U Prištini se danas obeležava 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Tim povodom, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je Kosovo “primer demokratije u problematičnom regionu” i da etničke manjine na Kosovu uživaju prava kakva ne uživaju nigde u Evropi.
“Vi, građani, niste dozvolili i nećete dozvoliti da zloupotreba ostane nekažnjena. Vi zaslužujete najveću zahvalnost. Nezavisnost je rezultat vekovne istorije Kosova. Mi imamo dugu istoriju uspešnog suživota koju su oštetili oni koji su želeli da dominiraju i nadvladaju odlučivanje većine. Danas, Kosovo daje prava etničkim manjinama kao nigde u Evropi, manjine nigde ne uživaju prava kao kod nas”, kazao je kosovski premijer.
Kurti je dodao je da bi generacijama koje dolaze trebalo, između ostalog, ostaviti čistije i zelenije Kosovo, fukncionalno pravosuđe, modernu infrastrukturu i zdravstvo.
Dok Kurti govori o Kosovu kao demokratskom društvu u kome se prava manjinskih zajednica poštuju kao nigde drugde u Evropi, srpski političari i analitičari ocenjuju da položaj Srba svedoči suprotno.
Simić: Situacija nije bila nikad gora po srpski narod, ali mi nemamo prava da odustanemo
Potpredsednik Srpske liste Igor Simić smatra da situacija nikada nije bila gora kada je reč o položaju srpskog naroda, te da sem Beograda, niko ne daje podršku srpskom opstanku i očuvanju mira na području Kosova i Metohije.
“Nažalost, osim zvaničnog Beograda koji nam pruža punu podršku da opstanemo, al ii sačuvamo mir, mi nemamo drugu adresu. Međunarodna zajednica ćuti i toleriše sve ono što se radi od strane kosovskih institucija protiv srpskog naroda, a to je oduzimanje zemlje od naroda u Leposaviću i Zubinom Potoku, gradnja nekakvih baza, maltretiranje i hapšenje Srba bez ikakvog osnova, a sve sa ciljem da se Priština odnosno Aljbin Kurti ni na koji način ne uvredi, ako mogu tako da kažem” ističe Simić u izjavi za Radio Kosovska Mitrovica.
“Činjenica jeste da mi moramo da istrajemo, da ostanemo i opstanemo, da situacija nije bila nikad gora po srpski narod ali mi nemamo prava da odustanemo jer ni u odnosu na svoje pretke ni u odnosu na svoje potomke, moramo da ostanemo jedinstveni, složni, zajedno sa svojom državom možemo da opstanemo i da se izborimo za svoja prava” naglasio je.
Simić napominje da sam položaj Srba i činjenice na terenu obesmišljavaju svaki pokušaj Prištine da kosovsko društvo predstavi kao demokratsko.
“Očigledno da vladajuća struktura u Prištini živi u nekom virtualnom svetu gde želi sebe da predstavi kao najveće demokrate kao ljude koji poštuju ljudska prava, demokratske vrednosti. A činjenice na terenu, sve ono što nam se dešava kao srpskom narodu koji živi na Kosovu i Metohiji, opovrgavaju sve te lepe reči, koje oni koriste u svojim obraćanjima” rekao je Simić.
Kao primer ugrožavanja i ljudskih prava i bezbednosti građana srpske nacionalnosti, on izdvaja eksproprijaciju zemlje u Leposaviću i Zubinom Potoku i više napada na Srbe od početka godine.
“Vi danas imate ugrožavanje lične i imovinske bezbednosti na Kosovu i Metohiji, kako južno, tako i severno. Ako pogledate početak ove godine, imali ste pokušaj ubistva srpskog dečaka, srpskog mladića, imali ste ranjavanje Miljana Delevića. U pritvoru su gospodin Trajković i gospodin Adžić i mnogi drugi Srbi koje bez ikakvih dokaza, kosovske institucije maltretiraju samo zato što su Srbi. U takvim okolnostima, Srbi pokušavaju da ostanu, opstanu i sačuvaju mir” podvukao je potpredsednik Srpske liste.
Petronić: Kosovska nezavisnost je nadgledana, uslovljena, kontrolisana i usmeravana, kosovsko društvo nije demokratsko, već nezrelo
Stručnjak u oblasti bezbednosti iz Kosovske Mitrovice Veroljub Petronić smatra da se položaj Srba u prethodnom periodu poboljšava samo deklarativno, dok činjenica da imamo imovinsku obespravljenost Srba kako onih koji i sada žive na Kosovu, tako i onih koji su proterani i pokušavaju da ostvare svoja prava, pokazuje da za sve ove godine, Kosovo ostalo nezrelo društvo.
“Kosovsko društvo pokazuje nezrelost i nesposobnost da upravlja i kriznim menadžmentom i situacijama i ljudskim pravima. Puna su usta demokratije, uspeha…. Kada bismo slušali samo albansku stranu, stvarno bismo pomislili da je to jedan visok nivo poštovanja demokratskih principa i ljudskih prava. Međutim, stanje na terenu je potpuno drugačije” smatra Petronić.
On ističe da tome svedoči istina da se proterani ne mogu vratiti u svoje kuće, da je Mitrovica jedini multietnički grad na celom Kosovu i da od 1999. godine nemamo Srba ni u jednom drugom kosovskom gradu. Ako ih ii ma, to je “u tragovima”.
“Toliko o toj demokratiji. Ima Srba u institucijama, odrađena je ta integracija radi integracije. Neke glavešine ikomandanti OVK su u Hagu, ali mnogi nisu procesuirani. Mnogi zločini sa svih strana su prošli nekažnjeno”
Govoreći o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, Petronić smatra da je ta nezavisnost veoma kontrolisana i da se time obesmišljava.
“Ta nezavisnost je nadgledana, uslovljena, kontrolisana, usmeravana i onda to i nije nezavisnost nego je poluzavisnost, nešto što se možda kreće ka nezavisnosti. Jer nezavisnosti na severu nema. Toga su i Albanci svesni. Nisu oni dobili od zapada garancije nezavisnosti” napominje Petronić.
Mišljenja je da broj ljudi koji napušta Kosovo, kako iz albanske, tako i iz srpske zajednice, najbolje govori o tome koliki je uspeh ono ostvarilo kao “država”.
Komentarišući bezbednostnu situaciju, Petronić ističe da je jako važno sagledati poruku koju napadi na Srbe u ovom trenutku šalju.
“Vrlo je bitno da institucije svaki napad osude baš tako – kao napad. Lično, nikada nisam čuo ni albanske nevladine organizacije da osuđuju napade in a Srbe. Poruke koje se šalju, poput onih da je roba iz Srbije otrovna, nemojte je kupovati itd…To niti je demokratija niti je poštovanje ljudskih prava. I dalje su svi u kandžama ekstremizma i nacionalizma” ocenjuje Petronić.
Podsetimo, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine.
Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, a Kosovo i Metohija su prema Ustavu, i dalje njen sastavni deo.
Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova se razlikuje kada ga saopštavaju Priština i Beograd. Prema informacijama iz Prištine, Kosovo je do sada priznalo 117. država, a poslednja na listi, nakon tri godine bez novih priznanja, je Izrael.
Sa druge strane, Beograd smatra da je Kosovo priznalo nešto ispod sto država, a da je to ujedno posledica povlačenja priznanja čak 19 zemalja.
