Gradske saobraćajnice u severnom delu Kosovske Mitrovice su postale mesto gde se vozači, ali i pešaci sve teže snalaze. Poštovanje saobraćajnih propisa je ponekad nemoguće i pored truda učesnika u saobraćaju. Vertikalna i horizontalna signalizacija ili izostaje, ili se ne obnavlja. Broj automobila je veliki u odnosu na broj stanovnika i površinu grada, a parking prostori nisu u skladu sa potrebom i potražnjom.
To primećuju oni, koji kroz Kosovsku Mitrovicu svakodnevno prolaze automobilom ili kao pešaci.
Na određene nepravilnosti u regulaciji gradskog saobraćaja, kao i na nesavesnost učesnika u saobraćaju za Radio Mitrovica sever i Kossev ukazuje diplomirani inženjer saobraćaja Petar Subotić.
„Rekonstrukcija gradskih saobraćajnica je odličan potez, izgradnja trotoara takođe, ali se čini, kako sada stvari stoje, da se malo vodilo računa o tome da i vozila postoje i da je potrebno predvideti prostor za parkiranje. I statistika u Srbiji pokazuje da na tri stanovnika, dolazi jedan automobil i onda je jasno da svaka porodica poseduje najmanje jedan automobil. Naša glavna ulica je duga jedva kilometar, a ceo grad ima površinu od nekoliko kvadratnih kilometara, izgradnja stambenih objekata je u ekspanziji ali retko prati pravila urbanizma, gde je neophodno voditi računa i o prostoru za parkiranje“, ističe Subotić.
Uske ulice su ostale u nasleđe od ranije, jer su nekadašnje potrebe stanovništva bile manje nego danas. Subotić smatra da je to danas teško promeniti na ovako malom prostoru, ali da se u rešavanju problem, mora krenuti od automobila. Ako su parkirani na nepredviđenim mestima, oni smetaju dinamičkom odvijanju saobraćaja i kretanju pešaka, a naročito ukoliko su parkirani nepropisno, ističe Subotić i dodaje da je kažnjavanje za nepoštovanje saobraćajnih propisa u gradu, pre svega za nepropisno parkiranje, jedini način regulacije saobraćaja.
Kaže da su loša idejna rešenja u nekim delovima grada i nepostojanje vertikalne i horizontalne signalizacije, takođe uzrok saobraćajnog haosa.
„Prvo i osnovno je da rešimo problem parkiranja, da zoniramo grad, što znači da treba uraditi parking prostore koji će se naplaćivati, s tim da stanovnici zona gde stanuju budu povlašćeni i plaćaju neku minimalnu cenu. Imamo parking garaže koje su propisne i dobro pozicionirane, ali zbog situacije da vozila koja su nepropisno parkirana niko ne kažnjava, svi to koriste. Ljudi vide da to prolazi i onda se tako i ponašaju” objašnjava Subotić.
“Protivnik sam visokih ivičnjaka tamo gde to nije neophodno, to onemogućava delimično oslobađanje prostora na glavnim saobraćajnicama, kada već nemamo zonirano parkiranje. Jer, svakodnevno smo svedoci, da se vozila često nalaze na sredini saobraćajnica, sa upaljenim zaustavnim svetlima i tako zagušuju gradski saobraćaj. Drugo rešenje je potpuna zabrana parkiranja, koja i tamo gde je prisutna opet ne daje rezultate, zbog neodgovornog ponašanja u odsustvu kažnjavanja za kršenje propisa” naveo je.
Nova saobraćajna rešenja u gradu potrebno adekvatno obeležiti
Smatra da je potrebno da neka rešenja koja su nastala u novije vreme iako nisu idealna, moraju biti pravilno obeležena kako bi se sačuvala bezbednost svih u saobraćaju.
“Produžena ulica Vlade Ćetkovića, koja vodi do glavnog ibarskog mosta je jako loše rešenje. Prvo što je takve širine, da po propisima ne može da bude ni jednosmerna, ni dvosmerna, drugo što svojim položajem i pravcem ometa vozila koja se uključuju i kreću kružnim tokom. Neko prelazno rešenje bi tu konkretno bilo pomeranje pravca ulevo i spajanje sa kružnim tokom, kako bi se vozila pravilno usmeravala ka Kolašinskoj ulici. Dakle ili je proširiti po standardima dvosmerne ili pomeriti ka kružnom toku“, kaže Subotić.
Satra da su se četiri kružna toka u gradu pokazala kao jako dobro rešenje, i da su sve popularniji svuda u svetu, jer su praktični i bezbedni.
“Oni su bolji od semafora na raskrsnicama, jer pre svega usporavaju saobraćaj, ali ga na zaustavljaju. Time se automatski bezbednost podiže na viši nivo, naravno ako se prilagodi brzina što je neminovno kada je kružni tok u pitanju” istakao je Petar Subotić.
U kružnom toku kod kneza Lazara prvenstvo prolaza pravilo desne strane ?
Petar Subotić ukazuje na činjenicu da se u kružnom toku u centru grada primenjuje uglavnom pravilo da vozila koja su u krugu imaju prvenstvo, ali da zbog nedostatka znaka za kružni tok, zapravo je pravilno poštovanje prednosti vozila sa desne strane.
„Pri rekonstruisanju gradskih saobraćajnica uklonjeni su pojedini saobraćajni znaci koji nisu vraćeni na mesta gde treba da stoje, a pre svega mislim na ulaz u kružni tok, tako da smo ostali bez ijednog saobraćajnog znaka. Sada je kružni tok kod spomenika Knezu Lazaru, neobeležen saobraćajnom signalizacijom i u njemu važi pravilo desne strane, što je veoma redak slučaj da se na taj način reguliše saobraćaj u kružnom toku. To zbunjuje vozače. Znak „obrnuti trougao“ ne postoji na ulazu u kružni tok iz pravca Zvečana i svi koji dolaze iz tog smera a kreću se ka Sutjeskoj ulici i KBC-u imaju prvenstvo prolaza i automobili iako su u kružnom toku moraju da ih propuste“, objasnio je.
„Nijedna raskrsnica u gradu nije regulisana horizontalnom i vertikalnom signalizacijom. Nije dovoljno jednom iscrtati pešački prelaz, to je potrebno redovno obnavljati, a kada smo kod pešačkih prelaza mora se voditi računa o prioritetima i frekventnosti pešaka i moraju biti u zoni kretanja“.
Subotić navodi da kružni tok u gradu u kom je fontana, ne ispunjava standarde regulisanja saobraćaja. Objašnjava da je cilj kružnog toka, da uspori saobraćaj u gradskoj zoni kao što je to slučaj u samom centru, a ovde dve prilazne saobraćajnice tangiraju kružni tok, jedna iz pravca Džona Kenedija i Knjaza Miloša, koja ga samo dodiruje i druga iz pravca Zvečana.
Ukoliko se vozila ovim prilaznim saobraćajnicama kreću velikom brzinom, mogu da unište vozila koja su u tom trenutku u kružnici, tvrdi Subotić.
Novi most prilika da se rastereti saobraćaj, ali se ne koristi u punoj meri
Smatra da se novi most kod Dudinog krša još uvek nedovoljno koristi za saobraćaj.
„Ja ne znam šta je sa ljudima, ovo je odlično rešenje za rasterećenje saobraćaja u gradu. Oni koji putuju iz Leposavića, Banjske, Grabovca i Rudara stižu bez problema do centra grada duplo brže , ali ne vidim da se u toj meri koristi ovaj putni pravac. Potrebno je pokrenuti kampanju i ukazati na ovu alternativu kao jako dobru“ kaže Subotić.
Subotić tvrdi da će se radovi oko saobraćajnice još doterivati, tako da ne bi trebalo da bude problema, iako zaista postoji jedan mali deo makadama na koji treba obratiti pažnju.
Navodi da je mnogo toga ostavljeno na savesti i vozačima ali i pešacima. Kao odgovorni za svoju bezbednost, ne obaziremo se mnogo na to gde parkiramo, gde prelazimo ulicu, da li nekoga ugrožavamo? To je u prirodi čoveka, da koristi privilegije ukoliko se ne sankcioniše. Prvo treba regulisati gradski saobraćaj i krenuti od početka, kažnjavati svakako i one koji na magistralnim putevima voze prebrzo i pod dejstvom alkohola, ali i u samom gradu gde je frekvencija ljudi i vozila veća.
Građani Mitrovice: Nedostatak signalizacije, kažnjavanja i vaspitanja – glavni problemi
Građani Severne Mitrovice, odnosno vozači koji svakodnevno cirkulišu gradom a koje smo anketirali, problem u gradskom saobraćaju, komentarišu kao zabrinjavajući. Krivicu vide, pored nedostatka signalizacije, u saobraćajnom nevaspitanju kod vozača, ali i u (ne)kažnjavanju.
Sagovornik sa kojim smo razgovarali ističe da je to tema o kojoj bi trebalo više diskutovati, jer, kako je kazao, osim što loš saobraćaj ugrožava same vozače, ugrožava i pešake a naročito decu.
“Pešak ne zna gde može bezbedno da pređe ulicu, jer horizontalni znakovi su gotovo nevidljivi”, navodi ovaj građanin.
Takođe, mišljenja je da je upravo nedostatak signalizacije najveći problem lošeg saobraćaja u gradu, ali boji se da će ukoliko ih nekada i postave, vozačima, posebno onim mlađim, trebati dosta vremena da se na to naviknu.
“Ljudi godinama voze po svom nahođenju. Stariji znaju kako je nekad bilo, ali mlađi su neke od znakova videli samo u knjizi. To se ne može rešiti preko noći”, navodi.
Da signalizacija u severnom delu grada nedostaje, naglašava i naš drugi sagovornik, takođe navodeći da vozači često voze na osnovu principa – “Da ovde je nekad bio znak” i poštuju pravilo po tom sada nepostojećem znaku.
I on smatra da u gradu svi voze dobro poznatim pravilom koji se ovde primenjuje, a to je “Pojačani refleksi i snađi se”.
“Definitivno signalizacija je neophodna, ali i to neće biti rešenje ukoliko postoji nedostatak kažnjavanja vozača koji ih ne poštuju, počevši od same vožnje, pa do nepropisnog parkiranja”, kazao nam je građanin i istakao da bi saobraćaj u gradu bio daleko bolji ukoliko bi se sve tri stvari sprovodile.
Kada su u pitanju kružni tokovi, ovaj sagovornik smatra da jesu delimično pojednostavili saobraćaj, a upravo usled nedostatka signalizacije i semafora.
“Od kad su postavljeni, deluje kao da je sve manje nezgoda u gradu, jer ljudi su primorani da tu uspore”.
Da su kružni tokovi dobro rešenje, mišljenja je i treći vozač kojeg smo anketirali, ali sa naglaskom da su dobri za one koji ih propisno koriste.
“Vozači ovde ne poštuju pravilo kružnog toka. Čak možete videti da se vozači na kružnom toku kod glavnog mosta parkiraju. To sam samo ovde video”, ističe.
I ovaj sagovornik smatra da će i sve ostalo, ako se ikada promeni, biti uzaludno ukoliko vozači to ne poštuju.
Građane smo takođe upitali da li i koliko koriste novi most.
I dok neki smatraju da je dosta olakšao vozačima, a pre svega autobusima koji saobraćaju iz mesta južno od Ibra, ali i onih severno i iz centralne Srbije, ima i onih koji će se ipak odlučiti da ga zaobiđu.
“Par puta sam zalutao, naročito noću. Na tom putu nema osvetljenja, nema bandere, a ni signalizacije. Osim toga, iz pravca Mitrovice, deo puta nakon mosta nije asfaltiran”, objašnjava građanin.
Sa njim se slaže i drugi sagovornik, navodeći da most možda jeste vremenski skratio put, ali da je vozačima potrebna pojačana opreznost ukoliko krenu tim putem.
Istovremeno ističu da vozači koji nisu odavde, ne znaju da postoji most koji će im skratiti put do Mitrovice.
“Vi u selu Rudare, kod skretanja ka Zvečanu, nemate znak i nikakav putokaz da nastavite put do mosta, kako bi brže stigli u Mitrovicu. Ljudi ne znaju”, tvrde sagovornici.
Mitrovčani se već dvadeset godina privikavaju na mnogo manji životni prostor iako je broj stanovnika u odnosu na teritoriju mnogo veći. Mitrovica je studentski grad od 2000. godine a migracije stanovništvva iz ruralnih sredina i centralnog dela Kosova i Metohije, doprineli su da je grad prosto rečeno postao tesan. Ove činjenice govore u prilog tome, da je i frekvencija saobraćaja na gradskim ulicama pojačana, a automobili su jedino prevozno sredstvo građana Kosovske Mitrovice.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever i KoSSev
