Danas je Nacionalni dan bez duvanskog dima, prilika da se ukaže na štetnost pušenja i posledice po zdravlje ljudi bilo da se radi o mlađoj ili starijoj populaciji. Duvanski dim sadrži više od 7000 različitih supstanci, među kojima je preko 250 jedinjenja opasnih po zdravlje i oko 70 materija za koje je utvrđeno da izazivaju maligna oboljenja, pokazuju različita istraživanja.
Upotreba duvana i duvanskih proizvoda je drugi vodeći faktor obolevanja od kardiovaskularnih bolesti, odmah iza povišenog krvnog pritiska, a povećava rizik obolevanja i od bolesti disajnih puteva i od malignih oboljenja.
“Duvanski dim ima direktan uticaj na sam zid krvog suda, koji oštećuje endoterm a samim tim dovodi i do vaskularnog remodelovanja istog. Najveći broj pušača je u srednjim godinama, a upravo tada organizam trpi promene u smislu oboljevanja pojedinih vitalnih organa, kreće hipertenzija, povišeni lipidi u krvi i dolazi do izražaja pozitivna porodična geneza. Sve to objedinjeno, dovodi do oboljenja krvnih sudova ne samo srca nego svih sistema i organa, a pušenje je onda direktni dodatni faktor koji samo otežava”, kaže dr. Bojana Bojković, specijalista kardiologije i interne medicine.
“Kod osoba koje imaju hronične bolesti, savetujemo da redukuju konzumiranje cigareta a ukoliko je moguće i potpuni preprestanak pušenja. Među pušačima je sve više mladih. Rano otpočinjanje pušenja povezano je sa intenzivnijim pušenjem u odrasloj dobi i češćom pojavom zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem i brojnim hroničnim nezaraznim oboljenjima tokom života”, kaže Bojković.
Upotreba duvana ugrožava i osobe u okruženju koje su izložene duvanskom dimu, uključujući odojčad i decu, uzrokujući brojne zdravstvene probleme. Lekari upozoravaju roditelje da ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okoline. Smatraju da deca koja su izložena od najranijeg detinjstva duvanu preko roditelja, kasnije imaju posledice na organima za disanje u odraslom dobu.
„Duvan godišnje uzrokoje više od 8 miliona smrtnih slučaja u svetu. To je dovoljan parametar da shvatimo koliko je duvan štetan po zdravlje ljudi, a veliki broj bolesti povezujemo sa upotrebom duvana. Jedan od prvih faktora rizika za oboljenje disajnih puteva, srca i krvnih sudova i malignih oboljenja je pušenje. Hronična opstruktivna bolest pluća i astma se, takođe dovode u direktnu vezu sa unošenjem duvanskog dima“, kaže za Radio Kosovska Mitrovica spec.opšte medicine dr Branislava Parlić.
Pored direktne izloženosti duvanskom dimu zdravlje ugrožavaju i ostaci štetnih materija iz duvanskog dima koji se dugo nakon pušenja duvana zadržavaju na odeći, nameštaju, zavesama, zidovima, krevetu i posteljini, tepisima, igračkama, vozilima itd. i ne mogu se eliminisati provetravanjem. Sve je više podataka iz istraživanja o štetnim efektima „zadržanog duvanskog dima”, na koje su najosetljiviji najmlađi – odojčad i mala deca.
Rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja iz 2020. godine pokazuju da epidemija COVID-19 nije bitno uticala na pušačke navike većine pušača (91%), dok je 4% pušača povećalo broj cigareta, isto toliko je smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, a samo je 1% pušača prestalo da puši.
Dr Branislava Parlić tvrdi da pušenje i upotreba duvana negativno deluju na imuni sistem, što otežava sposobnost organizma da se brani od infekcije, pa se iz navedenih razloga pušači mogu smatrati posebno osetljivom grupom stanovništva kada je u pitanju COVID-19.
Navodi da se mnogo teži oblici koronavirusa razvijaju kod pušača ali i komplikacije posle preležane bolesti Kovid 19 i upozorava na ostale rizike od pušenja, a to su neplodnost, uticaj na plod kod trudnica ali i na sve organe u telu.
„Mi ne možemo da utičemo na navike ljudi, ali kampanju možemo da sprovedemo u većem obimu, ne samo danas povodom Nacionalnog dana bez duvabskog dima, nego da stalno govorimo o štetnosti aktivnog i pasivnog pušenja“, dodaje.
Pandemija COVID-19 dodatno ističe značaj prestanka pušenja. Institut za javno zdravlje Srbije podseća da je prestanak pušenja jedan od najznačajnih koraka koji pušači mogu preduzeti u cilju poboljšanja zdravlja.
Primena mera kontrole duvana zasnovanih na dokazima, dovela je do smanjenja učestalosti pušenja u mnogim zemljama. Ipak još uvek više od jedne milijarde ljudi u svetu puši, od toga skoro 80% njih živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. U svetu svake godine usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu prevremeno umire osam miliona ljudi. U Srbiji najmanje 15.000 ljudi prevremeno umre zbog pušenja na godišnjem nivou. Najnoviji rezultati istraživanja Kancelarije za prevenciju pušenja Instituta za javno zdravlje Srbije, pokazuju da je 2020. godine pušilo 36% punoletnih stanovnika Srbije.
Izvor : Radio Mitrovica sever
