Danas: Srpsku robu na KiM zamenio uvoz iz EU

Pre uvođenja taksi na srpsku robu, Nemačka i Srbija su imale skoro podjednak izvoz na KiM, u 2018. godini Nemačka je učestvovala u uvozu sa 11,8, a Srbija sa 11,6 odsto a godinu dana kasnije, nakon uvođenja taksi prvo od 10, a ubrzo zatim i od 100 odsto, stvari su potpuno drugačije, piše Danas.

U decembru prošle godine uvoz iz Srbije iznosio je 0,2 odsto, a Nemačka je skočila na 14,4 odsto ukupnog uvoza u poslednjem mesecu 2019. Iako su prištinske vlasti pre više od godinu dana tvrdile, između ostalog, da uvode takse da bi smanjili spoljnotrgovinski deficit smanjenjem uvoza iz Srbije i tako podstakla domaća privreda, to se nije desilo, jer su pre svega zemlje EU zauzele prostor na tržištu koji je ostao izbacivanjem srpskih proizvoda.

Uvoz KiM iz zemalja CEFTA je u 2019. pao za 40 odsto, a istovremeno uvoz iz EU je povećan za čak 20 odsto. Drugim rečima, smanjenje uvoza iz CEFTA, gde ubedljivo najvažniju ulogu igra Srbija, od skoro 350 miliona evra, zamenjeno je povećanjem uvoza iz EU od 295 miliona evra.

Pored EU korist od izbacivanja srpskih proizvoda sa tržišta imali su i turski i izraelski izvoznici čiji su prihodi od izvoza na kosovsko tržište značajno skočili, navodi Danas.

Pozivajući se na analize prištinskog Instituta GAP za prvih pet meseci od uvođenja taksi procentualno najveći rast izvoza na Kosovo imali su Izrael (čak 659 odsto), a vrednost njihovih isporuka je povećana sa svega 2,6 miliona (u periodu novembar 2017 – mart 2018) na više od 20 miliona evra u istom periodu godinu kasnije.

Slovenija je za samo pet meseci povećala izvoz na Kosovo za 34,3 miliona evra (rast od 125 odsto), dok je izvoz Turske povećan za 37,2 miliona evra (34 odsto).

U izjavi Berata Rukićija, predsednika Privredne komore Kosova, nedavno datoj novinarima Danasa, kosovski uvoznici su zbog taksi morali da se okrenu i još nekim zemljama da bi nadomestili proizvode iz Srbije i BiH.

„Morali smo da se okrenemo prema Makedoniji, Grčkoj, Mađarskoj i još nekim zemljama čiji su produkti mogli da zamene srpske proizvode. Preorijentalisali smo aktivnosti na tržištu. To je takođe napravilo više prostora za domaće proizvode, pre svega u prehrambenoj industriji, ali ne i u ostalim sektorima“, rekao je Rukići.

U Institutu GAP ističu da postoje sumnje, ali da nema dokaza, da su proizvodi bez oznaka, kao što su žitarice (inače je 80 odsto uvoza žitarica na Kosovo dolazilo iz Srbije pre taksi) registrovane i uvezene preko drugih zemalja u regionu kao što su Hrvatska, Bugarska, Severna Makedonija i Albanija.

„Takve stvari štete domaćim potrošačima pošto se proizvodi i dalje uvoze, ali po višim cenama zbog većih troškova transporta“, navodi se u pisanom odgovoru Instituta, piše Danas.

Izvor: Kosovo online / Danas

Comments