Naredna runda dijaloga Beograda i Prištine trebalo bi da se održi u Briselu do kraja meseca, a naša strana vidi svrhu sedanja za pregovarački sto samo ukoliko EU ispuni obećanje i kao ključnu temu nametne formiranje Zajednice srpskih opština, na koje se čeka osam godina.
Prema našim informacijama, Beograd u ovom slučaju neće odstupiti ni za milimetar i insistiraće da se razgovara o Briselskom sporazumu, kao što se Unija i obavezala u saopštenju povodom nedavno postignutog dogovora u povlačenju specijalnih jedinica ROSU sa severa Kosova. Nakon dogovora da ROSU na prelazima zamene vojnici Kfora i da se ne skidaju srpske registarske tablice, već da se kao prelazno rešenje uvedu stikeri, EU je saopštila i da će se do kraja godine razgovarati o ZSO i nelegalnoj presudi Ivanu Todosijeviću.
Prištinska strana već je počela da podmeće klipove u točkove ovog dogovora, pa je tako premijer privremenih institucija u pokrajini Aljbin Kurti ponovo počeo da priča o reciprocitetu, u okviru kojeg on vidi i – međusobno priznavanje. Ulje na vatru dolio je i Artan Abraši, iz Kurtijevog Samoopredeljenja, tvrdeći da na KiM neće biti ZSO, dok je ova stranka na vlasti.
Oštro je reagovao direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je rekao da Kurti ne može da govori ni o kakvoj “epohi reciprociteta”, pa čak ni u slučaju registarskih tablica, gde je zapravo reč o sprovođenju sporazuma.
Dogovoreno je da naredna runda dijaloga počne temom ZSO, koja se čeka više od 3.000 dana. Ne tražimo ništa dodatno, već da se poštuje dogovor, na koji su potpis stavili i Beograd i Priština i EU. ZSO je ključ i osnov da bi nastavili sa normalizacijom odnosa. U međuvremenu, učinićemo sve da sporazum o tablicama funkcioniše kako treba, da ima slobode kretanja i očekujemo to od Prištine, kako bismo imali slobodan protok robe, ljudi, usluga.
Petković je podsetio da je dogovor o nalepnicama privremen, dok će trajno rešenje tražiti radna grupa sastavljena od predstavnika EU, Beograda i Prištine u narednih šest meseci, posle čega će predlog rešenja biti predstavljen dijalogu na visokom nivou. Radna grupa treba da se sastane u Briselu 21. oktobra.
Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže, za “Novosti”, da je u slučaju poslednjih dešavanja na severu KiM EU delovala nešto energičnije za razliku od svih ranijih slučajeva, i da je pokazala odlučnost da na stolu budu i ona pitanja koja su do sada i bila osnova dijaloga – Briselski sporazum, prvih šest tačaka koje se odnose na ZSO:
– EU je sada na testu i od toga će zavisiti da li će uopšte biti suštinskog dijaloga u narednom periodu ili ne. Tokom poslednje krize na severu Kosova zbog registarskih tablica i u Vašingtonu i Briselu su videli da niti može nešto na silu niti može bez Srbije i dijaloga. I povratak Kfora na Brnjak i Jarinje ipak pokazuje da je posao u mandatu UN i da je to neka pozicija sa koje treba razgovarati.
Milivojević smatra da EU formalno posreduje dijalogu, ali da i dalje u celom procesu odlučujuću ulogu imaju Amerikanci. On ukazuje da nije slučajno što je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak trenutno u Vašingtonu, gde je u prvoj zvaničnoj poseti SAD otkad je stupio na ovu dužnost.
Politički analitičar Dragomir Anđelković nije preveliki optimista kada je reč o nastavku dijaloga:
– Očekujem da EU postavi pitanje ZSO, ali na način koji je krajnje relativizovan, neće jasno definisati u startu da se priča samo o implementaciji i da označi Albance kao krivce, već će otvoriti priču načelno ponovo o ZSO. To je kao da pregovaramo o nečemu što je već ispregovarano. Nisam siguran da će se postići preveliki rezultat, pogotovo što je Kurti čvrst u tome da neće da formira ZSO. S druge strane, ne deluje mi da je EU spremna da na njega izvrši ozbiljan pritisak.
Izvor Večernje Novosti
