Lider pokreta Samoopredeljenje, Albin Kurti, izjavio je da je spreman da komunicira sa političkim strankama po pitanju predsednika, dok je izrazio optimizam u pogledu konstituisanja parlamenta i vlade, odmah nakon potvrđivanja rezultata. Univerzitetski profesor Mazlum Baraliju izjavio je da prvo mora biti izabran predsednik, a zatim formirana vlada.
Lider pokreta Samoopredeljenje, Albin Kurti, izrazio je optimizam u pogledu konstituisanja Skupštine i formiranja Vlade, odmah nakon konstituisanja jedanaestog saziva. Međutim, po pitanju izbora predsednika, rekao je da će nastaviti komunikaciju sa opozicijom.
U izjavi za medije, nakon odavanja počasti kod spomenika heroju „Zahiru Pajazitiju“, povodom Dana oslobođenja Kosova, Kurti, koji je vršilac dužnosti premijera, rekao je da će nakon završetka prebrojavanja glasova početi konsultacije o narednim koracima.
„Spremni smo, voljni i zainteresovani za komunikaciju i saradnju. Ovo nije ništa novo sa naše strane i znate da smo kao vlada dali izvanredne ponude opoziciji. Predlagali smo, oni su odbili i nadamo se da će ovog puta biti drugačije. Što se tiče konstituisanja institucija jedanaestog saziva, ne bi trebalo da menjamo. Mi smo bili ti koji smo preuzimali inicijative za sastanke, mi smo bili ti koji smo nudili ko-vladu sa DSK“, rekao je Kurti, čija je stranka ponovo potvrđena kao pobednik nedeljnih izbora, ali rezultat joj nije dao isti broj poslanika.
Na osnovu dosadašnjeg prebrojavanja, Samoopredeljenje će imati 49 poslanika, Demokratska stranka 24, Demokratska liga 19, a Alijansa 8. Zajednice imaju 20 poslanika, od kojih polovina pripada Srbima.
Na osnovu nekih projekcija, Samoopredeljenje bi moglo da obezbedi najviše 53 mesta u Skupštini ako glasovi dijaspore, koji još nisu prebrojani, dostignu nivo iznad 75 odsto u njihovu korist. To bi im omogućilo da formiraju vladu samo sa poslanicima iz političkih subjekata iz zajednica, isključujući Srpsku listu.
I, čak i pre nego što je prebrojavanje glasova završeno, počela je debata o toku formiranja institucija.
Univerzitetski profesor, Mazlum Baraliju, rekao je da izbor predsednika treba da bude prvi prioritet nakon konstituisanja Skupštine.
Rekao je da nakon donošenja ustava, na osnovu odluke Ustavnog suda, postoji 60 dana za izbor predsednika i ako se to ne uradi, zemlja će automatski ići na izbore.
„Prema ovoj situaciji, koju faktički imamo, Vlada treba da sačeka da se izabere predsednik. Predsednik treba da mandatuje prvog nosioca mandata vlade. Ako on to ne učini, učiniće to drugi i onda će se formirati Vlada onih koji imaju većinu u Skupštini“, rekao je Baraliju.
Ali, na Kosovu postoji drugačiji presedan. Kosovo je 2021. godine imalo vršioca dužnosti predsednika, baš kao i sada. Nakon izbora održanih te godine, prvo je konstituisana Skupština, zatim je izabrana vlada, a nakon sednice za vladin kabinet, sazvana je sednica za izbor predsednika države.
Baraliju kaže da, u procesu konstituisanja Skupštine, političke stranke moraju da rade sa političkom zrelošću, a ne sa barikadama, taktikama i političkim manevrima.
„Izgleda da ovi ljudi još nisu naučili lekciju, ali sa svojim podtekstom dvosmislenih govora, više nego dvosmislenih, onda ovo pokazuje da nisu razumeli i žele da nastave stari način govora i to bi bilo kobno za obe političke stranke, ali i za nas, jer reći direktno i na albanskom da bi sledeći izbori mogli biti još neprijatnije iznenađenje sa totalnim bojkotom, ili sa izlaznošću od 15 odsto“, rekao je on.
