Mnogo je nepoznanica u narednim potezima za rešavanje kosovskog čvora. Od toga kada će dijalog biti nastavljen, kojom će se brzinom voditi, do toga ko će biti specijalni izaslanik Evropske unije za pregovore, a ko će imati vodeću ulogu u mogućem donošenju konačnog rešenja za status Kosova. Da li već dobro pozantu snažnu rolu nemačke kancelarke može da ugrozi predsednik Amerike ili sve ambiciozniji predsednik Francuske?
Briselski dijalog Beograda i Prištine zamrznut je duže od godinu dana. Zasluge za najavljeno uklanjanje glavne prepreke za njegov nastavak – prištinske takse, pripisuje se američkom ambasadoru u Berlinu i Trampovom izaslaniku za pregovore o Kosovu.
Sudeći po pozivima njegovim glavnim akterima, vodeće uloge ne odriče se ni Angela Merkel.
“Nećemo okolišati!”, rekla je nemačka kancelarka u leto 2011. godine kada je u Beogradu iznela zahteve u vezi sa Kosovom i Metohijom, dok su se na severu Srbi i specijalci ROSU gledali preko barikada.
Dve godine po potpisivanju Briselskog sporazuma, ohrabrujuće poruke. Uoči isteka mandata, tumači se, istrajna je u nameri, da nemački uticaj bude presudan u rešenju kosovskog problema.
“Nemačka vodi politiku koja je zasnovana na interesima, uključujući i njen stav o priznanju Kosova kao nezavisne države i sve što je išlo ka tome da se nađe modus vivendi između Beograda i Prištine, makar i kroz neku vrstu faktičkog priznanja, Nemačkoj je odgovaralo”, kaže nekadašnji ambasador u Berlinu profesor Ivo Visković.
Trampova šansa u borbi za reizbor
Spoljnopolitički uspeh odgovarao bi i američkom predsedniku u trci za reizbor. U vakuumu evropskog liderstva i slabosti Merkelove dok se bira njen naslednik, Tramp je šansu dao ambasadoru u Berlinu, buldožeru u diplomatiji, malom Trampu po političkom stilu.
“Kad Tramp negde pošalje Grenela da nešto rešava, on ga nije poslao da ne uspe. Evropljani nemaju ništa da ponude, ne znaju ni kako će se oni reorganizovati, a kod Amerikanaca je sve jednostavno. U tom smisli trentuno imaju primat kad je region u pitnju”, smatra kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović.
Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber kaže da rezultati koje slavi Grenel nisu rezultati dok se ne vidi kako će biti implementirani.
“Ja se samo plašim da će Amerika zbog brzine i motivacije unutrašnjom politikom ignorisati neku dinamiku koja je potrebna u regionu”, ističe Biber.
“Realni Nemci ne očekuju previše”
Trijumfu na Bliskom istoku Donald Tramp ne može da se nada, ali teško će i do rešenja kosovskog čvora za devet meseci, ako se nađe u finišu trke za drugi mandat u Beloj kući.
“On je za svoj imidž već nešto uspeo sa tim avionskim prevozom, železnički saobraćaj, to je ta vrsta uspeha koja se njemu sviđa, ali nije mu oglavu i možda mi previše strahujemo, ja barem uvek strahujem kad se Amerima žuri!, smatra Ljiljana Smajlović.
Da sa pitanjima složenih podela nema žurbe, dobro znaju Nemci. Na to ih podseća iskustvo sa DDR-om.
“Mislim da su Nemci realni i da ne očekuju previše da se odnosi Beograda i Prištine dovedu u oblik koji bi bio podnošljiv za obe strane i prihvatljiv za međunarodnu zajednicu”, kaže profesor Visković.
I dok se čeka da Evropska unija odredi izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, poznavaoci upozoravaju – po taj proces bilo bi pogubo da ga paralelno vode i Vašington i Berlin i Brisel.
Izvor: RTS
