Srbi na Kosovu svakodnevno su na meti Albanaca, koji sve čine da im onemoguće život dostojan čoveka. I dok se uz dosta mašte situacija na severu može koliko – toliko nazvati normalnom u Metohiji je svaki dan kritičan i pun strepnje i rizika, piše Politika.
Osim fizičkih napada, krađe imovine i stoke na meti ekstremnih Albanaca su i manastiri Srpske pravoslavne crkve. Tako je recimo organizacija civilnog društva Evropa Nostra objavila nedavno listu 12 najugroženijih objekata kulturnog nasleđa za 2021. godinu. Među ugroženim biserima evropske i svetske kulturne baštine nalazi se manastir Visoki Dečani, kao jedini sa liste koji nije u opasnosti zbog starosti, nebrige ili prirodnog propadanja, već mu nestanak preti zbog ljudi koji hoće da ga unište.
Evropa Nostra koja se bavi zaštitom kulture i prirode objavila je na svojoj internet stranici da je manastir Dečani iz 14. veka iako 1999. godine pod neprekidnom zaštitu mirovnih trupa bio četitri puta na udaru lokalnih ekstremista minobacačkim granatama od 1999. do 2007, kao i pokušaja terorističkog napada 2016. godine.
Istovremeno se, dodaju, manastir sa posebnom zaštitom zaštitnom zonom sačuva sa ozbiljnom prednjom po životnu sredinu, jer lokalni opštinski prostorni plan nije u skladu sa strogim pravilima zaštite Uneskove svetske baštine ili srodnim nacionalnim zakonima i propisima. Ova situacija gotovo preslikana može se opisati i kada se govori o položaju preostalih Srba u Metohiji gde oni odvajkada žive.
“Za žaljenje je što je manastir Dečani sa svojim kulturnim i prirodnim nasleđem i monaško zajednicom postao talac ne rešenog statusa Kosova. Stoga je hitno i imperativno potrebno obezbediti puno poštovanje vladinih zakona i postaviti jaču pažnju odgovarajuću i zaštiti ovog mesta svetske baštine u okviru tekućih razgovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”, navodi se u obrazloženju Evropa Nostra. Manastir održava dnevne liturgijske službe i ima aktivnu zajednicu koju čine 25 monaha. Oni brinu o svakodnevnom održavanju ove svetinje i njene okoline čuvaju, drevno nematerijalno nasledje monaškog života i redovno dočekuju hodočasnike i turiste.
Srbi u Metohiji su ozbiljno zabrinuti, jer je za poslednjih 20 godina, od kada su međunarodne snage u pokrajini, uništeno 150 crkava i manastira. Istovremeno nastavlja se ignorisanje zakona donetih pod međunarodnim pritiskom radi zaštite srpskih svetinja. Skoro svakog meseca održavaju se promocije, gde se srpska baština predstavlja kao deo albanske istorije. Sporazumom iz Vašingtona iz septembra 2020. dogovoreno je da sudske odluke koje se odnose na vraćanje imovine SPC moraju biti poštovane i to je posebno važno kada je reč o Pećkoj patrijaršiji Visokim Dečanima i ostalim veoma značajnim manastirima.
Iako postoje zvanične sudske presude da zemlja i imovina pripadaju njima, lokalne kabadahije koje vode albanske opštine prenebregavaju ove odluke i ne dozvoljavaju upis imovine SPC u katastar. Kao primer navodi se upravo manastir Visoki Dečani kome pripada 23 hektara zemlje, ali ne mogu da ih upišu u zemljišne knjige.
Nedavno su nepoznati počinioci u blizini ostataka pravoslavne crkve u selu Suvo Grlo kod Srbice postavili znak na kome na albanskom i engleskom jeziku piše naša crkva. Posle ugrožavanja manastira Visoki Dečani i teksta na jednom albanskom portalu u kojim se Pećka patrijaršija naziva albanskom crkvom svaka reč o još jednom grubom napadu na kulturnu baštinu na Kosovu.
Na Kosovu se postojanje nekakvih tajnih spiskova osumnjičenih za navodne ratne zločine, koristi kao mehanizam za pritisak na srpski živalj. Sada je posredi novi udar na Srbe, a poslednjih godina na meti prištinskih institucija posebno su se našli povratnici i povratničke porodice. To nedvosmisleno svedoči da u Prištini ne postoji ni spremnost, ni volja za omogućavanje bezbednog povratka raseljenih Srba na Kosova da oni očigledno nisu dobrodošli navode iz Kancelarije za KiM.
Ovo nije prvi put da se povratnici na Kosovu suočavaju sa ovakvom vrstom ugrožavanja bezbednosti i integriteta u metohijskim selima zbog čega je kristalno jasno da su institucije zadužene za zaštitu ovih ljudi u nekom delu svog rada zakazale.
U međuvremenu je Svetomir Bačević uhapšen u opštini Peć zbog navodne odgovornosti za ratne zločine. Reč je o raseljenom licu koji živi u Gornjem Milanovcu, a rodom je iz sela Belo Polje u opštini Peć. Bačević je došao kako bi izvadio lična dokumenta, ali umesto toga priveden u policijsku stanicu u Peći i nakon obavljenog informativnog razgovora sproveden u Prištinu. Kancelarija za Kosovo i Metohiju je, odmah posle saznanja o ovom događaju, obezbedila branioca Bačeviću.
Jedini cilj ovakvog postupanja prištinskih institucija jeste da Srbi na Kosovu drže u stalnom stanju straha i neizvesnosti.
Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić kaže da kada se govori o zaštiti Srba u Metohiji jedan od najvećih problema sa kojim se kao institucija suočavaju jesu učestali napadi na povratnike i za “Politiku” navodi da se prema evidenciji koju vodi Ministarstvo za zajednice i povratak od ukupno 59 napada na imovinu Srba na Kosovu od početka prošle godine do polovine decembra do 27 dogodilo na povratnik je u metohijskim selima, zbog čega je kristalno jasno da su institucije zadužene za zaštitu ovih ljudi u nekom delu svog rada zakazali.
“Napadi su različiti od pljačke i fizičkih napada preko uništavanja nepokretne imovine do paljenja objekata. Ministarstvo na čijem sam čelu i ja lično, iako nemamo direktne ingerencije na očuvanju bezbednosti grčevito se borimo da ljudima pomognemo na način na koji možemo. Ja i moji saradnici gotovo uvek po dobijanju informacije o napadu vrlo brzo nekad i pre policijskih patrola kod tih porodica odu da im pruže moralnu podršku i da ih ohrabre da uprkos preživljavam strahu za svoju bezbednost ako hoćete i za budućnost ne napuštaju svoje imanje. Ministarstvo je tu da im u meri u kojoj može pomogne u prevazilaženju problema naročito kada su u pitanju krađe”, kaže je Jevtić.
Navodi da je gotovo odmah posle svakog napada reagovao preko medija, ali i obaveštavao ambasade određenih zemalja, međunarodne organizacije i institucije koje su zadužene za bezbednost, da će, ako se hitno ne zaustavi talas napada na povratnike i njihovu imovinu, to imati nesagledive posledice po proces povratka, koji je odavno u stagnaciji, ali i pojačati problem s ponovnim iseljavanjem iz pojedinih metohijskih sela.
“Gotovo svakom mom razgovoru koje sam imao sa ambasadama, predstavnicima Kfora, Kosovske policije, Euleksa, Oebsa, najvažnijia tema bila i zaštita Srba od incidenata koji se dešavaju, a kad govorimo o poverenju i u njihovo rešavanje mogu slobodno da kažem da se ljudi vrlo često nakon incidenta javljaju prvo Ministarstvu za zajednice i povratak. Apeli na kosovsku policiju su u retkim slučajevima urodili plodom pa su policijske patrole u nekim selima pojačane i patroliranja su bila češća”, navodi Dalibor Jevtić.
Izvor: Politika
