Ukoliko se vazdušni koridor sa Albanijom otvori, skratiće se trajanje avionskih letova sa Kosova ka zemljama Evropske unije i obrnuto.
Vreme trajanja letova bi moglo da bude skraćeno do 30 minuta za povratno putovanje a samim tim će se smanjiti i cena karata, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aljbion (Albion) Idrizi, magistar vazduhoplovstva.
Prema rečima Idrizija, koji se bavi turizmom u Hrvatskoj i na Kosovu, prosečna cena karte u jednom pravcu sa Kosova do svih zemalja EU je 140 eura. Dodaje da bi, ukoliko se vreme trajanja letova skrati, cena avionskih karata pojeftinila do šest odsto, odnosno za osam evra.
U posleratnom periodu, odnosno nakon 1999. godine, letovi do i sa aerodroma u Prištini se obavljaju samo preko vazdušnog koridora koji povezuje Kosovo sa Severnom Makedonijom.
U međuvremenu je 2020. godine sa Albanijom postignut dogovor da Kosovo koristi vazdušni koridor te zemlje.
Sporazum je predviđao otvaranje dveju vazdušnih tačaka za koordinaciju, Kukad i Arber, ali nikada nije realizovan.
Iz Uprave za civilno vazduhoplovstvo Kosova, koja upravlja niskim vazdušnim prostorom, navode da sporazum nije sproveden zbog tehničkih procedura koje su morale da odobre Albanija i misija NATO-a na Kosovu, KFOR.
Bujar Ejupi, generalni direktor Uprave za civilno vazduhoplovstvo, kaže da je KFOR dozvolio da se koriste tačke Kukad i Arber, te da bi „uskoro“ one trebale da budu u funkciji.
KFOR, koji je odgovoran za bezbednost vazdušnog prostora na Kosovu, potvrdio je za RSE da je „odobrena mogućnost otvaranja vazdušnog koridora između Kosova i Albanije“, ali ne navodi ostale detalje.
„Tačke za vazdušnu koordinaciju, Kukad i Arber, nalaze se na teritoriji Albanije, pa su vazduhoplovne institucije te zemlje nadležne za planiranje i upravljanje tim vazdušnim prostorom“, navodi se u odgovoru KFOR-a.
RSE se obratio Nacionalnoj agenciji za vazdušni saobraćaj Albanije, Albcontrol, sa upitom koji su razlozi što se još uvek ne planiraju letovi preko tačaka Kukad i Arber, te kada se tačno očekuje da budu puštene u upotrebu. Međutim, do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Isto pitanje je poslato Evropskoj organizaciji za bezbednost vazdušnog saobraćaja, Eurocontrol, koja navodi da „odgovornost za kreiranje i objavljivanje navigacionih tačaka pripada određenoj državi (u ovom slučaju Albaniji) a ne Eurocontrol-u“.
Ejupi iz Uprave za civilno vazduhoplovstvo na Kosovu očekuje da će dve tačke za koordinaciju letova, Kukad i Arber, uskoro biti obeležene na mapama Eurocontrol-a, ali nije precizirao tačan datum.
Nakon što se okonča čitava procedura, sve avio-kompanije koje posluju na kosovskom tržištu, trebale bi da koriste te dve tačke za koordinaciju letova.
Prednosti novog vazdušnog koridora
Remzi Ejupi, osnivač kosovske avio kompanije „Eurokoha“, navodi da je vazdušni koridor sa Albanijom „izuzetno važan“.
I on ukazuje na to da bi vreme trajanja letova do zemalja EU bilo skraćeno za najmanje pola sata.
„Ako se ruta skrati, smanjuju se (takođe) troškovi goriva i to automatski snižava cenu karata“, kaže Ejupi za RSE.
Tokom prošle godine je kroz aerodrom u Prištini prošlo preko tri miliona putnika na oko 22.000 letova.
Švajcarska, Nemačka, Turska, Austrija i Ujedinjeno Kraljevstvo bile su najčešće destinacije iz kojih se dolazilo na Kosovo i obrnuto.
Idrizi smatra da će vazdušni koridor sa Albanijom učiniti prištinski aerodrom „konkurentnijim u regionu“ i „privlačnijim za aviokompanije“.
Poručuje i da bi Kosovo trebalo da otvori vazdušni koridor sa Crnom Gorom, zbog geografskog položaja te zemlje.
„Koridor sa Crnom Gorom je još važniji nego sa Albanijom, pošto se ta država graniči sa severozapadnim delom Kosova – odnosno u pravcu Nemačke i Švajcarske, destinacije sa kojima imamo najviše vazdušnog saobraćaja. Vreme trajanja svakog leta bilo bi skraćeno za 20 minuta u jednom pravcu“, objašnjava Idrizi za RSE.
Direktor Uprave za civilno vazduhoplovstvo na Kosovu, Bujar Ejupi, navodi da su u toku razgovori sa Crnom Gorom po tom pitanju ali da „još uvek nema ničeg konkretnog“.
Vazdušni koridor sa Srbijom suspendovan je nakon rata, 1999. godine.
Iako je bilo najava da bi u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa trebalo da se razgovara o otvaranju tog koridora, tako nešto se još nije dogodilo.
Za bezbednost vazdušnog prostora Kosova odgovoran je komandant misije KFOR-a, odnosno NATO, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojno-tehničkim sporazumom iz 1999. godine.
Niskim vazdušnim prostorom Kosova upravlja Kosovska agencija za vazdušne navigacijske usluge, koja pruža usluge civilnim letovima iznad vazdušnog prostora Kosova tokom sletanja i poletanja sa prištinskog aerodroma.
Visoki vazdušni prostor – iznad 6.250 metara je otvoren za civilne letove 2014. i pod kontrolom je Mađarske, odnosno HungaroControla, koji pruža tehničke usluge za kontrolu saobraćaja na toj visini.
HungaroControl je najpre imao petogodišnji sporazum za kontrolu visokog vazdušnog prostora Kosova. S obzirom na to da Kosovo u međuvremenu nije uspelo da ispuni uslove, taj sporazum je produžen na neodređeni period, u dogovoru sa NATO-om.