Mladi i medijska pismenost

Ekonomsko-trgovinska škola u Lapljem Selu je, u saradnji sa organizacijom „Prijatelji dece Srbije“, izvela projektnu nastavu na temu „Deca i mediji“.

Učenici ove škole su naveli da umeju da prepoznaju štetan sadržaj na društvenim mrežama i televiziji, dok njihovi profesori smatraju da mladi nisu svesni negativnog uticaja medija. Predstavnici medija naglašavaju da se novinarska etika mora poštovati u svakom segmentu rada, piše RTV Kim. 

„Prijatelji Dece Srbije“ su 2019. godine ponovo pokrenuli inicijativu „Deca i mediji“. Njen cilj je osposobljavanje dece, profesionalaca, roditelja, ali i predstavnika medija i političkih partija za rad na prevenciji zloupotrebe najmlađih u medijskim izveštajima i političkim aktivnostima. Većina problema nastaje kada se u medijima otkriju identiteti dece koja su bila žrtve različitih vrsta zlostavljanja ili uznemiravanja, kao i kada su svedoci nasilja. Sve to direktno ugrožava dostojanstvo i pravo najmlađih na privatnost.

Novinarska etika

Urednica i novinarka RTV Kim Zorica Vorgučić kaže da su deca prilično prisutna u medijima, te da je za obradu pojedinih tema neophodan razgovor novinara sa najmlađima.

Međutim, kako je kazala, novinari često ne dobijaju saglasnost roditelja za otkrivanje identiteta deteta, ali dodaje da do sada nisu zabeleženi slučajevi prijavljivanja i kažnjavanja.

„Mediji moraju da obrate pažnju, da poštuju novinarsku etiku. Imena dece ne smeju biti objavljivana. Takođe, njihov lik mora biti cenzurisan. Često vidimo da mediji snimaju decu u školama i vrtićima, a da zato nisu dobili dozvolu roditelja. Rekla bih da se o tome ne vodi mnogo računa, te da do sada nije bilo kazni, niti prijava. Deca se upotrebaljavaju i u političke svrhe, tokom izbornih kampanja. Postoje stranke koje zloupotrebljavaju decu, a to smo videli i na Kosovu i u centralnoj Srbiji. Setite se da je vladajuća stranka i imala slogan `Za našu decu`“, kazala je ona.

Vorgučićeva je podsetila na nemili događaj kada su u školskom dvorištu u Lapljem Selu u masovnoj tuči povrđena maloletna lica.

„Navešću primer od prošle godine, kada je došlo do masovne tuče između učenika prištinske gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole. Tada su mediji objavljivali imena tih učenika, iako su oni u tom momentu bili maloletni“, rekla je ona.

Prevencija zloupotrebe dece u medijima i politčkim aktivnostima je direktno oslonjena na nivo medijske pismenosti u drušvu. Što su deca i njihovi roditelji bolji u zaštiti ličnih podataka, prepoznavanju medijskih zloupotreba i narušavanja prava deteta, biće jači i spremniji da se bore protiv takvih pojava.

Omladina i mediji

Ekonosmko-trgovinska škola u Lapljem Selu u saradnji sa organizacijom „Prijatelji dece Srbije“ organizovala je projektnu nastavu u više etapa, koja je uključivala rad učenika treće i četvrte godine. Na nastavi su obrađene teme: “Mediji u Srbiji, nekad i sad” i “Negativan i pozitivan uticaj medija na omladinu”…

Sadržaj koji omladinu najviše interesuju su materijali postavljeni na Jutjubu, te društvenim mrežama: Instagramu, Fejsbuku i Tviteru. Većina njih prati sport, kulturu i postove influensera. Tinejdžeri sa kojima je ekipa RTV Kim razgovarala su kazali da umeju da prepoznaju sadržaj koji odgovara njihovoj starosnoj kategoriji.

„Umem da prepoznam šta je dobro na Internetu, a šta škodi mlađim generacijama, tako da izbegavam taj sadržaj. Uglavnom pratim aplikacije Instagram i Jutjub, pratim sport i influensere da bih shvatio šta valja, a šta ne. Lokalne medije manje pratim, samo kada je nešto bitno, kao što su najnovije informacije o virusu korona“, rekao je učenik četvrte godine Milutin Slavić.

„Od društvenih mreža najčešće koristim Votsap (WhatsApp) za komunikaciju sa prijateljima kada nisam u školi, te Jutjub i Instagram zato što se bavim muzikom. Lokalne medije ne pratim mnogo, ali trudim se da budem upućena u najvažnije informacije, kao što je epidemija koronavirusa. Volim da čitam novine i nekako me to ispunjava, više nego društvene mreže. Sadržaj koji me najviše interesuje jeste politika na lokalnom nivou“, kazala je Emilija Đokić.

„Mislim da bi bilo važno da svako ume da prepozna šta je u medijima dobro, a šta nije. Od aplikacija koristim Instagram i Jutjub, a od medija pratim RTS, B92, jer tu možemo da saznamo šta se dešava u svetu. Lokalne medije slabo pratim“, rekla je učenica četvrte godine Milica Ristić.

Nastavnici kao posrednici između učenika i medija

Učenici su na projektnoj nastavi najpre popunjavali anonimne ankete i odgovarali na pitanja o vremenu koje posvećuju sadržajima na Internetu i društvenim mrežama, koje društvene mreže koriste, umeju li da prepoznaju negativan sadržaj na internetu i televiziji…

U sportskoj sali Ekonosmko-trgovinske škole bilo je i oko 20 đaka i nekoliko profesora koji smatraju da deca nisu u dovoljnoj meri upoznata sa radom medija i adekvatnim prepoznavanjem sadržaja koji im se predstavlja.

„Nažalost, deca nisu u dovoljnoj meri upoznata sa radom medija, gotovo da nisu uopšte upoznata sa tim. Prezentovali smo im temu Mediji u Srbiji, nekad i sad, ta tema se posebno bavi zaštitom identiteta deteta u medijima i kršenjem dečijih prava. Ona su danas najčešće izložena negativnim sadržajima na televiziji, ali i na društvenim mrežama“, kazala je profesoka ruskog jezika Mateja Kostić.

Sa Kostićevom se slaže i njena koleginica, profesorka srpskog jezika Ivana Arsić, koja smatra da deca uzrasta od 15 do 18 godina ne obraćaju pažnju na materijale koje gledaju i njihov uticaj na sopstvenu ličnost i ponašanje prema okolini.

„U periodu od 15. do 18. godine deca ne prepoznaju prave stvari i prave vrednosti, oni ne razmiljaju šta u stvari prate, a prate ono što im je u datom trenutku zanimljivo. Ne shvataju koliko je to opasno i kako će to uticati na njihovo ponašanje i na ponašanje svih onih koji su u njihovoj blizini“, rekla je Arsićeva.

Na slovo, na slovo…

Danas gotovo nijedna lokalna televizija na Kosovu ne nudi puno sadržaja namenjenih deci školskog uzrasta.

Urednica RTV Kim Zorica Vorgučić se priseća emisija uz koje je odrastala.

„Nažalost, danas nema mnogo medijskog sadržaja za decu, dok je nekada na televiziji sa nacionalnom frekvrencijom bilo puno kulturno-obrazovnih emisija. Mi smo odrastali uz neke čuvene emisije na javnom servisu, gledala sam Branka Kockicu, Miću i Aćima, Minju Subotu i čuveni `Tobogan`. Takvih sadržaja danas nema ni u Srbiji, a ni na Kosovu, a trebalo bi da ih ima jer su veoma značajni za odrastanje“, kazala je ona.

Vorgučićeva je dodala da kao roditelj ne može da isprati sve što njena deca rade na računarima, ali da ih, kad god je u mogućnosti, opominje i objašnjava im šta je dobro,a šta loše po njih.

Organizacija „Prijatelji dece Srbije“ ovu inicijativu sprovodi uz saradničku podršku Mreže organizacija za decu Srbije (MODS), Škole za roditelje i drugih partnerskih organizacija. Podržana je od strane američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta “Aktivni građani – bolje društvo, zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje Beogradska otvorena škola.

IzvorKroz ovu inicijativu je do sada obnovljen “Kodeks deca i Mediji”, organizovan niz sastanaka sa predstavnicima medija i političkih partija u svrhu informisanja i potpisivanja novog pravilnika, odnosno obavezivanja na njegovu primenu u medijskoj i političkoj praksi, kao i angažovanju javnosti kroz različite medijske kampanje.

Izvor i foto: RTV Kim

Comments