Patrijarh Porfirije saglasan je da su problemi na Kosovu i Metohiji rezultat običnog kriminala ili izraz mržnje nacionalističkih ili radikalnih snaga, nedelovanje vlasti ili nedostatak napora na očuvanju prava i javnog reda, ali i, kako je naveo, mnogo tačnije je reći da su napadi koji se tamo događaju rezultat inostranog faktora.
Moguće je, ističe, patrijarh da inostrani faktor ne podstiče i ne isnpiriše napade, ali od jula 1999. godine, kad zatreba, kako kaže, “veže sebi maramu preko očiju”.
Patrijarh je to rekao u intervjuu za časopis ruskog ministarstva spoljnih poslova “Međunarodni život”, koji je objavljen i na internet straniči interaffers.ru, odgovarajući na pitanje u čemu vidi probleme na Kosovu i Metohiji i da li je to “običan kriminal ili izraz mržnje nacionalističkih ili radikalnih snaga, nedelovanje vlasti ili nedostatak napora na očuvanju prava i javnog reda”.
“Za nas je ipak, od svega najvažnije da su Kosovo i Metohija naš duhovni Jerusalim”, naveo je patrijarh i istakao da je “Prizren carski grad, prestoni grad, Dušanov grad, da zna da se, na primer, vrednost hrama posvećenog Bogorodici Ljeviški, nazvanoj po srednjovekovnom toponimu, ne može izmeriti nikakvim zemaljskim blagom”.
“Naš put, put naše države, našeg naroda i Crkve je put dijaloga, miroljubive koegzistencije, uvažavanja svakog ljudskog bića, svih pozitivnih l?udskih uverenja. Ali to ne znači nikakav relativizam od Crkve po ovom pitanju”.
“Crkva, ali i patrijarh lično, nastoji da neposredno i sistematski, na različite načine po pitanju Kosova i Metohije kao zavetne srpske zemlje, utiče na duh vremena, na biće naroda, na ukupne društvene, političke i kulturne prilike u državi, kako bi način razmišljanja mladih naraštaja izražen u maksimi „dogodine u Prizrenu“ bio trajna paradigma”.
Patrijarh je to rekao referirajući se na pozdrav kojim se služe mladi Jevreji, a koji glasi “Dogodine u Jerusalimu”.
Istakao je pritom beskrajnu zahvalnost Ruskoj državi koja se, kako je naveo, ne libi i da uloži veto u Savetu bezbednosti, Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi, drugim pomesnim Pravoslanim Crkvama, i u grčkom i u slovenskom svetu, kao i papi Franji na podršci u borbi za pravdu i mir, za Kosovo i Metohiju.
Nije ga, naveo je, napustila nada da će i u zapadnom svetu biti više ličnosti, umetnika, intelektualaca, kao što je Handke ili nekada arheolog i istoričar Gabrijel Mije, koji je kosovsko-metohijske freske označio najlepšim tvorevinama srednjovekovne Evrope i poručio: „Srbi, ne bojte se, vi i vaše freske ste potrebni svetu i njegovoj istoriji!“
Na pitanje kakvi uslovi za organizovanje duhovnog i bogoslužbenog života na Kosovu i Metohiji, patrijarh Porfirije ističe da je u južnoj srpskoj pokrajini veliki broj ruiniranih, devastiranih, obesvećenih, porušenih, stoga i praznih hramova u kojima je vekovima služena liturgija.
Dodao je da je i u Evropi, takođe, veliki broj, praznih hramova, ali oni nisu porušeni, niti obesvećeni.
“Hramovi u kojima je vekovima služena liturgija pretvoreni su u restorane, tržne centre, različite turističke atrakcije, diskoteke i slična mesta masovne zabave. Moguće je da otuda i potiče neosetljivost prema uništavanju crkava u ovom delu Evrope i stradanju hrišćana”, naveo je patrijarh.
Opisujući duhovni život na Kosovu i Metohiji, posebno istakavši Mušotište, gde proterani Srbi svake godine dolaze, ako ih, kako kaže, u tome ne spreče, dolaze na praznik Svete Trojice i tada se služi liturgija.
“Nameću se određene paralele između duhovnog života na Kosovu i Metohiji i duhovnog života u Evropi, preciznije na njenom zapadu. U južnoj srpskoj pokrajini veliki je broj ruiniranih, devastiranih, obesvećenih, porušenih, stoga i praznih hramova u kojima je vekovima služena Liturgija. U Evropi je, takođe, veliki broj, praznih hramova, sa tom razlikom što nisu porušeni, niti obesvećeni od onih koji Hrista i Crkvu Njegovu ne žele. Hramovi u kojima je vekovima služena Liturgija pretvoreni su u restorane, tržne centre, različite turističke atrakcije, diskoteke i slična mesta masovne zabave. Moguće je da otuda i potiče neosetljivost prema uništavanju crkava u ovom delu Evrope i stradanju hrišćana” naveo je patrijarh Porfirije.
“Molim čitaoce da mi oproste ukoliko prepoznaju gorčinu i jetkost u mojim rečima, jer me je 1985. godine, u manastiru Mušutište rukopoložio vladika Pavle, potonji patrijarh srpski. Taj manastir je iz 14. veka i, pretpostavljate već, stanovnici tog kraja su ga 1999. godine, porušili do temelja, uostalom kao i parohijsku crkvu u selu, isto iz 14. veka, dok su sve srpske kuće u tom selu spalili. Proterani Srbi iz Mušutišta, svake godine na Pedesetnicu, jer je hram bio posvećen Svetoj Trojici, dolaze, ukoliko ih ne spreče, na ruševine manastira mog posvećenja, gde se služi sveta Liturgija. I to je slika duhovnog života na Kosovu i Metohiji. Znači, tamo gde je hram porušen ili spaljen, ukoliko mesne vlasti ne spreče, služi se jednom godišnje, na dan svetitelja kome je hram posvećen. Tada se tu okupi i narod. U severnom delu pokrajine, gde je srpski pravoslavni narod ostao u apsolutnoj većini, može se reći da se crkveni život odvija normalno, uobičajeno, kao i drugim delovima Srbije, u Srpskoj Republici, Crnoj Gori i td. U tzv. srpskim enklavama, zapravo pravim getoima, gde su Albanci u većini, rekao bih najvećoj sramoti na licu Evrope u 21. stoleću, duhovni život takođe postoji. I tamo svaka enklava, svaki geto ima sveštenika ili sveštenomonaha koji služi redovno u hramu. Može se reći: bogosluženja se održavaju redovno, uobičajeno, ali to „uobičajeno“, treba shvatiti veoma, veoma uslovno, jer se i svakodnevni život odvija samo unutar tih enklava, ponegde u jednoj ili dve ulice, iz koje je veoma rizično izaći, pogotovo ženama i deci” dodao je patrijarh.
Kada se uzmu u obzir svi ti varijeteti, zatim epidemija virousom kovid-19, koja nije zaobišla ni južnu srpsku pokrajinu, mora se reći da je duhovni život vrlo dobro organizovan, a da je za ovo zaslužan Episkop raško-prizrenski Teodosije sa monaštvom, sveštenstvom i vernim narodom, zaključio je patrijarh Porfirije.
Izvor: Radio Mitrovica sever
Foto: Tanjug
