Novi plan o dijalogu za normalizaciju odnosa dobili su i Beograd i Priština, potvrdio je visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. Kako je naveo, obe strane su već predale svoje komentare oko plana.
“Sa specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčakom smo dosta radili na tome. Tako smo pre leta plan predstavili obema stranama, i Srbiji i Kosovu, kako bi oni prevazišli trajni krizni režim u kojem smo radili i postigli sveobuhvatnu normalizaciju odnosa”, rekao je Borelj u Minsteru u Nemačkoj gde se održava sastanak ministara inostranih poslova država G7. Dodao je i da su dobili “odgovore od obe strane.”
“Proučavamo ih i mislim da je dobar povod da se moraju iskoristiti kako bi odnos Prištine i Beograda bio normalniji”, rekao je Borelj.
Šef evropske diplomatije je takođe naveo da će oni u narednim danima analizirati odgovore koje su dobili iz Prištine i Beograda i da se nada da će “to predstavljati proboj i iskorak u ovom procesu”. Zahvalio se i Nemačkoj i Francuskoj na podršci u izradi plana.
O postojanju takozvanog francusko-nemačkog plana govorili su 3. novembra u Berlinu nemački kanceral Olaf Scholz i predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen. Fon der Lajen je potvrdila da je ovaj plan sada “integrisan u proces dijaloga”.
Za sada nema dovoljno informacija šta sadrži ovaj plan. Njegovo postojanje su potvrdili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao i premijer Kosova Aljbin Kurti.
Predsednik Srbije je 8. oktobra izjavio da su Francuska i Nemačka iznele predlog da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući Ujedinjene nacije (UN) u zamenu za brzo članstvo Srbije u EU.
Dodao je da Srbija ne bi bila “dodano ponižavana i primoravana da formalno prizna Kosovo”, ali bi nereagovanjem dala tihi signal da je saglasna. Kako je rekao, to je za Srbiju neprihvatljivo ali je i dodao da je neodgovorno i neozbiljno baciti francusko-nemački predlog kroz prozor.
Vučić je 18. oktobra ponovio da je suština predloga Nemačke i Francuske da Srbija ne blokira učlanjenje Kosova u sve međunarodne organizacije. Srbija bi za to, kako je rekao, dobila “brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi”.
