Knjiga “Sveštenomučenik Nedeljko Streličić” autora đakona rakovičkog Aleksandra Azdejkovića, predstavljena je večeras mitrovačkoj publici.
Pored odanog službovanja Bogu, Svetog Neđeljka i oca Aleksandra povezuje još nešto – Kosovo. Aleksandrov deda je napustio Kosovo 1957. godine, a i životni put svetitelja o kome piše, blisko je povezan sa ovim našim prostorima.
Nedeljko Streličić je rođen u Medveđi. Školovao se najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom završava Bogosloviju u Prizrenu. Rukopoložen je 1930. godine u Prištini, a prvu službu dobija u Vučitrnu, u selu Drvare. Tu ostaje do 1935. godine kada se seli za Beograd. gde organizuje crkveni život u Rakovici, tada malom industrijskom mestu. Tamo, u periodu od 1937. do 1939. godine podiže crkvu posvećenu Svetim apostolima Vartolomeju i Varnavi.
Bio je oženjen Branislavom Gvozdić iz Zvečana, inače devojkom iz svešteničke porodice.
Nedeljko napušta Kosovo, ali ga je stradanje ravno onom kosovskom, sačekalo upravo u Rakovici.
“Sveštenik Nedeljko je ubijen 1945 godine 21. maja u Lisičjem potoku. Najpre, on je ulaskom partizanske jedinice i sovjetske vojske u Rakovicu 14. oktobra 1944. uhapšen kao i brojni njegovi parohijani, ali je tada pušten i praćen – tako se navodi u jednom delovodnom protokolu Vojnog arhiva. Zatim, 10. marta 1945. je ponovo uhapšen i izveden pred sud, da bi ubrzo bio ubijen kao narodni neprijatelj” priča otac Aleksandar na promociji održanoj u Parohijskom domu pri Hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici.
Decenijama se nije znalo ništa o sudbini postradalog sveštenika, kao ni o mnogim drugim nevinim žrtvama tadašnjeg sistema.
Ipak, 1995. godine, tadašnje Ministarstvo pravde osniva Komisiju za tajne grobnice. Otvaraju se svi arhivi, od kojih je najznačajniji bio arhiv BIA od 1944. godine na dalje. Dolazi se do podataka da su žrtve OZNA zakopane u čak 33 tajne grobnice širom zemlje. Do danas, ekshumirne su tek dve – jedna u selu Zmijanac i jedna u Kragujevcu.
“I dan danas, naša deca se igraju po beogradskim parkovima iznad tih leševa. Parkovi, stadion “Partizana”, stadion “Grafičara”… Te grobnice su kandila i svetiljke koje svedoče o nevinim žrtvama” kaže otac Aleksandar.
Otvaranje arhiva obelodanilo je još neke informacije. Na području Kosovskomitrovačkog okruga, u periodu posle 1944. godine, prema rečima oca Aleksandra, stradalo je 844 ljudi. Mirko Jevtić profesor prizrenske Bogoslovije i Radule Božović ubijen iza kasarne u Kosovskoj Mitrovici, samo su neki od Mitrovčana koji su platili glavom neposlušnost novom sistemu.
Nakon što je utvrđeno kako je stradao, valjalo je vratiti Nedeljku Streličiću građansko dostojanstvo i skinut sa njegovog imena porugu koju mu je komunistički sistem nametnuo.
Otac Aleksandar napominuje da Nedeljko nije bio nikakav narodni neprijatelj, već divna, umilna, milosrdna duša koja je sve vreme rata pomagala ratnu siročad i izbegla lica. Pamtili su ga svi kao izuzetnog čoveka.
“Po blagosolovu tadašneg patrjarha Irineja, podneo sam 2013. godine zahtev za rehablitaciju. Posle pet godina, 2018. na Bogojavljanje on je rehabilitovan. Tadašnjoj vlasti je smetao zato što je govorio protiv njih, branio je veronauku koju su oni hteli da ukinu . To mu je jako zamereno. Kažu svedoci da je umeo da maše papirima i da viče – pet vekova smo se borili sa Turcima , izborićemo se i sa komunistima” pripoveda dalje autor knjige.
Sveštenik Nedeljko Streličić, kanonizovan je 2022. godine i unet u diptih svetih.
Otac Aleksandar Azdejković autor je i dokumentarnog filma “Golgota rakovičke parohije” o svim stradanjima koja su pretrpeli crkva ali i parohijani ove beogradske opštine.
“Bez Velikog petka nema Vaskrsenja. Da naš Neđeljko nije stradao, danas ne bi bio svetitelj” poručuje otac Aleksandar.
