Od svih značajnih istorijskih datuma, Srbija je za dan svoje državnosti odabrala Sretenje. Zašto baš ovaj dan, zašto su sretenjski događaji važniji od onih vidovdanskih, zašto je Sretenjski ustav tako napredan i kvalitetan, a nije se dugo održao na poziciji najvažnijeg pravnog akta, za koga je on u tom momentu bio odviše demokratski? Na ova pitanja za program Radija Kosovska Mitrovica odgovara Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice.
Prema Gudžićevim rečima, dva su se važna događaja u modernoj srpskoj istoriji zbila na Sretenje, a oba se usko vezuju za ustrojavanje Srbije kao građanske, demokratske i samostalne države.
„Najpre, to su su 15. i 16. februar 1804. godine, kada je u Orašcu doneta odluka o pokretanju Prvog srpskog ustanka, ili kako je to kasnije Leopold von Ranke (nemački istoričar, prim. red.) rekao „prve srpske revolucije“. Ona je imala da reši dva važna pitanja – rušenje feudalnih odnosa i stvaranje uslova za nastanak nove, moderne, građanske države“ objašnjava Gudžić.
Drugi događaj jeste donošenje Sretenjskog ustava u Kragujevcu 1835. godine, koji suštinski jeste temelj nastojanja srpskog društva i države da se ustroje po principima demokratske prakse.
„Tim ustavom su ukinuti feudalni odnosi , izvršena je podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – dakle govorimo o tekovinama bez kojih danas ne možemo da zamislimo modernu evropsku demokratsku državu, a u to vreme to je bio korak daleko ispred vremena“ napominje Gudžić.
Međutim, uprkos dobro orijentisanim vrednostima kojima je davao legalitet i legitimitet, Sretenjski ustav nije dugo bio aktuelan. Na insistiranje tadašnjih velikih sila, suspendovan je svega 55 dana nakon donošenja. Bio je preterano demokratski za ukus tadašnje Evrope.
„Protiv njega su bile tadašnje imperije, u prvom redu Austrougarska, Turska i Rusija, koje nisu želele, kako su to tada rekle „francuski zabran u balkanskoj šumi“. Naročito Austrougarska je smatrala da takav srpski ustav može njoj naštetiti, jer je procenila da i njeni građani mogu zahtevati takav jedan akt koji, podsetiću vas, ukida ropstvo i feudalne odnose, garantuje jednakost svih građana pred sudom, garantuje slobodu izbora profesije, slobodu nastanjivanja… Te slobode se danas podrazumevaju, ali tada nije bilo tako. U tom smislu, Srbija je zaista bila ispred vremena i uz Francusku, bila je retka država čiji ustav je regulisao svakodnevni život“ ističe naš sagovornik.
Gudžić napominje da iako ovakav moderan ustav nije dugo potrajao, on jeste bio klica i seme ustavnosti i državnosti, koji će rezultirati potpunom nezavisnošću 1878. godine.
Iako Sretenje jeste važan datum kada se govori o državotvornom procesu, čini se ipak da je Vidovdan praznik koji u samom srpskom narodu jače draži nacionalni sens, a nesporno je da broj bitnih događaja koji su za dan dešavanja odabrali Vidovdan, daleko premašuje bilo koji drugi datum u godišnjem vencu. Prema Gudžićevom mišljenju, Vidovdan bi se savršeno snašao i u ulozi dana državnosti ali i svakog praznika, ma kakvog karaktera on bio.
„Vidovdan jeste dan kada su najizraženija nacionalna osećanja Srba. Događaji koji su se zbili na taj dan su odigrali glavu ulogu u određivanju identiteta i sudbine srpskog naroda. Počev od Kosovske bitke 1389. godine koja se vezuje za gubitak tadašnje državnosti Srbije, pa do 1869. kada je na Vidovdan donet novi Ustav Kneževine Srbije. Na Vidovdan 1878. na Berlinskom kongresu, počela je rasprava o Srbiji, kada je ona dobila nezavisnost i teritorijalno proširenje. Takođe na Vidovdan 1881. Srbija je potpisala Tajnu konvenciju sa Austrougarskom, kojom je Srbija postala protektorat Dvojne monarhije, Sarajevski atentat se desio na Vidovdan 1914. godine, 1921. donet je Vidovdanski ustav Kraljevine SHS…“ nabraja Gudžić i podseća na neke događaje iz novije istorije koji se takođe vezuju za 28. jun – donošenje Rezolucije Informbiroa iz 1948. o prekidu odnosa Jugoslavije sa SSSR-om, govor Slobodana Miloševiča iz 1989. njegovo izručenje Hagu…
„Ako uopšte govorimo o nekom drugom značajnom datumu, to bi po mom mišljenju svakako trebalo da bude Vidovdan jer su se na taj dan odigrali događaji presudni za našu sudbinu i identitet“ ističe Gudžić.
Izvor: Radio Mitrovica sever
Foto: Bojan Košanin, RTK 2
