I nakon 21 godine od najmonstruoznijeg zločina u posleratnom periodu, ono što najviše boli je što se ubice i do dana današnjeg šetaju slobodno, rekla je gostujući u Jutarnjem programu RTV Gračanica,Slavica Janićijević Popović, kojoj su na žetvi tog 23. jula 1999. godine ubijeni brat, otac i dva strica.
“Moja borba i dalje traje i neću odustati nikad u tome da se počinioci ovog strašnog masakra pronađu i kazne. Borim se na svaki način da se ovaj zločin ne zaboravi, dok je moja bol i dalje ista i ne prolazi”, kaže Slavica, čvrsto u rukama stežući slike svojih najmilijih, koje kako kaže nosi kud god krene i pokazuje ih svakom “strancu” na koga naiđe, ne bi li se istina o ovom zločinu na bilo koji način saznala.
Tog 23. jula 14 meštana Starog Gracka krenulo je na žetvu sa koje su vraćeni izmasakrirani. Iako su smatrali da nikome ništa nisu skrivili, jer su sa svojim komšijama Albancima lepo živeli i nikome nisu naudili, meštani su ipak od KFOR-a tražili pratnju, koju ni nakon nekoliko poziva nisu dobili.
“KFOR koji je bio zadužen za bezbednost, jer su zato i došli, nisu zaštitili žeteoce, koji su 5 dana uzastopno tražili pratnju koju nikad nisu dobili, a onda kada je zločin počinjen bilo ih je mnogo na mestu zločina, pa i pored toga što su prvi stigli na mesto zločina i imali brojne tragove, ništa nisu učinili da pronađu zločince i meni će oni uvek biti najodgovorniji za ovaj zločin”, ističe Slavica, glasom u kome su pomešani tuga i revolt zbog, kako kaže, nečinjenja ničega, od strane međunarodne zajednice, što bi rasvetlilo ovaj zločin.
Slavica još uvek ne može da razume šta su skrivili njeni članovi porodice, da bi na ovakav način svirepo bili ubijeni.
“Moj otac,moji stričevi i brat, su rođeni u Starom Gracku, ceo život su živeli sa Albancima, našim košijama, nikada nismo imali nikakvu zamerku sa njima, moji najmiliji nikad nisu “mrava zgazili” i pitam se zašto su na ovakav način stradali”, plačnim glasom priča Slavica.
Naša sagovornica posebno naglašava da i danas i sve ove godine govori da najveću odgovornost za ovaj zločin snose snage KFORA, tačnije pripadnici britanskih snaga KFOR-a, koji su bili raspoređeni na tom području.
“Govorila sam i govoriću uvek, oni su došli da održavaju bezbednost i da nas “čuvaju”, a odmah nakon zločina su se povukli sa ovog terena. Meni to liči kao da su obavili svoj posao i otišli. Ne plašim se da to kažem! Je l’ oni u svojoj državi poštuju ljudska prava?! Onda poštujem i ja svoje pravo da znam šta se desilo i moja borba za istinom neće da stane, a oni neka pronađu počinioce i nek me demantuju”, kaže Slavica.
Slavičina bol je, kako kaže utoliko veća, jer je saznala da su njeni najmiliji mučeni, pre nego što su ih ubili.
“Saznala sam od drugih ljudi da su mi bratu, koji je za nekoliko dana trebao da slavi 18. rođendan, izvadili srce, a ocu i stričevima sekli delove tela i genitalije. Nisam videla slike, nisam mogla, ali ne prođe dan da ne mislim o tome”, kaže ona.
Tog zlokobnog dana 23. jula na žetvi Ubijeni su Slobodan, Mile, Novica i Momir Janićijević, Stanimir i Bosko Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović , Miodrag Tepšić, Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić i Andrija Odalović.
Kada su njihova tela otkrivena objavljeno je da su žrtve opkoljene i ubijene iz zasede. Iako se masakr desio u selu Bujance, u javnosti je poznat kao masakr u Starom Gracku jer su ubijeni Srbi bili iz tog sela.
Ovo je najveći zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji, koji se desio nakon rata u ovoj srpskoj pokrajini i dolaska međunarodnih mirovnih snaga u junu 1999. godine, počinioci ovog zločina nisu pronađeni.
Izvor: RTV Gračanica
