Šef evropske diplomatije Đuzepe Borelj izneo je ovih dana zvaničnu ocenu da uprkos posvećenosti EU evropskoj integraciji Zapadnog Balkana, u regionu vlada razočarenje u proces proširenja.
Drugi, uključujući Karla Bilta i Miroslava Lajčaka, smatraju da je smanjeni uticaj Unije u regionu glavni razlog za nedavnu pojavu takozvanog “non-pejpera” – predloga za prekrajanje granica u region, prenosi Glas Amerike.
Ivan Vejvoda, visoki saradnik bečkog Instituta za društvene nauke podseća da su se takvi dokumenti pojavljivali i ranije.
“Bilo je ovih dana raznih nezvaničnih papira, takozvanih ‘non-pejpera’, koji su uzbudili duhove i izazvali razna pitanja oko toga ko to izdaje i šta se tu traži. Međutim, ne treba pridavati preveliki značaj tome s obzirom da su sve to teme, posebno o odnosima Srbije i Kosova, o kojima se govori već 15-ak, ako ne i više godina. Odvojeno pitanje su demokratske reforme u Srbiji. Evropska unija jasno je ukazala da se Srbija nije pomerila s mesta u tim reformskim procesima. Osnovna poruka Evrope je: ukoliko želite pridruživanje moramo videti jasne rezultate, što podrazumeva jačanje vladavine prava, slobode medija, nezavisno pravosuđe i uskladivanje spoljne politike Srbije sa politikom Unije”, rekao je Vejvoda.
Upitan da li je srpska javnost zamorena odugovlačenjem rešavanja pitanja normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, Vejvoda odgovara:
“Javno mnjenje naravno igra svuda veliku ulogu i lideri tih zemalja svuda osluškuju od jutra do večeri. Ali tu dolazi da lider, koji je izabran da vodi zemlju u interesu te države i njene budućnosti, katkad ne treba da se osvrće na ono što je većina”, smatra on.
U tom kontekstu Vejvoda ukazuje na primer postignutog sporazuma oko imena između Grčke i Severne Makedonije.
“Javno mnjenje i u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji je bilo zaista protiv da se postigne dogovor, protiv kompromisa gde je Makedonija promenila ime u Severnu Makedoniju. U Grčkoj se smatralo da Grčka popušta severnom susedu. Međutim oba lidera, (Aleksis) Cipras i (Zoran) Zaev su shvatili da imaju odgovornost za budućnost svojih zemalja, za stabilnost i mir u region”, kaže Vejvoda.
Prema njegovim rečima, tada je napravljen jedan hrabar istorijski korak gde su se rukovali i potpisaili i rekli “naša budućnost je da želimo da živimo u miru jedni pored drugih, jer ako smo ozbiljni oko Evrope, oko mirovnog projekta koji je Evropska unija, moramo te razlike da prevaziđemo”.
“Mislim tu treba iskorak da naprave i kad je reč o Beogradu i kada je reč o Prištini kako bi se približili tom dogovoru o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa”, zaključio je Vejvoda.
Izvor: Kosovo online / Glas Amerike
