Nakon raka dojke, rak grlića materice drugi je po učestalosti među ženama u svetu. Procenjuje se da na planetarnom nivou, godišnje od ove vrste raka oboli pola miliona žena. Slični su podaci na nivou Evrope, ali i balkanskih zemalja. Iako se relativno lako prevenira, jednostavno otkriva i daje mogućnost lečenja, smrtnost je zabrinjavajuće visoka, naročito u ekonomski nerazvijenijim društvima. Lekari beleže i tendenciju pomeranja starosne granice u kojoj se bolest javlja, i ona nažalost ide ka sve mlađim godinama.
Specijalista ginekologije i akušerstva prof. dr Goran Relić kaže da ova vrsta karcinoma spada u grupu onih koje je moguće sprečiti.
“Pored besplatne vakcinacije protiv humanog papiloma virusa, koja je odobrena unazad nekoliko godina i u našoj zemlji i koja se sprovodi rano, pre stupanja u prve seksulne odnose, još uvek važno mesto u ranoj prevenciji i lečenju ovog oboljenja ima rano otkrivanje premalignih i malignih stanja grlića materice” kaže dr Relić.
Procedure ranog otkrivanja su ustaljene, pristupačne i jednostavne, a veoma rano pokazuju promene koje, ako se deluje pravovremeno, prosto rečeno “spašavaju glavu”.
“Tu prevashodno mislim na uzimanje brisa po Papa Nikolau (Skrining metode), kolposkopije i eventualno biopsije. Treba koristiti ove metode kod svih zena koje dolaze kod ginekologa kako u ustanovi primarne, tako i sekunadarne zdravstevne zaštite, bez obzira na razlog dolaska kod ginekologa” smatra dr Relić.
Dakle, zbog čega god da se žena obraća ginekologu, valjalo bi predložiti ili još bolje, odmah odraditi testove, kako bi bolest bila otkrivena u veoma ranom stadijumu. Valjalo bi prilikom svakog susreta sa pacijentkinjama, savetovati i vakcinaciju, predlaže naš sagovornik.
“Jedino na taj način ćemo postići sve veći obuhvat u masi populacije, odnosno odvojiti sumnjive slučajeve i na vreme lečiti premaligne lezije i tako smanjiti ovu veoma opasnu bolest. Dakle, treba bar jednom godisnje uzeti ove briseve, kao i preporučiti vakcinaciju kada je to moguće”.
Dr Relić objašnjava da u slačaju da su brisevi negativni na malignitet, trebalo bi ih ponoviti još nekoliko puta u narednih nekoliko godina. Kako vreme odmiče, to bi moralo da se praktikuje svake druge godine.
Međutim, šta ako rezultati testova nisu negativni?
“U slučaju dijagnostikovanja neke od premalignih lezija, treba ih na vreme lečiti, adekvatnim metodama, kako se ne bi razvile u neke teže forme oboljenja. U svemu ovome imamo vremeno oko desetak godina. To je vreme u kome potencijalno maligna ćelija može da razvije karcinom” pojašnjava dr Relić.
Stručnjaci kažu da se u 99% slučajeva, ova vrsta karcinoma javlja kao posledica infekcije HPV-om, a kao i sve virusne bolesti, najbolji način za iskorenjivenje je vakcinacija. Korisnici Republičkog zdravstvenog osiguranja Srbije imaju mogućnost da se o trošku republičkog fonda, vakcinišu ovom vakcinom koja je najučinkovitija ako se primi u periodu seksualne pasivnosti, tj. pre stupanja u prvi seksualni odnos. Međutim, interesovanje za sada nije veliko niti dovoljno.
Zavod za javno zdravlje Kosovska Mitrovica beleži opšti pad interesovanja za vakcinaciju dece, čak i kada su u pitanju poznate, ustaljene vakcine poput DiTePer-a ili MMR-a, pa je nepoverenje prema novoj vakcini apsolutno očekivano i ne iznenađuje previše.
Podsetimo, ova vakcina je preporučena i dečacima i devojčicama, uzrasta od 9 do 19 godina kao najbolji vid prevencije.
Ovaj medijski sadržaj, Radio Mitrovica sever realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).
