Poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Francuske Emanuela Makrona Parizu, po oceni diplomate Zorana Milivojević najavljuju da Srbija u Francuskoj dobija saveznika na zapadu što, kako kaže, do sada nije imala.
Milivojević za T a n j u g ocenjuje da je u Parizu potvrđenja namera Emanuela Makrona da se Francuska vrati u ovaj region, u kojem, kako ističe, Srbija za Francusku ima ključnu ulogu.
“Najava dolaska Makrona u Srbiju na jesen i potpisivanja niza ugovora pokazuje da će Francuska nastupati sa ozbiljnim ekonomskim projektima i investicijama što daje značaj njenoj orijentaciji da se vrati na ovaj prostor”, ističe on.
Po pitanju evrointegracija Srbije, Milivojević kaže da se u jednom trenutku postavilo pitanje “šta dalje”, imajući u vidu da su, kako navodi, Francuska i predsednik Makron inicirali novu metodologiju, upravo insistirajući na reviziji pristupnih pregovora sa EU, u smislu da se prednost da unutrašnjim pitanjima Unije.
On objašnjava da Srbija prošle godine nije otvorila nijedno poglavlje, a da je kao rezultat ove posete “sasvim sigurno najava da će se to deblokirati uz podršku Francuske”.
“I da će se Srbija uključiti u pregovore na novoj metodologiji otvaranjem ”klastera” i da će u tome imati podršku Makrona što je i ključno, jer je upravo Francuska rodonačelnik novog pristupa. U tom smislu, rezultat je i više nego očekivan”, naglašava diplomata.
Kada je reč o razgovoru na temu kosovskog problema, on kaže da se stiče utisak da Francuska razume potrebe i poziciju Srbije, “koja vapi za kompromisnim pristupom u dijalogu”.
“Francuska 2022. godine predsedava Evropskom unijom, a tada će biti i izbori za novi predsednički mandat Emanuela Makrona. Sasvim je izvesno da Makron ima ambicije da se i na ovom planu verifikuje neki rezultat koji bi se uknjižio u ”francuski geopolitički bilans”, ističe Milivojević i dodaje da mu se čini da Makron i Francuska shvataju da je Srbija zainteresovana za kompromisno rešenje i za nastavak dijaloga, ali da krivica nije na njenoj strani.
Kako kaže, očigledno je da je i francuski interes na istim linijama.
Kada je posredi novo francusko pozicioniranje u geostrateškoj ravni, navodi da je za Srbiju važna podrška Francuske iz još dva razloga te objašnjava da je izlaskom Velike Britanije, Francuska postala “najvažnija zemlja EU, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i nuklearna sila”.
“To su izuzetno dva važna elementa. U tom smislu, razumevanje Francuske relaksira našu poziciju povodom Kosova u odnosu na malo tvrđi stav Nemačke koja naprosto smatra da je jedino rešenje priznanje nezavisnosti”, istakao je Milivojević i dodao da se može očekivati nastavak pregovora koji ne podrazumeva dominaciju maksimalističkih zahteva Prištine već nalaženje kompromisnog rešenja kroz dijalog, diplomatskim sredstvima.
On tumači da Francuska nema razumevanja za bilo kakve “velikoalbanske aspiracije” Prištine i za zahteve koji podrazumevaju jednostran pristup, “priznanje i ništa više”.
“To nam otvara put i daje manevarski prostor da u nastavku dijaloga možemo očekivati razumevanje Francuske, a njena je pozicija takva da njen uticaj može izuzetno značiti u prilog takvog rešenja”, kaže on.
Starović ističe izbalansiran stav Francuske, bez obzira na to što Makron apostrofira zajedničku ulogu sa Nemačkom po ovom pitanju,
“Sigurno je da Makron i Francuska teže da budu partneri sa Nemačkom a ne da Francuska bude u senci Nemačke”, smatra Milivojević i dodaje da je to “naša šansa” i značaj i kvalitet odnosa sa Francuskom.
Zaključuje da će Nemačka i Francuska biti partneri u zajedničkim ciljevima, a to je “traženje rešenja za Kosovo na realpolitičkim osnovama”.
“Što podrazumeva da se i te kako moraju uvažiti i interesi Srbije”, precizirao je on.
Izvor: TANJUG
