Preminuo dramski umetnik Mirko Babić

Glumac Mirko Babić, koji je javnosti najpoznatiji po ulozi Dragojla u seriji „Selo gori, a baba se češlja”, preminuo je u 73. godini, saznaje RTS.

Mirko Babić je bio prvak drame najstarijeg pozorišta u Srbiji, Knjaževsko-srpskog teatra. 

Gledali smo ga kao Šekspirovog Kralja Lira, Ivana Karamazova Dostojevskog, u Mihailovićevim Tikvama i kao Čedu u Nušićevoj Ministarki

Šira javnost najviše ga pamti kao Dragojla u seriji Selo gori, a baba se češlja, a ostaće upamćena njegova čuvena replika „Mislim, nemoj da se ljutiš“. 

Mirko Babić je rođen u Kragujevcu. Sa diplomom beogradske Akademije za pozorište 1973. godine, umesto prestoničkih scena, izabrao onu sa koje su i pre njega u svet teatra uplovili najveći jugoslovenski glumci. 

„Svaki susret sa Mirkom je bio iskren, lep, kratkotrajno-dugotrajan i pun emocija”, govorio je o Mirku njegov kolega, glumac Aljoša Vučković.

Nosilac je brojnih priznanja za svoj rad, među kojima je i statueta „Joakim Vujić“, ko­ju Knjaževsko-srp­ski te­a­tar do­de­lju­je za iz­u­ze­tan do­pri­nos po­zo­ri­šnoj umet­no­sti. 

Ostvario je zapažene uloge u serijama RTS-a kao što su Dr, Karađorđe i pozorište, Poslednja audijencija… 

No­si­lac je pri­zna­nja „Za­slu­žni gra­đa­nin gra­da Kra­gu­jev­ca“, naj­ve­ćem pri­zna­nju ko­je mo­že dobiti je­dan Kra­gu­jev­ča­nin.

Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva ga je 2013. od­li­ko­va­la Or­de­nom Sve­tog Sa­ve dru­gog re­da.

Radoš Bajić: „Prvak drame i prvak dobrote i plemenitosti“

Povodom smrti glumca, izjavu je dao i producent, scenarista i reditelj Radoš Bajić:

„Osvanuo je težak, tužan i veoma sumoran dan. Srbija je ostala bez još jednog velikog čoveka. Napustio nas je moj brat, veličanstveni glumac i odani prijatelj, prvak drame Narodnog pozorišta ‘Joakim Vujić’ u Kragujevcu, prvak dobrote, plemenitosti i lepote… Naš dragi Mirko…

Ne zna se da li je bio veći i bolji umetnik ili čovek? Rekao bih – bio je i jedno i drugo… Jedinstven, grandiozan i neponovljiv… Nemoj da se ljutiš… i počivaj u miru, dragi moj Dragojlo… Tvoj brat Radoš.“

O odlasku jednog od najpoznatijih kragujevačkih i srpskih glumaca, posle duge i teške bolesti, saopštenje je stiglo i iz Knjaževsko-srpskog teatra, gde je Babić bio dugogodišnji prvak drame. 

Nije se obazirao na izazove velikih centara“

„Rođen je 14. marta 1948. godine u Kragujevcu. Diplomirao je glumu 1973. godine na Akademiji za pozorište, film, radio i TV u Beogradu u klasi profesora Milenka Maričića. Od 1972. stalno je angažovan u kragujevačkom teatru, kao prvi diplomirani glumac ovog teatra i jedan od retkih visokoobrazovanih glumaca koji je odlučio da karijeru gradi u svom gradu, ne obazirući se na izazove velikih centara, brojne ponude beogradskih pozorišta i medijsku popularnost. 

Ostvario je u svojoj bogatoj karijeri više od 100 pozorišnih uloga, uglavnom na matičnoj sceni, kao i u Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Nišu, Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, Kazalištu Virovitica, Bitef teatru, Beton hala teatru, Pokrajinskom narodnom pozorištu u Prištini, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Pozorištu za decu u Kragujevcu i brojnim drugim nezavisnim produkcijama. Na filmu i TV ostvario je više od 50 uloga, a najveću popularnost stekao je ulogom u dugovečnoj seriji Radoša Bajića Selo gori, a baba se češlja.

U kragujevačkom teatru debitovao je ulogom Vaske Pepela u drami Na dnu Maksima Gorkog. Na Susretima pozorišta Srbije ‘Joakim Vujić’ nagrađivan je za uloge Nikite u Tolstojevoj drami Od slamke kuća izgori, Alekse u Sterijinoj Laži i paralaži, Tomasa Nidrigena u drami Miodraga Ilića Valcer poručnika Nidrigena, Đorđa Džandara u Kovačevićevom Svetom Georgiju, Zdravka Lukića u 1918. Božidara Zečevića, Blijedog Damjana u Golubnjači Jovana Radulovića, Šekspirovog Kralja Lira… 

Dobitnik je Zlatne kolajne publike i Zlatne kolajne stručnog žirija Festivala monodrame i pantomime u Zemunu (1982) za tumačenje uloge Ljube Vrapčeta u adaptaciji romana Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića (poseban kuriozitet njegove karijere – trideset godina i preko 1.000 izvođenja). 

Dobitnik je i Statuete ‘Joakim Vujić’ za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije koju dodeljuje Knjaževsko-srpski teatar (2009), Ordena Svetog Save drugog reda koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva (2013), Srebrne medalje za zasluge koju dodeljuje predsednik Republike Srbije (2017), Priznanja ‘Zaslužni građanin’ grada Kragujevca (2018) i mnogih drugih.

Vreme i mesto komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni“, navodi se u Saopštenju.

Izvor: RTS

Comments