombudsman, Naim Ćelaj, rekao je da će izveštaj biti poslat lokalnim institucijama, diplomatskim predstavništvima, Savetu Evrope i Evropskom parlamentu.
Ovaj izveštaj organizacije „Komitet advokatske komore Engleske i Velsa zatražen je zbog zabrinutosti koju je izrazio Ombudsman u vezi sa poštovanjem osnovnih prava u okviru sudskih postupaka u Specijalizovanim komorama u Hagu.
Nakon što je saznao za ove prekršaje, Naim Ćelaj je rekao da je sud ćutao i da nikada nije dobio nikakav odgovor.
Specijalni sud je do sada optužio šest osoba za navodne ratne zločine: Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija, Pjetera Šalju i Saliha Mustafu. Šalja je osuđen na 13 godina zatvora, dok je Mustafa osuđen na 15 godina.
Specijalizovana veća su deo kosovskog pravosudnog sistema, ali rade sa međunarodnim osobljem u Hagu, u Holandiji. Evropska unija je glavni finansijer Specijalizovanog suda, koji je 2015. godine osnovala Skupština Kosova, na zahtev međunarodne zajednice.
