U poslednje dve decenije sve više mladih na Centralnom Kosovu se interesuje za pčelarstvo. U Gračanici pčelari su formirali Udruženje „Nukleus“, koje broji preko 35 redovnih članova, sa ciljem da se udruženim snagama postignu bolji uslovi za pčelarenje na Kosovu. Zbog nedostatka paše za pčele, iz ovog udruženja napominju da jedino uspevaju da proizvode livadski med.
Predsednik Udruženja “Nukleus” Mladen Đokić kupio je imanje u Badovcu, nadomak Gračanice, na kome je nekada bila deponija. Uz pomoć nekoliko prijatelja, za par meseci, napravio je za potrebe udruženja, ali i za ljubitelje prirode pravu oazu mira, na nadmorskoj visini od 700 metara.
“Uredili smo prostor. Zasadili smo preko 150 jestivih i medonosnih sadnica, napravili smo bukvalno jednu botaničku baštu, nešto što će značiti svima, ne samo meni kao pčelaru, nego čitavoj okolini. Uspeli smo, izborili smo se i mislim da polako ovaj pčelinjak dobija na izgledu”, istakao je Đokić.
Sekretar Udruženja “Nukleus” Siniša Đorđević kaže da je pčelarenje lep posao i hobi, ali i da traži dosta odricanja.
“Traži dosta i finansijskog ulaganja, ali kada čovek nešto voli, onda zaista ništa nije skupo i da nađe slobodnog vremena i da se posveti pčelama. Na ovom pčelinjaku je totalni mir, priroda, nema saobraćaja, nema svakodnevnih aktivnosti, nema telefona, jednostavno dođemo ovde da se odmorimo”, navodi Đorđević.
Biti pčelar u srpskim sredinama na Centralnom Kosovu je, zbog specifičnih uslova života, izuzetno teško, pre svega zbog nedostatka paše, te su u “Nukleusu” primorani da se bave stacioniranim pčelarstvom.
“To znači da su nam pčele čitave godine na jednom mestu. Nemamo mogućnosti da selimo pčele na ispašu kao što to rade ostale kolege, na primer na suncokretu, uljenoj repici, bagremu, lipi, tako da mi imamo samo taj livadski med koje pčele sakupljaju vredno od marta meseca pa sve do jula”, dodaje Đokić, napominjuću da je udruženje oformilio pčelinjak od 50 košnica, kao i da bi vrlo lako mogli da udvostruče broj košnica, ali da im ne ide u prilog da imaju veći broj, zato što bi onda bili primorani da sami prehranjuju pčele.
“Umesto da pčele rade za nas, mi moramo da radimo za pčele”, kazuje Đokić.
Sa Mladenom se slaže i Siniša Đorđević:
“Mi nemamo problem da prodamo naše proizvode koje uspemo da prikupimo od jedne pčelinje zajednice. Problem je kako da pčeli omogućimo da ona ima više paša tokom godine”, nadovezao je Đorđević.
Pčelari pokušavaju da nadomeste nedostatak paše, ali ujedno i podsećaju da su pčelinja društva najorganizovanija, pozivajući i ljude da isto učine.
“Imamo pčele koje donose vodu, imamo pčele koje poliraju saće iz kojeg su izašle mlade pčele, imamo pčele koje čuvaju košnicu od uljeza ili od drugih grabljivica. Svaka pčela zna koje joj je zaduženje. Imamo pčele izletnice koje su zadužene da idu u prirodu i da traže nektar. Kada nađu mesto gde je dobar izvor nektara, one dođu i pčelinjim plesom pokazuju ostalim pčelama u kom pravcu treba da lete i pronađu nektar. Košnica je veoma složen mehanizam, ali iako ima toliko radnika, ima preko 60 000 buba, tačno se zna ko je za šta zadužen. Kada bi mi ljudi bili organizovani tako kao pčele ko zna gde bi bili”, poručuje predsednik Udruženja “Nukleus”.
Kako navode u “Nukleusu”, cilj udruženja je da se postignu bolji uslovi za pčelarenje na Kosovu, ali i da se zainteresuju mladi za ovaj posao, jer većina pčelara uglavnom ima preko 60 godina i nemaju naslednike u pčelarstvu.
“Prošle godine suočili smo se sa velikim gubicima pčelinje populacije. Samo ovde na Centralnom Kosovu imamo preko 3 000 košnica, a sigurno je blizu 1 000 košnica stradalo. Obratili smo se nadležnim institucijama, Ministarstvu poljoprivrede, ali nažalost niko se nije odazvao. Pokušavamo da kroz radionice, seminare kroz razna predavanja osvežimo pamćenje kod ovih starijih pčelara i da mlade pčelare izvedemo na pravi put”, napominje Đokić.
Nevladina organizacija “Mlada aktivna Gračanica” takođe pokušava da među mladima u opštini Gračanica promoviše pčelarstvo. Zbog toga su na prošlogodišnjem obeležavanju Međunarodnog dana mladih izabrali temu pod nazivom „Transformacija sistema ishrane“.
“Shvatili smo da su pčele jedan veoma važan deo sistema ishrane, ne samo eko sistema, nego i sistema ishrane. Zato što većina voća, povrća koje mi konzumiramo, postoji zahvaljujući pčelama, kao najvećim oprašivačima bilja. Hteli smo da malo podignemo svest mladih i da razgovaramo i sa lokalnom zajednicom i da eto pričamo o tome kako da zaštitimo pčele”, naglašava direktor ove organizacije Petar Đorđević, dodajući da zbog toga “Mlada aktivna Gračanica” često organizuje radionice pčelarstva.
U planu formiranje api inhalacionih komora i na Centralnom Kosovu
Pčelari iz Gračanice, osim što se bave proizvodnjom i prodajom meda, žele da pčelinje proizvode koriste i u medicinske svrhe. Nauka je odavno dokazala da košnica ne služi samo za čuvanje meda, već pčelinji prozvodi mogu da imaju i lekovita dejstva. Reč je o api inhalacionim komorama, koja za sada postoji samo na Brezovici, podno Šar planine, koje bi trebalo uvesti iz Slovenije i koje koštaju 6.000 evra, a za šta Mladen i Siniša i njihove kolege iz “Nukleusa” nemaju novca.
“Postoje ti inhalatori koji se instaliraju na vrhu košnice i udiše se direktno vazduh iz košnice. Inhalacija traje od petnaest minuta do pola sata i udisanjem tog zdravog vazduha, prepunog svim tim vitaminima i mineralima, mi obogaćujemo naš organizam. Izuzetno je zdravo u borbi protiv respiratornih bolesti, za ceo metabolizam, za krvotok, bukvalno za sve. To je preporučljivo i za decu od tri pa do 99. godina”, objašnjava Đokić, navodeći da je u planu pored inhalacije ponuditi i smeštaj onima koji dolaze sa severa Kosova ili Kosovskog Pomoravlja.
Članovi udruženja “Nukleus”, osim seminara i radionica za aktivne i buduće pčelare, organizuju i sajmove kako bi reklamirali i lakše prodali svoje proizvode. Ovo udruženje već nekoliko godina zaredom organizuje i međuopštinski sajam meda, koji se održava u Gračanici, na praznik Velika Gospojina.
