Ključni izazovi medija, koji na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku su nedostatak kontinuiranog finansiranja, nedostatak novinarskih kadrova i nedostupnost informacija, pre svega od predstavnika institucija, rekle su u emisiji „Heroji našeg doba“ novinarke Ana Marija Ivković i Ana Ćup Marković.
U emisiji je bilo reči i o međusobnoj saradnji srpskih medija na Kosovu. Ivković i Ćup Marković istakle su da ta saradnja na svakodnevnom nivou postoji, ali da ima prostora i za unapređenje.
Novinarka internet stranice Alternativna, Ana Marija Ivković, istakla je da nedostatak dugoročnog finansiranja stvara neizvesnost i otežava održivost medija na srpskom jeziku na Kosovu. Ivkovićeva je naglasila da umesto da se novinari fokusiraju na proizvodnju novinarskog sadržaja, često su primorani da troše vreme na pisanje projekata i izveštaja donatorima.
„Mi nemamo kontinuirano dugoročno finansiranje zbog toga dolazimo u situaciju da stalno manevrišemo u nekom prostoru između organizacija civilnog društva i medija. Umesto da se ušinski bavimo isključivo svojim poslom, proizvodnjom sadržaja, mi moramo da se bavimo i nekim dodatnim aktivnostima da bismo obezbedili sebi fondove. Onda dolazimo u situaciju da li ćemo nekad da odemo na teren i izvestimo o događaju ili sedimo i pišemo projekte i izveštaje. Nemate projekat od dve, tri godine pa da radite sami na proizvodnji sadržaja, nego imate projekat od šest meseci, godinu dana, nakon toga sledi novo pisanje projekata, izveštaja“, navela je Ana Marija Ivković.
Novinarka portala Gračanica onlajn, Ana Ćup Marković, istakla je da je najveći problem projektnog finansiranja taj što nakon završetka jednog projekta, često sledi period u kojem uopšte nema novih projekata, čak ni po nekoliko meseci. Ova situacija je dovela do toga da su se neki mediji na srpskom jeziku na Kosovu čak i ugasili, što, prema njenim rečima, dodatno pokazuje ozbiljnost problema nedostatka dugoročnog finansiranja i održivosti medija na Kosovu.
„Kada govorimo o projektnom finansiranju, mislim da je najveći problem to kada, recimo, imamo projekat koji traje recimo šest meseci, pa onda narednih šest meseci do godinu dana nemamo nijedan projekat“, rekla je Ćup Marković.
One su istakle da problem nedostupnosti sagovornika, kako iz srpske tako i iz albanske zajednice, i iz lokalnih i iz centralnih institucija, dodatno otežava novinarski rad na Kosovu i ograničava mogućnosti novinara da izveštavaju o bitnim temama.
Još jedan od dodatnih problema je, prema njihovom mišljenju, zadržavanje novinarskih kadrova u lokalnim nezavisnim medijima, jer nedostatak stabilnih izvora finansiranja dovodi do neizvesnosti i neregularnih primanja za novinare, što ih često tera da napuste profesiju. Lokalni nezavisni mediji često gube novinare zbog ponuda od medija koji se finansiraju iz budžeta.
Ana Marija Ivković i Ana Ćup Marković ukazale su i da je lokalnim medijima i novinarima teško da obavljaju svoj posao u okruženju gde „svako svakog poznaje“, kao što su sredine u kojima one žive i rade.
“Nije isto biti novinar u Beogradu i novinar u Čaglavici, Gračanici i u Mitrovici. Mi sa tim ljudima živimo, mi te ljude srećemo, mi smo deo te zajednice i teško je da pišete o čoveku koji je korumpiran, pišete o korupciji, a onog trenutka kad izađete iz redakcije srešćete ga na ulici i teško je napraviti distancu do strane tih ljudi. Nama, novinarima, mi smo prosto naučeni da znamo šta je profesionalno, a šta privatno, a ljudima je generalno teško da odvoje profesionalno od privatnog. Mi naše sagovornike ne srećemo jednom na konferenciji u Vladi Srbije, nego svakodnevno, stalno srećemo ljude o kojima pišemo“, navela je Ivković.
Govoreći o međusobnoj saradnji između srpskih novinara na Kosovu, Ana Marija Ivković i Ana Ćup Marković istakle su da postoji potreba za njenim unapređenjem.
„Nedovoljno sarađujemo, mislim da mnogo više možemo da prenosimo sadržaje jedni drugima nego što to činimo sada. Mi sarađujemo na nivou razmene kontakata informacija, pozovemo jedni druge za informacije, kontakte, ali zaista mislim da može mnogo više da se uradi po pitanju suštinske saradnje, a za mene je suštinska saradnja razmena sadržaja. Mi još uvek nismo dostigli taj nivo iz različitih razloga i mislim da je tu pre svega mnogo prostora da unapredimo svoju saradnju“, rekla je Ana Marija Ivković.
Ana Marija Ivković i Ana Ćup Marković smatraju da su ključne promene koje su potrebne da bi se poboljšao položaj srpskih medija na Kosovu – kontinuirano i dugoročno finansiranje srpskih medija na Kosovu od strane donatora. Takođe, naglašavaju važnost privlačenja mladih ljudi u svet novinarstva kako bi se popunio nedostatak kadrova i osigurala budućnost srpskih medija na Kosovu.
“To je ono što bi medijima dalo slobodu da imaju više prostora da eventualno jačaju svoje kapacitete, da više rade na proizvodnji sadržaja i da se eventualno kasnije otvori prostor da razmišljaju, kako i na koji način bi mogli da budu samoodrživi. Samoodrživost nije ako mi na svakih šest meseci pišemo projekte… Pre svega je bitno da mi ojačamo kapacitete kao redakcija. Ne možemo mi da jačamo naš biznis model medija, a da nemamo stabilnu redakciju, prosto nije normalno da na taj način funkcionišemo. Prvi korak bi trebalo da se stabilizuje redakcija, nakon toga možete da radite sve ostalo, a mi nemamo ni stabilizovane redakcije”, ističe Ana Marija Ivković.
“Da privolimo mlade ljude da zavole novinarstvo, da dobijemo ljudstvo pre svega, pošto ovde generalno na Kosovu imamo problem i pored finansiranja fale nam kadrovi, mladi novinari i novinarke”, zaključila je novinarka portala Gračanica onlajn Ana Ćup Marković.
