Medijsko obrazovanje je proces kroz koji osoba postaje medijski pismena, a to znači da kritički posmatra, analizira i razume uticaj medijskih sadržaja.
Nevladina organizacije „Domovik“ iz Severne Mitrovice, sprovodi program medijske pismenosti i kritičkog razmišljenja. Kroz program je do sada prošlo blizu 200 mladih.
„Medijska pismenost i kritičko razmišljenje pogotovo su važni danas, u digitalnom dobu u kome živimo. Prevashodno su važni za mlade ljude, budući da su u najvećoj meri oni korisnici društvenih mreža, posebno ako uzmemo TikTok, Instagram… Jako je važno da budu medijski pismeni, kako bi znali da se nose sa ogromnom brojem informacija koje se plasiraju, što putem interneta, što putem društvenih mreža, pa i putem medija, pogotovo kada uzmemo tabloidno izveštavanje, kojem svedočimo“, kaže Svetlana Milićević iz organizacije Domovik.
Prema zvaničnim podacima, 98 posto domaćinstava na Kosovu, ima pristup internetu, a najviše ga koristi starosna grupa od 16 do 24 godine.
„U tom smislu, jako je bitno, da mladi ljudi generalno razumeju kako jedan medij funkcioniše, kako se kreira medijski sadržaj, kako se plasira i prosto, kako da se kritički odnose prema informaciji koju dobijaju. Verujem da su sve ovo ključni elementi, koji stvaraju jedno odgovorno i informisano mlado društvo“, zaključuje Svetlana Milićević.
U digitalnom svetu, obilje onlajn sadržaja izlaže mlade raznim rizicima, s obzirom na to da je sve više lažnih vesti, uključujući nefiltrirani materijal na platformama društvenih mreža.
„Mi znamo da danas mladi sve manje koriste tradicionalne medije, televiziju, radio i više su prisutni na društvenim mrežama. Oni se uglavnom informišu preko tih kanala, a znamo da ti kanali nekako su sve manje pouzdani iz prostog razloga što mi nemamo izvore, odakle informacije dolazi itd. Imamo veliki broj dezinformacija i u tom smislu, naravno da je značajna ta medijska pismenost“, kaže za Kontakt Plus, aforističar Jovan Zafirović i dodaje:
„Medijska pismenost ne može da bude prisutna sama od sebe, već mora da se radi na njoj i da se mladi edukuju o njoj, da znaju kako se prepozna informacija, dezinformacija.
Kosovo je prošle godine bilo skoro na dnu liste Evropskog indeksa medijske pismenosti. Dodatni razlog za medijsko opismenjavanje.
„Smatram da je bitno da se razvija ta medijska pismenost, da se razvija kritičko razmišljanje, zbog samog načina kasnije komunikacije među mladima i kako bi stekli više znanja, više iskustva iz različitih oblasti i da bi se upotpunili naravno pre svega kao ljudi, a i drugo da bi bili bolji za sebe i za zajednicu i za društvo“, kaže Aleksa Kabašić, jedan od učesnika radionice o medijskoj pismenosti koje organizuje Domovik.
I za Mariju Stanojević, takođe učesnicu ovog programa, medijska pismenost ima veliki značaj za omladinu.
„Smatram da je medijska pismenost put do kritičkog razmišljanja. Kako smo ranije rekli, to je neformalno obrazovanje koje je jako bitno, jer sami mi koristimo društvene mreže, koje predstavljaju vid medijske pismenosti.“
Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stajališta. Shvatanjem tih uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni od medija.
