Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković kaže za RTS da se pre 20 godina desio zločin etničkog čišćenja nad Srbima pred očima i u prisustvu međunarodnih predstavnika i međunarodne zajednice. Najavio je da će u utorak biti nastavljen dijalog u Briselu na tehničkom nivou. Dosadašnji predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun naglasio je da zabrinjava što nisu otklonjene posledice martovskog pogroma, proterani Srbi se nisu vratili, nisu obnovljene njihove kuće, njihova imanja su uzurpirana.
Sećanje na martovski pogrom Srba ne bledi – taj dan obeležava se i na Kosovu i Metohiji i u centralnoj Srbiji.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković rekao je u Dnevniku RTS-a da se pre 20 godina desio zločin etničkog čišćenja nad Srbima u južnoj srpskoj pokrajini i da stvar bude još gora, to se sve desilo pred očima i u prisustvu međunarodnih predstavnika i međunarodne zajednice, koji su u tom momentu na KiM imali više od 20.000 svojih naoružanih pripadnika.
“Međunarodna zajednica ili makar deo međunarodne zajednice je nemo posmatrao da se u srcu Evrope u 21. veku proteruje srpski narod”, naglašava Petković, i navodi da je etnički očišćeno devet sela i šest gradova, uključujući i Prištinu.
Ističe da je akcija etničkog čišćenja bila planirana mesecima unapred, i da se o tome govori i u posebnoj publikaciji Bezbednosno-informativne agencije, koja je izašla povodom 20 godina od stradanja Srba i pogroma.
“Možete da pročitate sve detalje, činjenice, ali i imena i prezimena Albanaca koji se dovode u vezu sa pogromom 17. , 18. i 19. marta. Dakle, sve se zna. To je zvanični dokument. Ali problem je u tome, između ostalog, što vladavina prava ne postoji na prostoru Kosova i Metohije”, dodaje Petković.
“Okolnosti se promenile, ali ne i odnos prema Srbima”
Može se reći, prema njegovoj oceni, da su se okolnosti promenile, ali nažalost ne i odnos prema Srbima.
“Kada pogledate jučerašnje saopštenje Samoopredeljenja, dakle stranke Aljbina Kurtija, koji govori o 16. martu kao crnom danu za Kosovo, i govori o tome kako su Srbi zapravo isprovocirali 17. mart i da su oni zapravo odgovorni što su bili proterani, dokle ide taj cinizam, jasno pokazuje da za njega 17. , 18. i 19. mart nisu crni dani na Kosovu i Metohiji, nego ono što je zapravo trebalo da se desi, jer u programu Aljbina Kurtija stoji da je potrebno da se stvori velika Albanija, a velika Albanija podrazumeva etnički čist prostor Kosova i Metohije”, navodi Petković.
Drecun: Nisu otklonjene posledice pogroma
Dosadašnji predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun naglasio je u Jutarnjem programu da zabrinjava što nisu otklonjene posledice martovskog pogroma, koji je bio samo jedna karika u lancu događaja koji je trebao da potpuno etnički očisti Kosovo i Metohiju od srpskog naroda.
“Dakle, nisu se proterani Srbi vratili na svoja ognjišta, nisu obnovljene njihove kuće, njihova imanja su uzurpirana, celokupna imovina, ti Srbi jednostavno ne mogu da se vrate i da nastave svoj život tamo”, ističe Drecun.
“Bilo im je potrebno organizovano nasilje da bi zastrašili međunarodnu zajednicu”
Takođe je veoma interesantno, ističe, pitanje političke pozadine toga što se desilo.
Podseća da je u Ujedinjenim nacijama napravljen plan “Standardi za Kosovo” od strane tadašnjeg šefa Unmika, koji je Savet bezbednosti prihvatio.
“Rečeno je u decembru 2003. godine da se usvaja taj program i on je značio standarde pre statusa. Dakle, standardi pa statusi. Ako ispunite te standarde, bilo je dogovoreno, 2005. godine će se proveriti da li su standardi ispunjeni i onda će se započeti razgovori o statusu Kosova i Metohije sa namerom Albanaca i ovih država koji ih podržavaju da im se da nezavisnost. Međutim, Albanci apsolutno nisu zadovoljni time. Oni su izašli sa tezom prvo status, pa onda standardi”, navodi Drecun.
Bilo im je, objašnjava, potrebno organizovano nasilje da bi zastrašili međunarodnu zajednicu, da bi pokazali da su spremni da opet ratuju i da podignu ustanak.
“O tome je govorio ugledni intelektualac među Albancima, Veton Suroj, koji je otvoreno rekao da je martovski pogrom bio ustanak Albanaca i protiv Unmika i protiv Kfora”, kaže Drecun.
Da li će Priština u nastavku dijaloga biti spremnija za promenu politike
Što se tiče nastavka dijaloga, Drecun ocenjuje da, iako deo međunarodne zajednice koji može da utiče na Prištinu veoma dobro razume kakav je položaj srpskog naroda, taj loš položaj i nasilne aktivnosti koje sprovodi Priština ipak koriste za neku vrstu političke trgovine.
“Očekujem da će ipak Bisljimi sada biti spremniji posle ove veoma bitne posete Eskobara Prištini, bar da razgovara o tome, ali nisam siguran da će biti spremni ni da suspenduju tu odluku tzv. centralne banke Kosova, ni da promene nešto u svojoj politici. Možda će pokazati neku spremnost da se trenutno pronađe neko rešenje, ali ne verujem ni to”, zaključuje Drecun.
