Ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode rekao je danas da je Kosovo sporazumima iz 2013. i 2015. godine preuzelo zakonsku obavezu da osnuje Zajednicu srpskih opština u skladu sa Ustavom, kao i da se očekuje da sprovede plan EU za deeskalaciju na severu upotpunosti, prenosi Albanian post.
Rode je poručio da će, ukoliko Priština potpuno pristupi deeskalaciji, kaznene mere EU biti povučene.
“Mere koje je najavila EU i koje odražava savezna vlada su reverzibilne u bilo kom trenutku. Ali za ovo moramo da vidimo poteze vlade Kosova, da deeskalira situaciju na severu. Za ovo je EU predstavila plan u tri tačke: Povlačenje Kosovske policije, kao i svih izabranih gradonačelnika opština, iz zgrada opštinske uprave. Dva gradonačelnika, u Zubinom Potoku i Zvečanu, već rade ‘na daljinu’ i pokazuju da to funkcioniše. Novi izbori u četiri severne opštine sa punim učešćem kosovskih Srba. Konstruktivno angažovanje Kosova i Srbije u dijalogu uz posredovanje EU, a ovde je izričito uključeno osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom”, naveo je Rode u intervjuu za Albanian post.
Rekao je da se očekuje će Priština i Beograd brzo sprovesti ove mere.
Rode je dodao da je vlada Kosova smanjila prisustvo policije u severnim opštinama za 25 odsto i izrazio nadu da će nastaviti sa sprovođenjem ostalih obaveza.
Na pitanje da li vlada Nemačke ima informacije o švercu oružja iz Srbije na Kosovo i korišćenju SPC u tu svhu što je tvrdila britanska poslanica Ališa Kerns, Rode ističe da njegova vlada nema takve informacije.
“U ovom slučaju, dozvolite mi da se pozovem na saopštenja Euleksa. Savezna vlada takođe nema takve informacije” kazao je Rode.
On je govoreći o deesklaciji na severu, rekao da očekuje da će Kosovo poslušati svoje patnere i sprovesti plan u tri koraka u tom smeru.
“Mi, kao bliski partner Kosova, kao i svi drugi partneri Kosova, uključujući EU, Kvintu i susedne države Kosova, očekujemo da Kosovo reaguje na plan u tri tačke koji je predstavila EU. Nova izbijanja nasilja, nalik onima od 29. maja 2023. godine, nikome nisu u interesu. Već smo nekoliko puta rekli da se nadamo da će Vlada prihvatiti savet svojih prijatelja i partnera”, ponovio je Rode.
Kada je reč o Zajednici srpskih opština Rode podseća da je Kosovo 2013. i 2015. godine preuzelo zakonsku obavezu da osnuje ZSO.
“Na osnovu toga mi i naši partneri tražimo osnivanje Udruženja, takođe u skladu sa specifikacijama Ustavnog suda, čime se obezbeđuje da se ne stvara “država u državi” kosovskih Srba. Razni akteri su predstavili moguće statute za osnivanje Zajednice, ili su barem vodili diskusije o statutima, među njima i Fondacija Fridrih Ebert, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu, a čak je i premijer Albanije napravio predlog. Samo vlada Kosova, kao glavni akter u ovoj stvari, još dalje ćuti o predlozima statuta”, ukazuje Rode.
Odgovarajući na pitanje da li bi moglo da dođe do masovnog egzodusa građana Kosova nakon vizne liberalizacije, pošto su na Kosovu cene svih proizvoda udvostručene, a plate su i dalje niske, Rode poručuje da se vizna liberalizacija od od januara 2024. odnosi se na kratke boravke.
Od tog trenutka, građani Kosova, naglašava nemački ambasador, imaju pravo da putuju u zemlje šengenske zone i da tamo ostanu najviše 90 dana u periodu od 180 dana.
“Time se ne stiče pravo na duži boravak i, u principu, nije dozvoljeno ni obavljanje delatnosti zapošljavanja. U slučaju planiranja dugoročnog zapošljavanja, neophodna je i viza. Jedna od važnih tačaka naše razvojne saradnje je upravo jačanje tržišta rada u zemlji. I kroz dalju regionalnu integraciju, kao i približavanje EU sa njenim ogromnim unutrašnjim tržištem, a između ostalog u okviru Berlinskog procesa, postavljamo temelje za blagostanje i ekonomski rast na Kosovu”, zaključio je Rode.
