Tribina pod nazivom „Srpski jezik između nauke i politike“ održana je večeras u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
Na tribini su učestvovali prof. dr Miloš Kovačević, prof. dr Jelica Stojanović i prof. dr Ana Janjušević Oliveri.
Posetioci tribine su bili u prilici da saznaju više o aktuelnim problemima srpskog jezika, ćiriličnom pismu, istoriji jezika i kulturnom identitetu.
Prof. dr Miloš Kovačević, koji je i autor knjige „Srpski jezik između nauke i politike“ smatra da je srpski jezik identitetski kriterijum što se, kako on kaže, najbolje pokazuje na govornim područjima srpskog jezika.
„Najbolje se pokazuje kod onih kod kojih je srpski jezik ono što je osnova i ono što nas ujedinjuje preko Kosova i Metohije sa jedne strane, i preko Republike Srpske i Crne Gore sa druge strane. Prema tome, kakav je sastav srpskog jezika na čitavom srpskom kulturnom prostoru, najbolje pokazuje kakav je status Srba. Kada danas pogledate šta su problemi srpskog jezika, vidite da su to su problemi samog srpskog društva. Drugim rečima, ukoliko ne štitimo vlastite identitetske kriterijume, mi polako postajemo ljudi koji se počinju pitati, po čemu smo to jedan narod“ rekao je Kovačević.
On dodaje da se moramo vratiti identitetskim kriterijumima, koji podrazumevaju čuvanje jezika i ćirilice, kao deo osnovnog identiteta.
„Kada danas neko od naučnika kaže da je ćirilica za „budžak“, kao što kaže jedan filozof, i da je ćirilica prošlost koju smo davno preživeli, onda smo mi zaista davno preživeli prošlost ali i ono što jesmo, i možemo da pravimo drugi identitet. Jednostavno, moramo da se vratimo našim identitetskim kriterijumima, a to je da čuvamo jezik, i da čuvamo ćirilicu kao osnovni identitet“ kazao je on.
Istakao je da je ćirilično pismo od velikog značaja za srpski narod i da bi gubitkom ćirilice izgubili i kulturnu baštinu.
„Može se desiti da, budući da smo imali različite tipove ćirilica, ukoliko neko ne studira staroslovenski jezik i uđe u crkvu, on onda neće ništa pročitati. Ukoliko bismo izgubili ćirilicu, ne bismo uopšte mogli da našu kulturnu baštinu čitamo i morali bi da je prevedemo na latinicu. Prevodom na latinicu, mi bismo morali postati neki drugi Srbi. Postavlja se pitanje, da li je uopšte moguće da prevodom nečega što je samo vaše, u nešto što nije vaše, ostanete ono što jeste“ objašnjava Kovačević.
Na tribini je bilo reči i o Zakonu o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma, usvojenom 15. septembra 2021. godine.
„Zakon bi ustvari pokazao i onima, koji najviše trebaju držati do Srba i koji Srbima treba da pokažu put kojim treba da idu, da idu kroz vlastitu prošlost i istoriju, kako bi imali svetlu budućnost. Nas u Evropi niko neće prihvatiti kao Evropljane koji uzimaju kriterijume Belgije, Nemačke ili Holandije, već se u Evropi prihvataju autohtoni narodi, zapravo ono po čemu se vi prepoznajete kao narod i doprinosite Evropskoj kulturi vlastitom kulturom. Ono po čemu mi doprinosimo vlastitom kulturom jeste sve ono što je napisano na srpskom jeziku ćiriličnim pismom. Čuvanje samog jezika i odnos prema vlastitoj kulturi, a srce te kulture je u nama, dolazi baš odavde, sa Kosova i Metohije, jer mi bez crkve i jezika, ne znamo šta smo“ rekao je Kovačević.
O samom radu i stvaralaštvu Kovačevića ali i o razvoju ćiriličnog pisma i srpskog jezika govorile su prof. dr Alekandra Kostić Tmušić, prof. dr Jelica Stojanović i prof. dr Ana Janjušević Oliveri.
Tribina je održana u organizaciji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, uz poštovanje protivedpidemijskih mera, a na njoj su prisustvovali profesori, lingvisti, studenti i ljubitelji srpske kulture.
Prof. dr Miloš Kovačević je član Međunarodne akademije humanističkih i prirodnih nauka kneza Šćerbatova, urednik je „Radova Filozofskog fakulteta” i „Zbornika srpskog jezika, književnosti i umetnosti” u Banjaluci. Predaje na Filološkom fakultetu u Beogradu, Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu i Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Do sada je, uz preko 500 naučnih i stručnih radova i 16 udžbenika srpskog jezika za osnovnu i srednju školu, objavio i 25 knjiga.
Izvor i foto: Radio Mitrovica sever
