Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić kaže da se, posle pada vlade Aljbina Kurtija, još jednom ispoljava nefunkcionalnost prištinskih institucija i ustava koji, kako navodi, svako tumači kako mu odgovara.
Milić je za “Kosovo onlajn” rekla da je Kosovo nedovršen i zavistan projekat, ocenivši da bi sa tim trebalo da se što pre suoce svi prištinski političari.
Ahtisarijev plan, na kom se zasniva kosovski ustav, opisala je kao “socijalni inženjering, eksperimentisanje, koje je navodno u najboljoj volji, smišljeno za funkcionalnu državu sa najvećim stepenom zaštite manjinskih prava”.
Milić je istakla da ni kosovsko društvo, ni institucije taj plan nisu sprovodile, jer je to, kako kaže, i nemoguće.
“On ima institucionalna rešenja koja su loša. Predviđen je za dvopartijski sistem, za dve velike stranke. Koliko puta je do sada na Kosovu bilo političkih kriza upravo zbog tog jer je on nefunkcionalan i jer postoji više političkih stranaka. Svako malo vidimo različita tumačenja ustava”, rekla je Milić.
Demokratski savez Kosova pokrenuo inicijativu za izglasavanje nepoverenja zbog odupiranja Kurtijeve vlade da ukine takse na robu iz centalne Srbije, na čemu se insistirale SAD, a Milić kaže da to nije nikakva pobeda ili ucena specijalnog izaslanika američkog predsednika za dijalog, Ričarda Grenela, već “suočavanje većine poslanika koliko Kosovo nije samo nedovršen projekat nego i zavisan projekat”
“To je jedno prepoznavanje realnosti sa kojom je Kurti sve vreme odbijao da se suoči i smatrao da su borba protiv korupcije, u vakumu sagledavanja realnosti, mogući”, rekla je ona.
Podsetila je da Albanci na KiM tvrde da su učinili veliki ustupak Srbiji, najveći mogući kompromis, time što su prihvatili Ahtisarijev plan, pod plaštom zaštite manjinskih prava i srpske zajednice.
“Ahtisarijev plan, koji je osnova kosovskog ustava, oni sami krše kad god im to odgovara. Pogledajmo samo ideju o uvođenju obaveznog vojnog roka, a da ne pričamo kako su transformisane Kosovske bezbednosne snage bez saglasnosti manjinskih zajednica.To je bio vrhunac licemerja”, ocenila je Milić.
Ona je dodala da se Kurti sve vreme, pa i oni drugi koji su protiv multidimenzionalnog sveobuhvatnog sporazuma, “kunu u sam Ustav, kao da je Ustav nešto što amandamanima ne može da se promeni”.
Milić je ocenila da je crvena lampica međunarodne zajednice morala da se upali kada su videli da apsolutno ne postoji jasna procedura kako se proglašava vanredno stanje na KiM.
“I pored toliko dokaza da je kosovski sistem i Ahtisarijev plan nedorečen i pun kontroverzi i dalje smo imali u posladnja 2-3 meseca seriju ljudi koji se predstavljaju kao eksperti za Balkan, koji su za sve krivili Srbiju, previđajući sve očite slabosti Ahtisarijevog plana i kosovske arbitrarne primene. Dakle oni se ponašaju kao da je to švedski sto, šta im odgovara tog se držim ”ko pijan plota”, šta mi ne odgovra to ću da zaobiđem”, navela je ona.
Direktorka Centra za evroatlanske studije smatra da je pad vlade dobar za kosovsko društvo i kosovske političare jer, kako navodi, njima treba suočavanje i sa njihovom ratno-zločinačkom prošlošću, ali i “sa Srbijom 2020. godine, jer ta zemlja ne može više ni na koji način da se poredi sa zemljom koja je bila 1998. i 1999. godine”.
Ocenjuje da bi u ovoj situaciji koalicija između Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe i Tačijeve stranke možda bila najbolja opcija.
“U interesu je i Beograda i Prištine da dođu što pre do kompromisnog rešenja u kome će obe strane nešto izubiti da bi obe strane nešto dobile. Time će nešto dobiti i region, a to nešto je stabilnost što je u interesu i SAD. Mislim da bi dobro bilo kada bi se sada na Kosovu napravila politička struktura koja bi mogla da ide u tom pravcu”, rekla je Milić.
Milić je rekla i da se, posle pada Kurtijeve vlade, u zapadnim medijima objavljuje na stotine tekstova o tome kako je Kosovo proglasilo nezavinost 2008, koju Beograd odbija da prizna, navodeći da treba “uporno” ponavljati ko sve to nije učinio.
“Kosovo nije priznalo pet zemalja članica EU, Kosovo nisu priznale četiri članice NATO, Kosovo ne priznaju dve od pet članica Saveta bezbednosti UN i Kosovo ne priznaje pola zemalja clanica Generalne skupštine UN. To su takode okolnosti, a ne srpski inat i tvrdoglavost“, poručila je Milić.
Izvor: Kosovo online
