Sedam godina nakon Briselskog sporazuma o energetici između Kosova i Srbije, kompanija sa severa Kosova, “Društvo Elektrosever”, podnela je Kancelariji za regulaciju energije na Kosovu (RUE) zahtev za operativnu dozvolu, piše Koha.
Prijava je podneta pre nekoliko dana, nakon što je Kosovo postalo nezavisno od Srbije kao regulatorna zona prenosa, čime Srbiji više nije dozvoljeno da koristi sredstva za interkonekciju na Kosovu.
Iz Kancelarije za regulaciju energije na Kosovu za Kohu je potvrđena prijava kompanije.
Iz ove institucije je saopšteno da je već uspostavljena komisija za pregled prijave, koja će izvršiti procenu na osnovu zakona i propisa na snazi, za regulisanje ove aktivnosti.
“Komisija će, nakon analize prijave, proslediti Odboru ocenu za donošenje konačne odluke. Pravilnikom o licenciranju energetskih delatnosti definisani su rokovi i postupci za izdavanje dozvole za obavljanje energetskih delatnosti. Rok za razmatranje zahteva može biti do 60 dana od dana kada se zahtev smatra kompletnim “, navodi se u odgovoru ove institucije.
Međutim, ovaj postupak može biti blokiran zbog činjenice da odbor RUE ne radi.
„Na osnovu gorenavedenog pravila, nakon razmatranja prijave, konačnu odluku treba da donese Regulatorni odbor. S obzirom na to da Regulatorni odbor trenutno nije u funkciji, ne može se doneti konačna odluka o izdavanju ove licence, kao što se ne mogu doneti ni druge odluke koje zahteva relevantno zakonodavstvo “, stoji u odgovoru.
Kompanija „Društvo Elektrosever“ registrovana je pri Kosovskoj poslovnoj agenciji u novembru 2018. godine.
Prema Briselskom sporazumu o energetici, obe strane su se složile da osnuju takvu kompaniju u skladu sa kosovskim pravnim i regulatornim okvirom.
U sporazumu se navodi da će ova nova kompanija snabdevati električnom energijom i da može pružati usluge distribucije (poput naplate, prikupljanja, održavanja i fizičkog povezivanja novih kupaca) kupcima u četiri opštine na severu sa srpskom većinom i biti u mogućnosti da kupuje i prodaje energiju na otvorenom tržištu.
Ali, do sada se Srbija opirala planu primene sporazuma o energetici i zbog potraživanja u trafostanici Valač i Gazivoda, kao i zbog zahteva za sopstvenim distributerom na severu Kosova.
Zvaničnici vlade Srbije više puta su rekli da čekaju uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom kako bi ih stavili pod kontrolu.
Ali, prema sporazumu o energetici, operator sistema transmisije i tržišta električnom energijom Kosova (KOSTT) je taj koji pod kontrolu postavlja podstanicu Valač na severu, praktično u čitavom prenosnom sistemu.
U međuvremenu, ilegalna intervencija srpskih operatora u severnom delu, prema sporazumu, trebalo bi da prestane, uključujući i dispečersku kontrolu hidroelektrane Gazivode i uvoz 110 kV linije iz Novog Pazara.
KOSTT bi mogao da prikuplja prihode od energije koja se prevozi u treće zemlje, jer potpisivanjem sporazuma, ova institucija postaje deo mehanizma za saradnju između operatora na evropskom nivou.
Pozivajući se na energetske podatke iz prošlosti, ovi prihodi mogu dostići milion i 500 hiljada do 2 miliona.
Razlog za blokadu Briselskog sporazuma bio je oklevanje srpske kompanije za registraciju, kao i neispunjavanje zakonskih kriterijuma, jer je ova kompanija u svom statusu koristila izraz „Kosovo i Metohija“.
Koha piše da je odlaganje primene ovog sporazuma takođe razlog što Srbija zarađuje od korišćenja sredstava kosovske interkonekcije.
Sve prihode od raspodele kapaciteta dobila je srpska strana. Prema nekim proračunima, od 2008. do 2019. Srbija je ilegalno profitirala sa gotovo 65 miliona evra, navodi Koha.
Snabdevanje električnom energijom na severu predstavlja nerešen politički problem od perioda nakon sukoba na Kosovu.
U nemogućnosti da snabdeva dobavljače u tom delu Kosova, RUE je odlukom iz 2013. godine izračunao isporuku tog dela kao gubitak i naveo da je godišnji gubitak bio oko 8 miliona evra, što je naplaćeno građanima.
Ali, nakon tužbe narodnog advokata protiv ove odluke, Osnovni sud je suspendovao odluku RUE, a slučaj je na sudu.
Koha je od suda zatražila informacije o tome u kojoj je fazi se nalazi ovaj slučaj, ali u ponedjeljak nisu dobili odgovor.
U međuvremenu, od 2. decembra 2017. godine, KOSTT nije kupovao energiju za pokrivanje gubitaka za snabdevanje severa Kosova.
Da bi se pokrila ta potrošnja, električna energija je neovlašćeno povučena iz elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope.
Prema podacima KOSTT-a, iz evropskog sistema interkonekcije povučena je energija u vrednosti od oko 37 miliona evra.
Ovaj dug nastao je za period od 2. decembra 2017. godine do sada.
U KOSTT-u su rekli da će se oba pitanja, kako zbog neovlašćenog povlačenja za sever, tako i zbog ilegalne upotrebe kosovske interkonektivne mreže od strane srpske strane, koja su povezana sa finansijskom štetom koju je srpsks strana prouzrokovala KOSTT-u, tretirati posredovanjem međunarodnog faktora i uz institucionalnu podršku.
Izvor: Koha
Foto: Ilustracija
