Dr Parlić: Dijabetes je “tihi ubica”, brojke upozoravaju

Međunarodni Dan borbe protiv dijabetesa se obeležava 14. novembra u cilju da opomene i podseti na galopirajući skok obolelih u poređenju sa periodom od pre deset godina. Zbog manje manifestacija i epidemioloških mera koje su na snazi, ove godine su izostale akcije koje okpljaju veći broj ljudi ali se zato o tome više priča .

Dr Branislava Parlić, spec. opšte medicine, u Domu zdravlja u Zvečanu povodom Međunarodnog dana borbe protiv dijabetesa, ukazuje na mere prevencije i na statističke podatke o veoma velikom procentu obolelih na godišnjem i dnevnom nivou, i u našoj zemlji, ali i u čitavom svetu.

“Broj osoba sa dijabetesom raste neverovatnom brzinom. Razlog je starenje populacije, urbanizacija i usvajanje nezdravih i ubrzanih stilova života. U poređenju sa 2010. godinom kada je bilo 366 miliona obolelih od dijabetesa, danas je više od 540 miliona registrovanih dijabetičara. Ni Srbija ne zaostaje sa brojkama koje ukazuju na ogroman porast sa 640 hiljada u 2010. godini, na 770 hiljada obolelih ili 12 procenata ukupne populacije. Još je dramatičniji podatak koji kaže, da u svetu svake sekunde bude registrovan po jedan novi slučaj sa nekim tipom šećerne bolesti”, kaže dr Parlić i ukazuje na brojke koje govore same za sebe i trebale bi da budu više od upozorenja, da se što pre okrenemo prevenciji protiv ove bolesti, koju često sa razlogom nazivaju “tihi ubica”.

O pošasti Kovid -19, koja je zahvatila ceo svet, govori se intenzivno dve godine, jeste teška, jeste smrtonosna, iziskuje angažovanje i veliku borbu u okviru čitavog zdravstvenog sistema, ali dijabetes takođe u kombinaciji sa Kovidom izaziva komplikacije do najgoreg ishoda ali je i sam po sebi težak. Šta uraditi na prevenciji i kako preduprediti prvo, da do porasta nivoa šećera u krvi uopšte ne dođe, dr Parlić kaže da su rizična grupa svi i deca i odrasli, ukoliko se na bitne faktore rizika na vreme ne obrati pažnja i bolest predupredi.

Smatra, da je to bolest koja polako napada organizam i zbog blage simptomatologije duži niz godina protiče neopažano, pa mnogi boluju od dijabetesa a toga uopšte nisu svesni, jer ne daju jasne simptome.

“Jasni simptomi se kod dijabetesa ispoljavaju tek kada dođe do komplikacija, a s obzirom da se radi o skupu metaboličkih poremećaja, stradaju vitalni organi, srce, bubrezi, nervi, vid i na kraju, neretko dolazi do smrtnog ishoda”, dodaje dr Parlić.

U prvi plan dr Parlić stavlja faktore rizika koji važe i za mlađu i za stariju populaciju. Kod dece je na primer vidljiv nedostatak fizičke aktivnosti, igre, boravka u prirodi i druženja van kuće jer su uglavnom vezani za kompjutere i video igre, dolazi do gojaznosti koja direktno uvodi u dijabetes.

Gojaznost – najveći faktor rizika

Gojaznost je sama po sebi faktor rizika broj jedan za pojavu dijabetesa. Genetski faktori su takođe značajni, ali ne i presudni, smatra dr Parlić, jer uz kontrolu ishrane i zdravog načina života, može i da uopšte ne dođe do pojave dijabetesa ili da se javi tek u poznim godinama života, ali ne pre.

U prevenciju bolesti spada i redovna kontrola krvi, bar jednom godišnje i kod najzdravijih osoba, a onda se postavlja pitanje referentnih vrednosti o kojima se često govori kao o nečemu što je podložno promenama kada je šećer u krvi u pitanju.

“Nema pomeranja granice” izričita je dr Parlić. “Možda u američkim studijama gde je mnogo više gojaznih i rizičnih pacijenata pa su morali da idu sa pomeranjem granice, ali što se tiče evropskih standarada ostaje isto, za zdrave osobe jutarnja vrednost šećera u krvi ne sme da prelazi 5,4 minimola/lit, dok je kod obolelih od dijabetesa “kontrolisani” šećer u krvi od 6,5 do 7, 5 minimol/lit”.

Postignut je ogroman napredak u terapiji lečenja svih tipova dijabetesa. Sada imamo nove insuline koji ne dovode do gojaznosti niti do nus pojava, kao što je to bio slučaj ranije, kada su se primenjivali prirodni insulini.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv dijabetesa, dr Parlić je ukazala na najbolje načine prevencije i sprečavanja da do bolesti dođe. Osnovna je redovna kontrola jednom godišnje, poseta izabranog lekara i određene laboratorijske analize koje su neophodne, zatim fizička aktivnost u skladu sa godinama kao i zdrav način ishrane. To važi za zdrave osobe i za one koji već imaju nekog u porodici od koga bolest mogu da naslede, a za već obolele svakodnevna kontrola merenja vrednosti šećera u krvi, nekada i više puta, izbalansirana ishrana, kao i godišnja poseta banjskim lečilištima. Sva pomagala u lečenju dijabetesa su na raspolaganju obolelima pod mnogo povoljnijim uslovima.

Sada je pandemija Kovid -19, dijabetičari spadaju u rizičnu grupu, iako ne oboljevaju ništa lakše i više od ostalih , ali su kod njih komplikacije mnogo veće. Tako da je neophodno da vode računa o merama zaštite i da se neizostavno vakcinišu, naglasila je dr Branislava Parlić, koja kaže da je to jedno od najčešćih pitanja koje joj oboleli od dijabetesa, postavljaju u ordinaciji.

Izvor: Radio Mitrovica sever

Comments