Posle četiri godine koje su nakon sukoba 1999. godine provele u raseljeništvu, 24 srpske porodice su 2003. godine započele povratak u Belo Polje kod Peći. Selo u kom je pre rata živelo 300 srpskih porodica je samo godinu dana nakon povratka doživelo martovski pogrom.
Svetozar Zogović jedan je od povratnika koji je preživeo martovsko nasilja. Dok je odlazio kod komšije da uzme auto i prikolicu primetio je da situacija toga dana nije bila dobra.
„Na pola puta sam sreo policiju, bile su ženske policajke. Pitale su me, gde ćeš? Reako sam da idem samo do Savića da uzmem kola i da se vratim. Rekle su mi da bežim gore jer kreće rulja na Belo Polje. Ja sam se vratio i ušao u ovaj konak tu, posle oko sat, sat i po, rulja iz grada je naišla, ja mislim da je bilo bar 3-4 hiljade ljudi“, kaže Zogović.
Albanci iz grada, prema rečima Zogovića nastavili su da dolaze iz svih pravaca. Svi povratnici koji su toga dana bili u selu, njih 34, okupili su se u crkvenom konaku. Napolju je prema njegovim rečima bilo više od pet hiljada ljudi a povratnike je čuvala policija.
„Cela je ova livada bila je puna a mi nismo smeli da izadjemo, nisi smeo da izadješ. Kosovska policija je bila gore kod kuće Miška Grbanovića, tu su sedeli i nisu se ni pomerali, uopšte nisu reagovali. Samo su sedeli, gledali šta se radi i smejali se. Američka policija bila je ovde sa nama“, priča dalje Zogović.
U tom trenutku italijanski KFOR je pokušao da evakuiše prvu grupu povratnika jer je deo zgrade crkvenog konaka već bio u plamenu.
„Napadali su italijane, jurili, psovali ih, vikali, šta nisu radili. Onda su zapalili pola konaka gde su nam bili kreveti. Mi smo bili u kuhinji, nismo imali gde da izadjemo, kamenje je pucalo na sve strane, sve živo su lomili. Mi smo ispod stolova sedeli da nas ne bi neki kamen udario u glavu“, priseća se Zogović tog martovskog dana 2004. godine.
Italijanski KFOR i američka UNMIK policija evakuacijom sprečili linč povratnika
Vojnici italijanskog KFOR-a su telima napravili “tunel” za evakuaciju Srba. Neuspevajući da upozorenjem zaustavi jednog albanskog mladića, koji je nožem pokušavao da ubije Miladina Bačevića, Amerikanka, pripadnica UNMIK policije je pucala u njega i ubila ga.
„Izvadila je pištolj i govorila je, stop, stop, stop… On nije hteo da stane, nego je jurno i taman je došao do njih i da ubode Miladina, ona je pištoljom pucala sa dva metka“, kaže Zogović.
Povratnici u Belom Polju kod Peći kažu da je čin UNMIK policajke, tokom evakuacije, sprečio ubistvo i linč svih 34 Srba, koliko ih je u tom trenutku bilo u selu.
Tokom evakuacije dvojica povratnika povređena su od uboda noževima i zbrinuti u bolnice KFOR-a u Peći i Prizrenu. Selo je drugi put nakon 1999.-te godine ponovo uništeno i spaljeno. Italijanska baza KFOR-a u Belom Polju od tog dana postaje privremeno sklonište povratnika.
Belo Polje je danas selo u kome povratnici nemaju perspektivu
Vlada Kosova obnovila je kuće povratnika nakon martovskog nasilja 2004 godine. Međutim, oni Srbi koji i danas žive ovde kažu da povratak ovom selu nikada nije zaživeo. Prodaja imovine je postajala sve češća. Iako je nekada ovo bilo etnički srpsko selo, danas su u Belom Polju Albanci većina.
U Belom Polju danas živi nešto manje od 30 Srba povratnika, među kojima ima dece i mladih. Jedan od njih je i Dušan Popović koji kaže da se u selu živi teško.
„U selo baš teško žive Srbi. Trenutno nas je malo. Nema posla za nas mlađe. Baš teško se snalazimo. Ove godine se jednio zaposlila Jovana, ja i brat nemamo posao“, kaže Dušan.
Dušan Popović se sa roditeljima i bratom vratio deset godina nakon martovskog nasilja. Kaže da se sada normalno živi i da nije imao bezbednosnih problema.
„Ja igram ovde i fudbal. Imao sam jednom incident pre nego što sam počeo da igram. Prema mom mišljenju je normalno sve. Imam dosta drugara albanaca. Družim se sa njima, idem kod njih, dolaze oni kod mene, ne mogu da kažem ono što nije“, kaže Popović za Radio Goraždevac.
Danas u Belom Polju živi 15 srpskih porodica.
Izvor i foto: Radio Goraždevac
