Prema najnovijim podacima, u Srbiji, ne računajući teritoriju Kosova i Metohije, živi 199.584 interno raseljenih lica sa KiM od čega su 68.514 lica, odnosno 16.644 porodice, u stanju potrebe – nemaju odgovarajuće stambeno rešenje i adekvatne prihode kojim bi mogli sebi takvo rešenje da obezbede.
Na predstavljanju publikacije “Stanje i potrebe interno raseljenih lica” Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije istaknuto je da je, prema pricenama, za rešavanje stambenog pitanja 16.644 porodica, potrebno oko 285,5 miliona evra.
Kako je rečeno, manje od 10 odsto interno raseljenih lica poseduje objekat u kome živi, više od polovine su podstanari ili stanuju kod rođaka ili prijatelja, a čak 5.500 porodica živi u neuslovnom smeštaju koji bi mogao biti značajno poboljšan.
Blizu 50 odsto interno raseljenih odlučuje se za građevinski materijal kao pomoć u rešavanju stambenog problema, 20 odsto njih preferira seosko domaćinstvo, 19,5 odsto stanove u zakup, a 10,5 odsto porodica bi se preselilo u stanove za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.
Više od polovine interno raseljenih lica u potrebi (56,6 odsto) je navelo da im je imovina na KiM uništena, a 11,25 odsto da je oštećenje imovine toliko veliko da ona nije useljiva.
Istraživanje je pokazalo i da svega sedam odsto interno raseljenih razmišlja o povratku u mesto porekla, a prema izjavama tih osoba, rečeno je na konferenciji, glavni preduslovi za povratak su bezbednost (58 odsto) i obnova i povrat uzurpirane imovine (20 odsto).
Najugroženiji Romi
Zamenica Komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović je rekla da su, među interno raseljenim licima, najugroženija kategorija Romi.
Navodi i da bi dobre prakse iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja najugroženijih izbeglica iz bivše Jugoslavije mogle poslužiti kao model rešavanja stambenih potreba interno raseljenih lica sa KiM.
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder je rekao da ova studija pokazuje velike potrebe koje mnoga interno raseljena lica imaju još uvek, skoro 20 godina nakon što su izbegla sa KiM, kao i značajne napore Komesarijata proteklih godina da poboljša njihov položaj.
Dodaje da je broj povratnika veoma mali.
Publikacija “Stanje i potrebe interno raseljenih lica” izrađena je u saradnji sa Predstavništvom UNHCR-a u Srbiji, a istraživanja na kojima se temelji, sprovedena su u proleće 2018. godine u saradnji sa poverenicima za izbeglice.
Podaci su prikupljeni anketiranjem porodica sa KiM, u skladu sa kriterijumima ugroženosti UNHCR-a.
Izvor: RTS / Tanjug
