Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da je Srbiju po pitanju rešavanja kosovskog pitanja rat u Ukrajini isterao na geopolitičku čistinu dodajući da i Srbiji odgovara da se dođe do napretka u dijalogu sa Prištinom.
Komentarišući jučerašnje poruke petorke koja je bila u Prištini i Beogradu, Drecun je za Tanjug kazao da Srbiji nisu postavljeni ultimatumi jer kada velike sile postave određena očekivanja govore o svojim interesima i šta očekuju da druga strana učini i tu, za razliku od ultimatuma, ima prostora za pregovore.
“Situacija je teška, rat u Ukrajini nas je isterao na geopolitičku čistinu i sada nas Zapad stavlja uza zid na streljanje”, kazao je Drecun.
Podsećajući na izjave američkih zvaničnika poput te da je ruski predsednik Vladimir Putin napadom na Ukrajinu uveo Rusiju u šumu i da je vreme da se ubrza put Srbije na Zapad, kao i da Rusija ima dve poluge uticaja u Srbiji – energente, što će se rešiti diversifikacijom i Kosovo i Metohiju, Drecun kaže da SAD žele da se eliminiše poluga Kosmeta.
“To je geopolitički okvir u kojem žele da se rešava to pitanje. Njima nije prihvatljivo da Rusija bude na prostorima koji je pod uticajem evroatlantskih sila. Rešavanjem Kosova i Metohije Srbiju bi oslobodili od ruske podrške i omogućili da ima mogućnost da vodi samostalnu politiku”, naveo je Drecun.
Kada je reč o francusko – nemačkom predlogu za rešavanje kosovskog pitanja, Drecun kaže da su planirana tri koraka, a da je prvi postizanje normalizacije odnosa bez priznanja.
Kako ističe, to je osnovni sporazum koji bi poslužio da se razgovara dok se ne dođe do konačnog rešenja.
Taj korak podrazumeva, kako navodi Drecun, da Srbi prihvate određeni suverenitet Kosova, a Priština autonomiju Srbima i Zajednicu srpskih opština.
“To bi omogućilo da se Kosovo nađe na evroatlantskom putu. Njihova očekivanja nisu da mi u ovoj fazi priznamo de jure Kosovo. U ovoj fazi žele da dobiju da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u Evropskom savetu, EU, međunarodnim organizacijama, u evroatlantskim strukturama”, kaže.
Dodaje da ako se Srbija ne bi protivila, onda bi SAD i druge vodeće zapadne sile mogle da slome otpor pet država EU koje ne priznaju nezavisnost “Kosova” i četiri članice NATO da one prihvate članstvo u tim organizacijama.
Govoreći o francusko – nemačkom predlogu, Drecun kaže da se tu ne govori otvoreno o tzv međusobnom priznanju i ukazuje na cinizam, odnosno da se govori o poštovanju povelje UN, o međunarodnom pravu, o poštovanju teritorijalnog integriteta, o pravu naroda na samoopredeljenje.
“Od nas se traži da Kosovo tretiramo kao državu. Ne govore o Zajednici srpskih opština, već određenoj autonomiji Srbima”, kaže Drecun.
Komentarišući izjavu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da je od premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija očekivao više razumevanja za predlog EU za normalizaciju odnosa sa Beogradom, Drecun kaže da izgleda da se Kurti ne slaže sa predlogom.
“Kurti insistira na međusobnom priznanju i želeo bi da se odmah do toga dođe, a taktika SAD je da se ide u tri koraka, da prvo bude osnovni sporazum. Druga stvar koja mu smeta je Zajednica srpskih opština”, kaže.
Drecun ističe da je sada ključno pitanje Zajednica srpskih opština jer, kako kaže, Amerika zna da Beograd neće dalje pregovarati bez ZSO, kao i da se legalno izabrani predstavnici Srba neće vratiti u institucije na KiM pre toga i zato je, dodaje, američki redosled taj da se formira ZSO, a onda da se da jedno šest meseci rok da se dogovori francusko – nemački sporazum.
Navodi i da Nemačka drži stranu Prištini i da bi da u potpunosti eleminiše briselski okvir ZSO, što je za Beograd neprihvatljivo.
