Svetski Dan slobode medija, 3. maj, obeležava se danas širom sveta uz ocenu da su novinarska profesija, mediji i medijski radnici u sve težem položaju –ponajpre bezbednosnom usled otvaranja ratnih žarišta u Ukrajini i Gazi, ali i finansijskom.
“Sloboda medija je ugrožena ispolitizovanom regulativnom, nedovoljnim pristupnom informacija i porastom fizičkih napada”, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica.
Izveštaj se dotiče i situacije na Kosovu.
“Neefikasni medijski regulator, IMC, pokušava da se reformiše. Najveći TV kanal, Klan Kosova, bio je podvrgnut administrativnom maltretiranju od strane vlasti, koja je takođe ugrozila nezavisnost javnog emitera RTK izborom bliskog saveznika vladajuće partije za njegovog direktora”, stoji u izveštaju.
“Mediji na srpskom jeziku suočavaju se sa dodatnim izazovom malog tržišta na kome neki mediji zavise od finansiranja iz susedne Srbije, dok nezavisni mediji ne bi opstali bez međunarodnog finansiranja”, dodaje se.
Prema godišnjem Indeksu slobode medija Reportera bez granica, Kosovo je na 75. mestu, što je 19 mesta niže u odnosu na prošlogodišnji izveštaj kada se nalazilo na 56. Srbija je ove godine zauzela 98. mesto, sedam pozicija niže u odnosu na prošlu godinu.
Izdvajajući najznačajnije momente novinarske godine na Kosovu, Udruženje novinara Srbije sa Udruženjem novinara Srbije na Kosovu, ukazuje na “skandalozno izveštavanje” javog servisa Kosova koji i nakon 20 godina nastavlja sa “krivotvorenjem činjenica i netačnim obaveštavanjem javnosti o činjenicama” o martovskom pogromu.
U proglasu UNS-a koji se povodom Dana slobode medija, danas objavljuje na svim medijima, u okviru simbolične akcije “Pet minuta gromoglasne tišine”, između ostalog se ukazuje i na veliki probem sa nedostatkom prevoda na srpski jezik, na događajima koje organizuju kosovske institucije i organizacije.
Podsećajući na nerešene slučajeve kidnapovanja i ubijanja novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, UNS zahteva od kosovskih institucija i međunarodne uprave na Kosovu, da hitno formiraju međunarodnu ekspertsku komisiju, radi istraživanja ovih slučajeva.
Pored pomenutog, novinari medija koji na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku suočavaju se sa nizom problema, najpre finansijskim, a onda i onim vezanim za otežavajuće okolnosti u kojima i žive i rade.
“Na Kosovu, kada je o medijima reč, vlada nepodnošljiva buka bez prevoda i gromoglasna tišina u kojoj niko ne traži nestale, u kojoj Srbi čitaju novine koje nemaju i u kojoj zakonodavac odlučuje da nas bez konsultacija, ćutke reguliše” poručuje predsednica UNS-a na Kosovu Ivana Vanovac
Zabrana štampe na srpskom jeziku – mediji nisu proizvođači “robe” već intelektualni delatnici
“Najočigledniji primer kršenja slobode medija na Kosovu je zabrana ulaska štampe na srpskom jeziku koja je na snazi već skoro godinu dana” kaže Vanovac za Radio Mitrovica sever.
“Zabranjena je bilo kakva roba koja se proizvodi u centranoj Srbiji, ali svaka druga “vrsta robe” ima svoj supstitut iz Severne Makedonije, Grčke, Turske…. Štampa nema. Ona nije roba. Medij kako god se o njima govorilo u javnom diskursu – nisu nikakvi proizvođači, naročito ne materijalnih dobara, već tvorci intelektualnog sadržaja namenjenog informisanju građanstva. Sloboda medija jedno je od osnovnih ljudskih prava i sloboda. Ona proističe iz prava na slobodu govora koje je zagarantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Ukinuti pravo na informisanje je ludost koja na Kosovu odlično prolazi” napominje Vanovac.
Stručnjak u oblasti sociologije komunikacije, javnog mnjenja i masovne kulture Branislava Vučković, docent na Katedri za sociologiju Filozofsog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kaže da uz sve nedostatke delovanja pojedinih medija, njihov značaj potvrđuje i to što postaju meta tokom ratnih (i drugih) sukoba.
“Zabraniti medije na nekom jeziku znači uskratiti toj grupi jednu od poveznica, jer svest o pripadnosti istom društvu utvrđuje i mreža informacija koja ga pokriva. Kultura nas povezuje transgeneracijski, kroz vreme, u istom vremenskom trenutku nas povezuju i masovni mediji. U eri digitalnih medija, naneta šteta će biti manja, ali se jasno oslikava cilj same zabrane” smatra Vučković.
Finansiranje medija bez kontinuiteta i premalo kadrova – veliko opterećenje za male redakcije na Kosovu
Medijski radnici na Kosovu u više navrata su ukazivali na problem u finansiranju medija, koje nema kontinuitet. Mediji se finansiraju pretežno projektno. Donatori iako ne direktno, često imaju teme koje “preferiraju”, a to, ume da utiče na kreativnost medija, da mu uposli sve novinarske kapacitete što neminovno dovodi do smanjene efikasnosti medija kao građanskog servisa.
“Mediji su pretežno u poluurbanim i ruralnim sredinama. Južno od reke Ibar oni se nalaze isključivo u ruralnim oblastima. Situacija je nešto povoljnija u Severnoj Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću, kao više ili manje gradskim sredinama”, izjavio je za UNS urednk Kim radija iz Čaglavice Goran Avramović.
“Lokalni, profesionalni mediji su u sve težem položaju, a rad im otežava vezanost za donatore usled nepostojanja stabilnog i dugoročnog izvora finansiranja.Takvi mediji imaju sve veću potrebu za razdvajanjem novinarskih i administrativno-finansijskih poslova unutar redakcije. Većina lokalnih medijskih kuća ima malo zaposlenih, a samo nekoliko njih zaposli one koji mogu da napišu kvalitetne i uspešne predloge projekata”, dodao je on.
Avramović ukazuje i na manjak kadrova. Ljudi se iseljavaju, a novinarstvo nije posao koji bi mogao da radi bilo ko. Dodtni problem je i odlazak radnika iz manjih medija u kako Avramović kaže “platežno sposobnije, budžetski finansirane medije” . Kao po pravilu, ljudi dođu u neki medij neuki, nauče posao i odu.
“Broj zaposlenih retko prelazi deset. Kao loša praksa se jasno uočava i ‘preuzimanje’ osoblja iz manjih redakcija od strane platežno sposobnijih, najčešće budžetski finansiranih medija. Ona preti da ugrozi ne samo funkcionisanje, već i postojanje redakcija sa manjim brojem zaposlenih”, rekao je on.
Selektivna dostupnost informacija i selektivni pristup institucija – problemi srpskih medija i severno i južno od Ibra
“Novinari imaju problema i sa selektivnom dostupnošću svakodnevnih informacija u vezi sa lokalnim institucijama, dok je saradnja sa centralnim nivoom opterećena problemima sa zvaničnim dokumentima na srpskom jeziku koji često uopšte ne postoje, ili su bez odgovarajućeg prevoda”, kaže Avramović.
Vanovac dodaje da je jako čest problem i selektivni, diskriminatorski pristup pojedinih institucija i političkih struktura prema medijima.
“Ne mogu da prebrojim koliko put smo za godinu dana reagovali na ovaj problem. Dešava se nešto veoma važno, svaka informacija je u ovim okolnostima građanima neprocenjivo važna, a strukture koje ih imaju, ili bar mogu da odgovore na neka pitanja, prosto odluče da sazovu konferenciju za medije koje oni drže za kredibilne. Ostali koji su u ogromnoj većini, su potom osuđeni na to da prenose već uređene izveštaje. Novinari imaju pravo da potpuno ignorišu događaj na koji nisu pozvani, ali interes građana i njihova potreba za informacijom su uvek ispred novinarske sujete”.
Borba sa zakonodavcima – kada zakonodavac bukvalno shvati da treba da “reguliše” rad digitalnih medija
Potencijalno veliki problem srpskim medijima na Kosovu u narednom periodu, napraviće Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije koji je usvojila kosovska vlada 27. decembra prošle godine.
“Ko kontroliše medije, kontroliše um javnosti, odavno je objasnio Noam Čomski, najcitiraniji mislilac u svetu. Po tom modelu napisan je i nacrt ovog zakona. Ovaj dokument je navodno pisan u evropskom duhu, na evropskom putu, ali suštinski je pokušaj kontrole i cenzure. U pisanju ovog akta – opet – nisu učestvovali oni koji će se najviše naći na vetrometini – predstavnici srpskih medija na Kosovu” smatra novinarka Jelena Petković.
Ova dugogodišnja novinarka Frankfurtskih vesti, autorka UNS-ovog istraživanja o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu u Beogradu, u svom analitičkom tekstu objavljenom na portalu Radija Goraždevac, kaže da su medijski stručnjaci izdvojili sedam najkritičnih tačaka predloženog zakona.
“Da onlajn mediji podležu licenciranju i kontroli Nezavisne komisije za medije (NKM), da se onlajn mediji primoravaju da se registruju u Registar onlajn medija kojim će upravljati NKM, da će morati da traže dozvolu u slučaju promene vlasništva većeg od deset odsto, da će biti podvrgnuti režimu sankcija uključujući potencijalne kazne do 40.000 evra. Prema nacrtu zakona, svi onlajn mediji koji žele da objavljuju bilo kakav video sadržaj moraće da zatraže dozvolu od Nezavisne komisije za medije. To se odnosi i na one koji imaju dominantno pisani sadržaj, ali objavljuju podkaste, danas uobičajeni sadržaj medijskih sajtova”.
Petkoić napominje da se to takođe odnosi i na one koji samo kao ilustraciju za tekst na sajtovima dele video sadržaje sa društvenih mreža ili na stranicama društvenih mreža objavljuju video sadržaj.
“Nacrt zakona je sastavljen tako da Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za štampu Kosova i Evropski centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) smatraju “da je zakonodavna inicijativa kabineta premijera da kontroliše onlajn medije putem sistema licenciranja najnoviji napad na pravo na slobodu medija i pluralizam na Kosovu” naglašava Petković u tekstu.
U vešćem delu Evrope, obaveza regulisanja sadržaja koje mediji objavljuje, bazira se na principu samoregulacije, a ako dođe do kršenja novinarskog kodeksa, tu su regulatorna tela.
Ovakav nacrt zakona, kritikovala su sva novinarska udruženja, Savet za štampu Kosova, Evropski centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) i pojedini predstavnici međunarodne zajednice.
Institucionalna ravnodušnost prema neprofesionalnom izveštavanju medija
Vanovac podvlači da UNS sa UNS-om na Kosovu od 17. marta ove godine bije bitku i ukazuje celokupnoj javnosti na primer kako je navela “neprofesionalnog i neobjektivnog izveštavanja javnog servisa Kosova” u osvrtu na martovska dešavanja iz 2004.objavljenom na njihovom portalu na srpskom jeziku.
“Taj tekst koji je 24 časa stajao na portal nad kojim srpska redakcija već izvesno vreme nema uređivački mandat, prepisuje vest od pre 20 godina i nijednog trenutka ne podvlači da je ta vest koju ponavlja, bila netačna. A da je bila netačna potvrdili su i Human rights watch, i misija OEBS i ostale međunarodne instance na Kosovu. Vest je uopšte uzev bila problematična na svim nivoima novinarske korektnosti i sveobuhvatnosti. Mi smo se, kako to praksa nalaže, za intervenciju obratili Savetu za štampu Kosova. Na sednici održanoj 25. aprila u Prištini, Savet je odbio našu žalbu i prema mom mišljenju, oni ili nimalo ne shvataju gde je problem, ili su se napravili da ga ne vide. Problem je bio vrlo evidentan. Regulatorna tela imaju korektivnu ulogu – ako medij greši, ukazati im na to, pozvati na odgovornost i ispraviti grešku. Ovde niko nije odradio svoj posao kako treba”.
RTK nije jedini koji je neprofesionalno izveštavao o 17. martu, kako 2004. tako i 2024. godine, navode iz UNS-a, ali dodaju da su RTK kao javni servis sa najvećom pokrivnom moći, odlučili da pozovu na odgovornost.
Ubijeni i nestali medijski radnici – borba koje ne sme da stane
Pitanje ubijenih i nestalih novinara i drugih medijsih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, zastupljeno je i u ovogodišnjem Proglasu UNS-a, povodom 3. maja.
UNS u Proglasu, između ostalog traži “da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine; UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja”.
Isti zahtev iznet je i u predlogu Rezolucije o istragama ubistava novinara na Kosovu, koju je UNS sa UNS-om na Kosovu podneo Evropskoj federaciji novinara (EFJ), a o čemu će se odlučivati na Godišnjoj skupštini federacije u Prištini 23. i 24. maja 2024. godine.
“UNS je blagovremeno obavestio EFJ da UNS i UNS na Kosovu ne prihvataju učešće na Godišnjoj skupštini zbog diskriminacije, odnosno isključivanja iz pripreme i organizovanja Skupštine u Prištini. Ipak, naša je dužnost da se neumorno zalažemo za rasvetljavanje sudbina naših kolega i mi ćemo to činiti uvek i na svakom mestu. UNS je ravnopravni član EFJ i kao takvo moralo je da bude uključeno u organizovanje skupštine. Kada je 2011. ova skupština organizovana u Beogradu, inicijativu je pokrenuo SINOS, ali je zahtev EFJ bio da se u organizaciju uključe i ostala novinarska udružnja. Tako je i bilo. Ista praksa mogla je da se primeni ovde i sada” kaže Vanovac i naglašava da UNS na Kosovu nije dobio ni poziv ni agendu skupštine.
“Mi nismo pozvani, ali su agenda i poziv upućeni sedištu UNS-a u Beogradu. Mi smo imali uvid u agendu i iznenađeni smo da nijedna tema sa našeg podneblja prosto nije zastupljena, nijedan panel nije posvećen našim nestalim kolegama čija sudbina se izgleda nikoga ne tiče… Vidimo da su dominantne teme izveštavanje iz Ukrajine i slap tužbe. To je naravno sasvim u redu jer se na skupštini razmatraju teme od važnosti za novinarstvo na evropskom nivou. Ali ako ste organizator, valjda imate ekskluzivitet da neki kut tog masivnog dijaloga, odvojite za svoju temu – iako, podvlačim, nestali novinar nije lokalni problem”, kaže Vanovac i ističe da je UNS u tom smislu već preduzeo korake i predložio usvajanje dve rezolucije – jedna o ubijenim i nestalim novinarima i druga – o nezavisnom Javnom servisu na srpskom jeziku.
“EFJ je već usvajala u dva navrata ovakve rezolucije o ubijenim i kidnapovanim medijskim radnicima upravo zahvaljujući angažovanju UNS-a, uz podršku OEBS misije na Kosovu. Nije lako pomeriti stvari sa mrtve tačke, ali to ne znači da se treba prepustti letargiji. Dok smo ovde, tražićemo ih. Dok možemo, insistiraćemo na istini”.
Sloboda medija ostaje ideal, ono čemu se teži ali se ne dostiže
Govoreći o značaju slobode medija, Branislava Vučković ističe da se o tom fenomenu mnogo i često govori, ali da ona i dalje ostaje ideal, ono ĉemu se teži, ili reper po kome merimo delovanje pojedinih medija.
“Dok je prepreku slobodi ĉinila samo država, nade su polagane u privatno vlasništvo. Jalove nade, kako nam je iskustvo pokazalo, i to ne samo naše iskustvo, već i ono u svetskim razmerama. Između interesa vlasti i interesa vlasnika medijskih kuća, ostaje vrlo malo prostora za delovanje u interesu javnosti. U tom prostoru se očekuje visoki profesionalizam novinara, ali (iako i on sam često izostaje) svest i sudar sa već pomenutim interesima postavlja još jednu prepreku slobodi – autocenzuru. U tom trouglu nestaje sloboda medija. Ona nije pravilo ni standard, već postaje izuzetak koji održava nadu da je ideal moguće dostići ili, makar, da mu možemo težiti”.
A to je, zaključuje Vučković, neophodno, jer su savremena društva ustrojena tako da su, uprkos svemu, u krajnjoj liniji, građani ti koji odlučuju. Da bi uloga građanina bila pravilno shvaćena i izneta, potreban je protok informacija. Ne bilo kakvih, naglašava, već relevantnih, tačnih, aktuelnih i pravovremenih. Upravo to je zadatak medija i medijskih uposlenika.
Ako postoji neki medijski Eldorado u svetu, onda je to Norveška. Ona je na prvom mestu u ovogodišnjem izveštaju Reportera bez granica o slobodi medija. Slede je Irska i Danska.
