U Crkvi Svetog Nikole u Prištini svečanim presecanjem slavskog kolača i liturgijom obeležena hramovna slava, a ove godine, zbog situacije sa pandemojom koronavirusa, nije bilo većeg okupljanja vernika, kako je to tradicionalno običaj za ovaj praznik.
Srbi iz Prištine i okoline se svake godine za Sv. Nikolu tradicionalno se okupljaju u hramu u posvećenom tom svetitelju, ali ove godine, veće okupljanje je izostalo zbog pandemije.
veštenik u Crkvi Svetog Nikole u Prištini Staniša Arsić rekao je da je srpski narod na Kosovu, nažalost navikao da bude zatvoren.
“Vreme u kome živimo je vrlo teško, ali eto živ čovek se na sve navikne. I ove godine ako i svake do sada proslavljamo slavu i u ovom hramu i u svojim domovima. Da gospod podari svako dobro svima nama, a sveti otac naš Nikola koga proslavljamo i kao hramovnu i kao ličnu slavu da bude naš putovođa. Ne zaboravimo da se molimo bogu, da se molimo našim svetioteljima, zaštitnicima naših domova i porodica”, rekao je sveštenik Arsić koji se ujedno i zahvalio domaćinu ovogodišnje slave.
Ove godine domaćin slave i kolačar bio je Aleksandar Čolić.
“Domaćinstvo na ovoj slavi za mene znaci mnogo i drago mi je sto sam bio kolačar. To je važno i zbog čuvanja tradicije i naših običaja naših. Žao mi je što je situcija sa pandemojom kakva jeste, što nije bilo ljudi, ali Bože daj, biće bolje. Čuvanje identiteta, običaja i tradicije ostavljeno je nama u nasleđe”, poručio je Čolić.
Jedan od malobrojnih, zbog epidemioloških mera, koji je u crkvu došao da preseče svoj slavski kolač, Nemanja Jovanović, rekao je da je emotivno vezan za Crkvu Sv. Nikole u Prištini i ga dolazak taj hram uvek vrati u detinjstvo.
“Kao neko ko je ceo svoj život proveo u Prištini, dolazak ovde me vraća u detinjstvo. Sećam se kada sam dolazio sa svojim ocem, i drago mi je što sad mogi i svoju decu da dovodim u ovu crkvu”, rekao je Jovanović.
Ipak, kako je dodao, vremena su se nažalost promenila.
“Nažalost drugačija su vremena. Od 40.000 Srba u Prištini, nažalost danas nemamo ni 40. Ali nećemo zaboraviti ni ko smo ni šta smo ni odakle smo i ja se nadam da čemo nastaviti da se skupljamo i u većem broju i da će ljudi dolaziti i da neće zaboraviti ni ovu svetinju ni svoj grad. Nadam se uz Božiju pomoć da ću i svoju najmlađu ćerku krstiti u ovoj crkvi kao što sam i ja kršten i moji roditelji i svi moji pre toga”, rekao je Jovanović.
Domaćin slave Crkve Svetog nikole naredne godine biće Sandra Cvertković, kojoj je kolačarstvo predao ovogodišnji domaćin.
Sveti Nikola je slava koju proslavlja najveći broj Srba, a često se kaže da polovina Srbije slavi, a polovina ide u goste.
Sveti Nikola (Nikolaj Mirlikijski), čudotvorac, rođen je u maloazijskom gradu Patara, u današnjoj Turskoj. Bio je episkop u gradu Miri u tadašnjoj Likiji. Umro je 19. decembra 345. godine, sahranjen je u Sabornoj crkvi Mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir Svetog Jovana Preteče.
Osim što se spomen na dan smrti Svetog Nikole slavi 19. decembra, odnosno 6. decembra po gregorijanskom kalendaru, Sveti Nikola se proslavlja i 22. maja, u znak sećanja prenosa njegovih moštiju u Bari.
Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, moreplovaca i putnika.
Izvor Kosovo Online
