Srpska pravoslavna crkva danas slavi jedan od tri najvažnija rođendana u Crkvi – rođenje svetog Jovana – Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. Današnji veliki praznik u narodu se naziva Ivanjdan.
Sveti Jovan Krstitelj bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika dve vrlo važne ustanove – kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz predhrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
Među nizom živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi) oko kojih se igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi.
Devojački praznik
Mlade Vlajne, nadaleko čuvene po lepoti, na današnji dan u prvi i poslednji zalogaj doručka huknu i čuvaju ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera stave pod jastuk ne bi li im se u snu pojavio lik onog ko im je suđen.
I od sveže divlje metvice ubrane na Ivanjdan Vlajne prave venčiće kroz koje u dane mladog meseca triput krišom gledaju u voljenog, a verovanje kaže da se potom srca sigurno spajaju u ljubavi.
