Povodom sećanja na Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine, u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici večeras je održano predavanje i otvorena izložba fotografija posvećena Dragoljubu Najmanu.
O liku i delu Dragoljuba Najmana, zahvaljujući kojem je srpska crkvena baština na Kosovu i Metohiji uvrštena na listu svetskog kulturnog nasleđa, govorio je istoričar Miloš Damjanović.
„Dragoljub Najman je bio jedna svestrana ličnost, ali najpoznatija, ako za njega možemo reći da je poznat javnosti, koja je svoj profesionalni trag u svojoj karijeri ostavio u polju diplomatije i to u prezentovanju naše zemlje, zaštiti i odbrani naših nacionalnih interesa pri Unesku. On je kao dugogodišnji diplomata sa višedecenijskom karijerom, dao značajan doprinos, često svojom inicijativom i sopstvenim zaslugama, za brojne blagodeti, kada je u pitanju naša nacionalna kulturna baština. Dao je svoj doprinos i na njenom očuvanju, protekciji i njenoj međunarodnoj promociji“ rekao je Damjanović.
Njegove najveće zasluge su, navodi Damjanović, upravo srpski spomenici kulture, koji su sa jedne strane bili suočeni sa najvećom pretnjom za očuvanje i opstanak, ali su sa druge strane predstavljali najznačajnije spomenike kulture u tom arhitektonskom, duhovnom, umetničkom polju.
„Kada je u pitanju Srpska pravoslavna crvkena baština na Kosovu i Metohiji to su manastir Visoki Dečani, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, koji su njegovom zaslugom i incijativom uvrštene u svetsku kulturnu baštinu Uneska. Takođe, tu su i drugi spomenici kulture, van Kosova i Metohije, kao što su manastir Sopoćani i Tvrđava Ras kod Novog Pazara, kao i neki drugi objekti koji su uvršteni u ovu listu“ navodi Damjanović.
Najman je zauzeo veliki značaj i po pitanju „pokretne“ kulturne baštine, kao što je arhiva Nikole Tesle, najvećeg naučnika kojeg je iznedrio srpski rod, koji je takođe uvršten u Uneskov registar „Pamćenje sveta“ , gde je uz arhivu Nikole Tesle uvršteno i Miroslavljevo jevanđelje, kao najznačajniji srpski starovekovni rukopis.
Damjanović ističe da bi to bilo i više nego dovoljno za jednog diplomatu, kako bi mu se odalo priznanje, obzirom na to da iz srpske javnosti retko ko zna ko je bio Dragoljub Najman.
„To bi bilo više nego dovoljno, za jednog diplomatu da mu se oda prizanje i vrši sećanje na njegovo delo. On je definitivno ostavljen po strani naših tokova glavne diplomatije i uopšte sve blagodeti koje su napravljene u modernoj srpskoj istoriji. Generalno, smatram da mi nemamo razvijenu kulturu sećanja, da li su u pitanju ljudi ili građevine ili bilo šta što je vredno na sećanje ili događaje. Sa druge strane, možda je i to zato što je on bio profesionalni diplomata i radio svoj posao ozbiljno i posvećeno, bez želje da se promoviše i iza sebe ostavlja nepotrebno hvalisanje“ kaže Damjanović.
Na izložbi, koja će biti otvorena do 14. aprila, mogu se videti fotografije iz privatnog i poslovnog života Dragoljuba Najmana, koje hronološki i tematski prate njegovu dugogodišnju karijeru.
Autor izložbe navodi da je izložba povod na sećanje 17. marta ali i svih onih ličnosti i događaja koji su indirektno pomogli ili doprineli da se srpska kulturna baština očuva, i da se sećanje na ogromno stradanje neguje.
„Večerašnji događaj je apel na buduće generacije da se posvete očuvanju sećanja na 17. mart i sve ono što je vezano za taj događaj“ rekao je Damjanović.
Povodom sećanja na Martovski pogrom, Crkvena opština kosovsko-mitrovačka je PKC „Akvarijus“ podelila izdanja „Raspeto Kosovo“, koje se besplatno mogu uzeti u „Akvarijusu“.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever
