Kogresmen demokrata iz Bronksa Eliot Engel u januaru 2021. godine prestaće da bude član američkog Kongresa, nakon duže od 30 godina, a ta činjenica zabrinula je Albance, u meri da ocenjuju da će “izgubiti najveću podršku u tom telu”.
“Bio je glavni za obezbeđivanje podrške Kongresa za priznavanje nezavisnosti Kosova od Srbije, 2008. godine. Nepokolebljiva podrška Kosovu tokom decenija ga je proslavila ovde. Kosovo je Engelu u čast nazvalo put i autoput, čak je izdalo I poštansku marku sa njegovom fotografijom”, neke su od impresija delovanja i zahvalnosti medija na albanskom prema Eliotu Engelu, koji je od 1989. godine, u Kongresu SAD predstavljao delove njujorške četvrti sa velikim i politički aktivnim albanskim stanovništvom.
To ga je, dodaju mediji, “učinilo kontroverznom figurom u Srbiji, koja i dalje ne priznaje gubitak Kosova i lobira protiv njegovog priznanja od strane međunarodne zajednice”.
“Engelov odlazak iz Predstavničkog doma – gde je nedavno predsedavao Odborom za spoljne poslove, koristeći taj položaj da kazni Beograd i odbrani Kosovo – možda nije povod za radost Srbije”, navodi Radio “Slobodna Evropa”.
RSE podseća da je Engel rekao da ne planira da se povuče nakon iznenađujućeg poraza na letnjim dopunskim izborima. Kada su ga pitali da li želi da bude ambasador ili podsekretar u administraciji Džoa Bajdena, naveo je da razmatra tu mogućnost. To otvara pitanje da li će i dalje uticati na američku politiku na Balkanu.
„Mnogo je stvari koje mogu da učinim … Neću sada da donosim odluku, ali znajte da razmišljam”, rekao je Engel u jednom od intervjua početkom decembra.
„Možda ću nešto da radim sa administracijom … Neki ljudi su sugerisali da možda mogu da budem ambasador”, kazao je on.
Zagovornik NATO intervencije
Predstavljajući ga kao političara sa “balkanskom strašću” mediji na albanskom ističu Engelovu rečenicu izgovorenu u Odboru za spoljne poslove: “Da nijedna zemlja nije dirnula moje srce više od Kosova”.
Opisujući Engelove lobističke aktivnosti mediji navode da je ušao u Kongres dok je “Jugoslavija nasilno bila podeljena po etničkim linijama”. Učestvovao je u mnogim regionalnim sporovima kroz svoj stav u Komitetu za spoljne poslove, na kraju stekavši reputaciju “balkanskog stručnjaka”.
Bio je jedan od prvih američkih predstavnika koji su 1998. godine pozvali administraciju Bila Klintona da vojno interveniše u Jugoslaviji.
“Nesumnjivo je bio još glasniji u Kongresu za američko priznanje nezavisnosti Kosova, deceniju kasnije. Engel nastavlja da se bori za pravdu za braću Bitići, trojicu albanskih Amerikanaca koji su se borili na albanskoj strani i koje je srpska policija pogubila 1999. Njihove ubice još nisu procesuirane”.
„Kao što svi znate, Eliot je bio najveća podrška Kosovu u Kongresu Sjedinjenih Država”, rekao je republikanski predstavnik Kevin Mekarti, član Odbora za spoljne poslove, na saslušanju 8. decembra.
Uzimajući u obzir Engelovo zalaganje za interese Albanaca na Kosovu RSE ističe da novo angažovanje Eliota Engela može da se očekuje 2022. godine kada američkim ambasadorima u Prištini I Sarajevu ističe trogodišnji mandat.
Bajdenova politika biće agresivnija od Trampove
Administracija Bajdena takođe može da imenuje posebne izaslanike u regionu, uključujući i predstavnika u dijalogu Beograda i Prištine.
“Vašington je i dalje fokusiran na rešavanje spora između Kosova i Srbije, što bi ih približilo članstvu u EU i potencijalno NATO-u. Vašington se takođe zalaže za ustavnu reformu u Bosni, s ciljem zaštite njenog teritorijalnog integriteta od pretnji secesije od Republike Srpske”, spekuliše RSE.
Citira Taniu Domi, stručnjaka za Balkan na Univerzitetu Kolumbija, koja kaže da ne očekuje da će Engelov odlazak oslabiti američku podršku Kosovu.
“Engel je, možda postao glasniji u vezi sa Kosovom i drugim balkanskim pitanjima, delom i zbog toga što je pažnja Bele kuće prema regionu splasnula tokom godina. To se promenilo na kraju administracije Donalda Trampa, imenovanjem Ričarda Grenela 2019. godine za specijalnog izaslanika za dijalog i potpisivanjem sporazuma u septembru o normalizaciji ekonomskih odnosa. Ovaj trend će verovatno da se nastavi i za vreme Bajdena, koji region poznaje još od vremena kada je radio u Senatskom komitetu za spoljne odnose”, predviđa Domi i dodaje da će Bajden pitanjem regiona da se bavi još agresivnije od prethodnih predsednika.
„Eliot je bio neobičan branilac Kosova. Ali to ne znači da neće biti drugih u Kongresu”, kaže Domi.
Engela će na mestu predsednika Odbora za spoljne poslove zameniti Gregori Miks demokrata iz Njujorka, koji će dužnost stupa 6. januara, kada prvi put zaseda novi saziv Kongresa, izabran 3. novembra.
Izvor: RTS
