Odalović: Otvaranje arhiva međunarodnih snaga rasvetlilo bi sudbinu nestalih

Predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je neophodno otvoriti arhive međunarodnih snaga, koje su bile, ili su još uvek na području bivše Jugoslavije, da bi se efikasnije rešavalo pitanje sudbine nestalih lica, navodeći da je ubeđen da su njihovi vojnici podnosili izveštaje nadležnima kada naiđu na tela ubijenih i grobnice, javlja Beta.

“Potreban nam je taj viši kvalitet, da neko ko ima za to snage da otvori arhive Kfora, Unmika i onih jedinica Ujedinjenih nacija koje su bile na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, jer je sasvim izvesno da u njihovim arhivama ima dokumenata koji će pomoći da se rasvetli sudbina nestalih”, naglasio je Odalović na konferenciji za novinare navodeći da je to rekao i u Briselu.

Kako je naveo, “mi ne tražimo da prebiramo po njihovim arhivama da bi utvrdili nešto drugo, već samo da li postoje informacije gde su sahranjeni posmrtni ostaci tela”, podsetivši da se još uvek traga za 10.025 nestalih na području bivše Jugoslavije, među kojima su više od trećine srpske žrtave.

On je, izrazivši veliku zabrinutost, rekao da postoje informacije gde su grobnice, koje nisu na području Srbije, ali da se ne radi na njihovoj ekshumaciji, što je velika smetnja procesu traganja za nestalima.

Prema njegovim rečima, već svedočenja porodica stradalih daju puno informacija koje ukazuju na subinu nestalih i ko je odgovoran.

On je, kako preosi N1, rekao i da je na području središnje Srbije ekshumirano 1.400 tela, da su većinom identifikovana i predata porodicama.

Kako je objasnio, 900 pripadaju kosovskim Albancima, iz izmeštenih grobnica, dok su neka tela doneli Sava i Dunav sa prostora zahvaćenih ratom.

Plač majki nestalih sinova

Tokom konferencije, održane povodom 30. avgusta – Međunarodnog dana nestalih lica, govorile su, uglavnom, majke nestalih sinova koje su, molile kroz suze, da im se dostave informacije, ako ih neko ima, o njihovoj sudbini.

“Sanjam ga noću, kaže dodji uzmi me, a kako ću kad ne znam gde je”, rekla je Nada Vasović, iz Kragujevca, čiji je dvadesettrogodišnji sin nestao na Kosovu 1999. kada je prevozio građevinski materijal, koja se obratila putem video linka, kao i drugi članovi porodica nestalih.

Gordana Ristić iz Kosova Polja, rekla je da je njen sin Davor nestao 22. juna 1999. i da se prvo obratila Kforu, koji je i bio prvi od međunarodnih snaga na terenu, zatim Unmiku i Međunarodnom Crvenom krstu, ali da više od dvadest godina nema nikakvu informaciju o sinu.

Kako je rekla, jedino što je čula od drugih je da je viđen kako kolima ide ka Prištini i da je, prema tim saznanjima, po svemu sudeći kidnapovan.

Dvadesetosmogodišnji rezervni kapetan Romko Olejar, iz Ruskog Krstura, mobilisan je novembra 1991, nestao je u Istočnoj Slavoniji i zatvoren u Osijeku, ispričala je njegova majka Irina Olejar.

Kako je navela, toliko je tučen da su mu sve kosti polomljene, što je potvrdio čovek koji ga je ispitivao, a streljan je u dvorištu policije, kod garaže.

“Kada smo saznali da je ubijen, muž je umro od tuge za par dana. Ja nastavljam i tražim posmrtne ostatke. Saznajem gde je sin pokopan sa još 53 pobijenih Srba, na Osječkom groblju, na Vinkovačkom putu. Dvadesetdevet godina tražim i čekam da sahranim jedinog sina”, ispričala je Irina Olejar.

Izvor: N1

Comments