Samo UN mogu da potvrde kosovsku „državnost” i baš zbog toga je Uneskova odluka da kulturna dobra SPC ostaju na listi ugroženih veoma važna za našu zemlju, rekao je diplomata Zoran Milivojević za dnevni list “Politika”.
Odluka Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu da manastiri Visoki Dečani, Gračanica i Pećka patrijaršija, kao i crkva Bogorodica Ljeviška zadržavaju status kulturnih dobara u opasnosti može da znači da će vrata vrata ove organizacije dugo ostati zatvorena za takozvano Kosovo, koje godinama pokušava da postane punopravni član ove važne organizacije. Istovremeno, u prištinskoj javnosti digla se prašina zbog vesti da je deset zemalja spremno da povuče priznanje ove kvazidržave ukoliko privremene kosovske institucije otvoreno krenu u proces lobiranja. Reč je o, kako je „Politika” izvestila, vrlo čvrstim garancijama koje su ove zemlje dale Beogradu, a pretpostavka je da se radi o zemljama iz Afrike i Azije.
Da li ove vesti mogu da znače da prištinska vlast, koja je imala ogromnu podršku moćnih zapadnih zemalja, posustaje u diplomatskoj borbi sa Beogradom? Da li će se albanski političari nakon ove odluke usuditi da ponovo podnesu zahtev za prijem u Unesko?
Ugledni diplomata Zoran Milivojević ističe da odluka Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu pokazuje da je pozicija Srbije u ovoj organizaciji i dalje stabilna i čvrsta, što je veoma značajno, imajući u vidu da kosovska strana najavljuje i sprema nove pokušaje prijema. Milivojević podseća da je Unesko organizacija Ujedinjenih nacija, pa ova odluka može da znači da nema nekih ozbiljnijih promena kada su u pitanju pokušaji prištinske vlasti da potvrde državnost takozvanog Kosova. „Pozicija oko potvrde kosovske ’državnosti’ značajno je oslabila u odnosu na neki prethodni period. Ona može da se potvrdi samo u UN, baš zbog toga je Uneskov stav veoma važan za našu zemlju”, smatra Milivojević.
Profesor dr Darko Tanasković kaže za „Politiku” da vrata Uneska za „Kosovo” za sada ostaju zatvorena i nema izgleda da se uskoro otvore. Ipak, kako dodaje, prijem neke države, a pogotovo ovakve problematične „pseudodržave”, u specijalizovanu agenciju UN za obrazovanje, nauku i kulturu – političko je, a ne stručno pitanje. Tu su razni obrti konjunkture mogući. „Odluka komiteta odnosi se na konkretno pitanje, stručno je utemeljena i obrazložena. Ona ukazuje na to da u organizaciji postoji čvrsto uverenje da nema nikakvih novih elemenata na osnovu kojih bi bilo opravdano preispitivati status četiri spomenika ugroženog srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa na KiM. Posredno, ovo upućuje i na ignorisanje neosnovanih apela iz Prištine”, objašnjava Tanasković, nekadašnji ambasador pri Unesku.
Kada je reč o kulturnom nasleđu, Zoran Milivojević dodaje da Uneskov stav pokazuje da argumenti prištinske vlasti i njihove strategije nemaju podršku, a da su srpski argumenti nesporni. „Ova odluka odražava stavove više država i administracije Uneska i oslanja se na širi konsenzus, što znači da iza nje stoji većina članica ove organizacije. Ona je rezultat političkog stava, što je za nas veoma važno”, kaže Milivojević i dodaje da je očigledno da se političke okolnosti nisu značajnije promenile u korist Prištine.
S druge strane, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost smatra da poslednja vest iz Uneska nosi dvojaku poruku. Pre svega da je međunarodna zajednica i te kako svesna ugroženosti srpske kulturne baštine na Kosmetu i da to nije nikakva izmišljotina, kao što prištinska vlast tvrdi. Druga poruka je, kako kaže, upućena direktno premijeru privremenih prištinskih institucija Albinu Kurtiju i njegovim partnerima u vršenju vlasti na Kosmetu. Reč je o svojevrsnom pritisku kako bi se albanska strana naterala da se konačno uključi u pregovarački proces. „Ovim potezom Albancima se šalje poruka da strpljenje Zapada ima granice”, smatra Graovac.
Kada je u pitanju članstvo tzv. Kosova u Unesku, smatra da će odluka komiteta uticati na zemlje koje su bile ili su još uvek kolebljive po tom pitanju. Tim državama je, kako smatra, na ovaj način sugerisano da su zahtevi albanske strane potpuno neutemeljeni i da im ne bi trebalo izaći u susret.
Inače, srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji upisani su na Uneskovu listu svetske baštine u opasnosti 2006. godine na inicijativu Srbije i obuhvataju manastir Dečane, Gračanicu, Pećku patrijaršiju i crkvu Bogorodica Ljeviška. Država Srbija, kako su objasnili iz Ministarstva kulture i informisanja, redovno obaveštava Unesko o njihovom stanju konzervacije. Za učlanjenje Kosova u Unesko prištinski zvaničnici agituju od 2009. godine, a sa najaktivnijim lobiranjem počelo se 2014. Ipak, u novembru 2015, za samo tri glasa – Kosovo nije primljeno u ovu organizaciju. Tada su glasale ukupno 122 zemlje, 92 su glasale za, a 50 je bilo protiv.
U odluci Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu, koja je objavljena prošle nedelje, nabrojane su pretnje zbog kojih se četiri srpska manastira i dalje nalaze na listi ugrožene baštine. To su nejasan pravni status i zakonodavna zaštita, izostanak sprovođenja plana upravljanja, teškoće prilikom nadgledanja objekata zbog političke nestabilnosti i postkonfliktne situacije, kao i nezadovoljavajuće stanje konzervacije i održavanja. Ističe se i da je poželjna puna i stalna zaštita objekata, kao i stabilno političko okruženje. Traži se i plan restauracije i konzervacije i implementacija plana upravljanja.
Darko Tanasković smatra da je odluka Komiteta za svetsku baštinu Uneska očekivana, bez obzira na to što su u poslednje vreme prištinski zvaničnici podigli prašinu u domaćoj i međunarodnoj javnosti nizom propagandnih poteza i obraćanja određenom broju država zahtevima da se promeni odnos prema srpskom kulturnom nasleđu na KiM i da se njima pokloni poverenje u pogledu spremnosti da, u skladu sa najvišim standardima, brinu o celokupnom „zajedničkom kulturnom nasleđu države Kosovo”. Tanasković dodaje da je odluka ugledne nevladine organizacije „Evropa nostra” da Visoke Dečane stavi na listu sedam najugroženijih kulturnih dobara u Evropi nagovestila kakav bi mogao da bude zaključak Komiteta za svetsku baštinu. „Naravno, iz Prištine su ozlojeđeno osporili osnovanost ove odluke”, prokomentarisao je Tanasković.
U tekstu rezolucije o stanju zaštićenosti „Srednjovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija)” stoji kvalifikacija o „kompleksnoj regionalnoj bezbednosnoj nestabilnosti” i zaključuje se da ova kulturna dobra treba da ostanu na spisku svetske baštine u opasnosti. Tanasković objašnjava da je izveštaj Centra za svetsko nasleđe, na osnovu kojeg se komitet opredeljivao, zasnovan na podacima i ocenama iz redovnog i dodatnog izveštaja (2020. i 2021. godina) koje je mu je dostavila Srbija posredstvom svoje delegacije pri Unesku. „Odluka komiteta doneta je jednoglasno, a valja napomenuti da je od 21 države članice ovog tela bar deset onih koje su priznale samoproglašenu nezavisnost ’Kosova’, što jasno govori o tome sa koliko se poverenja i ozbiljnosti prihvataju svečane izjave kosovskih zvaničnika o njihovoj spremnosti da brinu o celini kulturnog nasleđa na teritoriji koju smatraju svojom državom”, dodaje Tanasković.
Darko Tanasković podseća da „Kosovo” nije ni država sa punim međunarodnim subjektivitetom, pa je za Unesko irelevantan entitet, ali to ne znači da u njemu nema svoje usrdne lobiste. „Kosovo” i njegovi pokrovitelji, navodi ovaj ugledni stručnjak, poveli su široku, dobro planiranu, dugoročnu i izdašno finansiranu, taktički inoviranu kampanju podizanja nivoa kredibiliteta ovog protektorata UN u međunarodnoj zajednici, a učlanjenje u Unesko im je jedan od deklarisanih prioriteta. Baš zato su, naglašava Tanasković, od strane Srbije neophodne stalna budnost i kontinuirana, primerena, protivakcija kako ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.
Izvor: Politika
