Đurić: Strani faktor ima presudan uticaj na razvoj događaja na KiM

Činjenica je da se politički akteri u Prištini čak i dok pregovaraju o vladajućoj koaliciji istovremeno spremaju za eventualne nove izbore, i u tom kontekstu treba sagledavati i to što se predizborni odijum prema Srbima i srpskom narodu ne stišava iako su izbori odavno završeni – rekao je u intervjuu ua Jedinstvo Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju

Ne bi bilo mudro upuštati se u prognoze oko formiranja vlade u Prištini, jer, kako se ovde kod nas kaže, to ni policija ne zna. Ne bi me čudilo da se albanske stranke zbog nemogućnosti da podele politički plen odluče da idu na nove izbore. Ipak, presudni uticaj na dalji razvoj političkih događaja u Prištini imaće strani faktor, kao i uvek do sada – rekao je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, odgovarajući na pitanje „Jedinstva”, da li očekuje da se vlast na KiM formira pre Nove godine budući da to nije učinjeno već više od dva meseca od vanrednih parlamentarnih izbora i dodao: – Ukoliko inostrani pokrovitelji albanskih političkih vođa procene da je moguće u ovakvoj konstalaciji napraviti poslušnu vladu koja se može kontrolisati i kojom se može upravljati, vlada će biti formirana. U suprotnom, ići će se na nove izbore. Međutim, ne vidim kakvu suštinsku promenu u odnosu snaga oni mogu da donesu, jer albansko biračko telo je veoma fragmentisano i čini mi se da još dugi niz godina neće biti neke ubedljivo dominantne političke snage u Prištini, osim ako se politička scena ne pročisti tako što će neke stranačke vođe završiti iza rešetaka, bilo zbog ratnih zločina, bilo zbog kriminala i korupcije – kazao je direktor Đurić.

    Predstavnici Srpske liste na pomenutim izborima osvojili su svih deset mandata za kosovski parlament, ali su u više navrata isticali da neće biti „kočnica” u formiranju vlasti u Prištini ?

Koja bi mogla biti realna očekivanja Srpske liste kada je u pitanju učešće u kosovskim institucijama, pošto je Aljbin Kurti budući mandatar najavio da će sarađivati i sa ostalim srpskim političarima na KiM, iako nisu osvojili neophodne glasove naroda na ovim izborima? Stav Srpske liste je načelan, kao i nakon prethodnih parlamentarnih izbora. Srbi, koji su u velikoj demografskoj i političkoj manjini na Kosovu i Metohiji, ne mogu uticati na to koga će Albanci birati. Isto tako, načelno je i opredeljenje Srpske liste da teži da ostvari što veći uticaj u privremenim institucijama samouprave u Prištini, boreći se za prava srpskog naroda i njegov opstanak. Bilo je bitno ograditi se blagovremeno od svih političkih turbulencija koje neizbežno prate svaki postizborni period na Kosovu i Metohiji, kako bi se izbegla svaka mogućnost da Albanci upiru prstom u Srbe kriveći ih za sopstvenu nemogućnost da se dogovore o raspodeli funkcija i uticaja. Činjenica je da se politički akteri u Prištini čak i dok pregovaraju o vladajućoj koaliciji istovremeno spremaju za eventualne nove izbore, i u tom kontekstu treba sagledavati i to što se predizborni odijum prema Srbima i srpskom narodu ne stišava iako su izbori odavno završeni.

    Nedavno su predstavnici Srpske liste najavili izlazak Srba iz svih institucija na lokalnom, ali i centralanom nivou, ukoliko drugostepeni sud potvrdi presudu Ivanu Todosijeviću, koji je prvostepenom presudom osuđen na dve godine zatvora za krivično delo „verbalni delikt“…?

Hajde da još jednom budemo sasvim jasni. Ivan Todosijević nije negirao da je u Račku bilo ubijenih, niti je na bilo koji način uvredio porodice koje su tamo izgubile nekog dragog. On je prosto konstatovao da je taj događaj isfabrikovan i zloupotrebljen u cilju sticanja povoda za agresiju NATO na SRJ. To je notorna činjenica koja se može braniti vrlo čvrstim argumentima, i zato i ja i predsednik Vučić delimo to stanovište. Da na Kosovu i Metohiji postoji imalo demokratskog potencijala, o ovom pitanju bi se raspravljalo u okviru javne polemike, na tribinama ili u televizijskim sučeljavanjima, ali Albanci ne odustaju od svojih oktroisanih istina, i dok god je tako tamo neće biti ni nagoveštaja od normalnog društva. Prirodno je to što se Srpska lista ne miri sa hajkom protiv jednog od svojih najuglednijih predstavnika, jer slučajno je to Todosijević, a ne bilo koji drugi Srbin iz naše južne pokrajine, budući da nema tog koji neće reći i potvrditi ono što je izgovoreno povodom Račka.

    Presuda Ivanu Todosijeviću ministru administracije lokalne samouprave u prethodnom sazivu kosovske Vlade prva je izrečena presuda za krivično delo verbalnog delikta na KiM zbog izjave da je Račak bio isceniran događaj i da kao takav nije mogao biti povod za bombardovanje tadašnje SRJ.Da li se ovom presudom Srbima na KiM želi ukinuti i pravo glasa, pravo na mišljenje, budući da su u svakom segmentu života obespravljeni?

U Prištini nikako ne mogu da se pomire sa činjenicom da Srbi nisu i nikada neće biti „Kosovari” i saučesnici u pokušajima da se na teritoriji naše južne pokrajine formira jedna marionetska paradržava. Zato će nastaviti da brutalno gone i kažnjavaju svakoga onoga ko se usudi da verbalno udari u temelje te njihove tvorevine, a ona je zasnovana na zločinima, nepravu i lažima. Sutra isto tako mogu u zatvor da oteraju nekoga ko je pobornik Darvinove teorije, zato što to vređa verska osećanja muslimana. Priština braneći neodbranjivo neprestano srlja u ekstremizam i razne vrste laži i dubioza, i umesto da, kada preteraju, kažu pogrešili smo, oni istrajavaju u ludilu, a to rađa sve veće patologije i zastranjivanja. Srbi na Kosovu i Metohiji već dve decenije nemaju zakonima i sudskom praksom garantovanu slobodu mišljenja i govora, ali uprkos tome misle i govore slobodno zato što vole slobodu i spremni su da se za nju žrtvuju. Uostalom, to je i pravi razlog otimanja imovine „Jedinstva” u Prištini. U „kosovarskoj stvarnosti” nema mesta za korifeje slobode i istine.

    Svedoci smo da kosovsko pravosuđe ponovo podiže montirane optužnice protiv Srba za navodni ratni zločin. U poslednjih par meseci podignuto je više optužnica protiv Srba, kojima je ranije sudilo pravosuđe UNMIK-a i koje ih je oslobodilo. Kako to objasniti?

Pravosuđe u Prištini je instrument u rukama političkih struktura koje godinama sistematično stvaraju konstrukt o tome da su Srbi zlikovci i počinioci genocida, a da je albanski narod nevina žrtva rasističkog režima u Beogradu. Takva interpretacija naše bliske prošlosti je isto onoliko daleko od istine koliko su daleko od pravde montirani procesi protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Niko normalan ne može da tvrdi da zločina tokom i nakon ratnih sukoba u našoj južnoj pokrajini nije bilo i da ih nisu činile obe sukobljene strane. Ali, umesto da se oni koji nemaju krvi na rukama ograde od zločina činjenih u ime Albanaca i njihovog takozvanog državotvornog projekta, oni pristaju da budu učesnici u zaveri zataškavanja i prikrivanja zlodela najgorih među Albancima. Da šačica terorističkih vođa i kriminalnih bosova nije otela čitavo društvo na Kosovu i Metohiji, danas bismo možda mogli da razmišljamo o saradnji beogradskog i prištinskog pravosuđa sa ciljem kažnjavanja ratnih zločinaca, ali jasno je da tako nešto nije moguće dok u Prištini insistiraju na manihejskom crno-belom interpretiranju prošlosti. Oni će radije pokušati da bace u lance sve Srbe, nego što će priznati da je mit o njihovoj navodnoj bezgrešnoj oslobodilačkoj borbi najobičnija šarena laža.

    U kontestu priče o kosovskom pravosuđu neminovno je spomenuti podizanje optužnice protiv šestoro Srba sa severa KiM u slučaju ubistva Olivera Ivanovića. Optužnica se prvo provlačila kroz albanske medije na KiM, a tek je, pre manje od desetak dana, dostavljena osumnjičenima i njihovim advokatima. Da li su to redovne pravne procedure i šta ovim sudskim postupkom Priština želi da dokaže?

Ne treba da logikom jednog uređenog državno-pravnog sistema pokušavate da objasnite ono što se događa na Kosovu i Metohiji. Samoproglašeno Kosovo je travestija, a sve prištinske institucije su samo kulise u toj predstavi. Kad imate lažnu državu, onda imate i lažnu pravdu, i lažnu istoriju, i lažna ljudska prava. Nevolja je, međutim, što u njihovim igrarijama pate i stradaju ljudi. Stradao je Oliver Ivanović, a sada stradaju i oni koje bez osnova terete za taj zločin. Nema sumnje da je zadatak i cilj prištinskog nazovi pravosuđa da se Beograd i Srbija okrive za taj zločin i oni će siguran sam ići do kraja, i nema granice besmisla do koje oni neće biti spremni da odu, jer besmisao je za njih normalno stanje i sastavni deo političkog i društvenog bića na Kosovu i Metohiji. Protiv toga se može boriti samo istinom, koliko god to teško i naporno bilo.

    U poslednjih dvadeset godina, od dolaska međunarodne zajednice na KiM, nije rešen gotovo nijedan slučaj ubistva Srba na KiM…?

Naravno da nije, jer UČK je za njih bila družina finih i bogougodnih ljudi, boraca za demokratiju i ljudska prava, koja je stvorila raj na zemlji. A ti Srbi, ako su uopšte postojali, valjda su lažirali svoju smrt, ili su se samoubili. To je slika koja se ljudima na Kosovu i Metohiji servira već dve decenije, i to pozorište će se neminovno na kraju srušiti pod teretom sopstvenog besmisla.

    Problemi uzurpacije srpske privatne i društvene imovine na Kosmetu i dalje su bez rešenja, na delu je nedostatak slobode kretanja, napadi i pljačke su sastavni deo života kosovsko metohijskih Srba, a međunarodna zajednica je samo nemi posmatrač. Šta bi po Vašem mišljenju, trebalo da se dogodi da međunarodne misije sprovode svoje nadležnosti u okviru Rezolucije 1244?

Odgovor na ovo pitanje je jedna sasvim hipotetička situacija, a to je da sponzori samoproglašenog Kosova švate da su uložili napor u stvaranje nečega što je neodrživo i što je stalni izvor nestabilnosti u trbuhu Evrope. Takav razvoj događaja mi se ne čini mnogo verovatnim, svakako ne u bliskoj budućnosti. Pravo pitanje je šta ljudi koji žive u ovom regionu mogu sami da učine kako bi živeli u boljim, bogatijim i pravednijim društvima. Zato i nastojimo godinama da u samo središte odlučivanja o našoj budućnosti stavimo Srbe i Albance, jer ako je nešto sigurno, to je da i mi i oni želimo da živimo bolje. Neki sa strane ne moraju nužno imati taj interes, i zato je bolje da se koliko god je to moguće dogovaramo sami. Ali i to je, bojim se, samo hipotetička mogućnost. Ne želim da potpuno negiram pozitivne rezultate međunarodne zajednice kada je reč o stanju u društvu na Kosovu i Metohiji, ali Srbi u rešavanju svojih problema mogu da se oslone samo na sebe i svoju državu Srbiju.

    Da li je realno očekivati nastavak dijaloga sa Prištinom i sa kojim pregovaračima, budući da potencijalni premijer Aljbin Kurti u više navrata ponavlja da ne želi za pregovarača predsednika Srbije Aleksandra Vučića?

Mi nismo bili zadovoljni ni dosadašnjim pregovaračima Prištine, jer ne možete biti zadovoljni nekim sa kim se duboko i suštinski ne slažete. To nezadovoljstvo je, međutim, podrazumevani deo svih pregovaračkih procesa, jer po definiciji pregovarate sa neprijateljem ili neistomišljenikom. Kurti bi naspram sebe voleo da ima nekoga ko će bezuslovno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i pitati šta još Srbija može da učini za Prištinu. On ima pravo da tako nešto priželjkuje, ali to su sanjarenja a ne pregovori. Dakle, mi smo spremni da sednemo za sto sa svakim legitimno izabranim predstavnikom albanskog naroda sa Kosova i Metohije, kada se za to steknu uslovi. U međuvremenu neka se oni u Prištini dogovore između sebe, ukinu takse na robu iz centralne Srbije, pa ćemo da vidimo…

    Zapaljiva retorika albanskih lidera prema svemu srpskom i Srbima se nastavlja, a u tome prednjači spomenuti Aljbin Kurti.Šta srpski narod na KiM može očekivati od takvog predstavnika Albanaca ?

Reč je o čoveku koji je posezao za svim vidovima ekstremizma gradeći svoj politički imidž. To ne znači da su oni pre njega bili velike demokrate i srpske majke. Razlika je samo u tome što je Kurti rešen da istraje u svojoj ulozi revolucionarnog i antisistemskog političara, nastavljajući da sve to začinjava najotrovnijim mogućim šovinizmom, što ovi drugi nisu morali da javno čine budući da su bili na vlasti. Po ko zna koji put ponavljam, razlika među albanskim političkim grupacijama ima, i te razlike su instrument njihove međusobne borbe za vlast. Ali razlika u njihovom odnosu prema Srbima i Srbiji nema, ili gotovo da nema. Tu lekciju su Srbi na Kosovu i Metohiji odavno naučili i mislim da ih Kurti ne može ničim iznenaditi.

    Spomenuli smo podizanje optužnica protiv pojedinih Srba za navodne ratne zločine dok, istovremeno, još uvek nema ni jedne, jedine optužnice protiv pripadnika nekadašnje „OVK”. Da li to znači i dalje nastavak pritiska na Srbe sa jedne strane dok nekadašnji lideri „OVK” samo po pravilu bivaju saslušavani u Hagu ?

Ne verujem da sud za zločine UČK, koji čak nije ni pravi međunarodni tribunal, već je formalno deo takozvanog kosovskog pravosudnog sistema, može da dovede do nekakve katarze ili stvaranja objektivne slike o prošlosti. On je strašilo za neposlušne ili nedovoljno kooperativne političare u Prištini, i tu se njegova uloga iscrpljuje, sve dok ne budemo imali neku pravosnažnu presudu protiv nekoga iz vrha terorističke UČK. Ipak, i ta saslušanja su u ovome trenutku jedino što zaista sprečava političke strukture u Prištini da završe proces ispiranja mozga albanskoj javnosti, jer bi, da tih saslušanja nema, oni ničim sprečeni izbrisali sve tragove zločina nad Srbima, drugim nealbancima i Albancima lojalnim Srbiji. A onda bi na zatvorske kazne osuđivali sve one koji bi se usudili da dignu glas protiv takve kolektivne amnezije.

    Nedavno su nepoznati vandali ponovo posle par meseci polomili nadgrobne ploče na pravoslavnom groblju u Lipljanu. Prethodno je bilo bezbroj pokušaja svojatanja srpske kulturne baštine u Novom Brdu. Ima li kraja tome?

Svaki put me duboko potresu vesti o napadima na srpska groblja. Za sve ove godine bio sam i žrtva ekstremističkog nasilja i svedok nasilja nad našim sunarodnicima, ali mržnja prema drugom čoveku može biti plod afekta ili nesporazuma. Ako ubijete čoveka, ostaje makar sećanje na tu osobu, i ona na neki način nastavlja da živi kroz svoje potomke i prijatelje. Mržnja prema tragovima nečijeg postojanja ili kulture, međutim, ne može biti plod afekta ili nesporazuma. Rušenje i skrnavljenje grobalja i crkava moguće je samo u okviru sistematskog plana potpunog zatiranja nečije egzistencije, jer onome ko je napadnut ne ostavlja se čak ni mogućnost da bude upamćen.

    Kako vidite razvoj situacije na KiM u narednoj godini? Da li je mouće očekivati i dalje jednostrane poteze prištinskih vlasti, imajući u vidu najave Aljbina Kurtija o preduzimanju nekakvih mera reciprociteta. Šta bi to značilo, kuda sve te najave vode, pošto su više od godinu dana na snazi takse od sto odsto na robu iz centralne Srbije?

Kurti lukavo odabranim izrazom „reciprocitet” najavljuje produbljivanje konfrontacije sa Beogradom i srpskim narodom u celini. Reciprocitet je negacija svake mogućnosti sporazumnog rešavanja sporova i eufemizam za pretnju. Reciprocitet je deo političkog mentaliteta koji se zasniva na stalnom podizanju nivoa agresije kako bi se druga strana dovela pred svršen čin i zadovoljila nekim minornim ustupkom koji bi usledio. Ta njihova igra nam je odavno poznata i zato na svaki trik te vrste odgovaramo sa: ukinite takse! Kada svi počnu da se bave Kurtijevim reciprocitetom, niko se više neće baviti ni taksama, ni činjenicom da Priština na ispunjava obaveze po pitanju Zajednice srpskih opština, niti druge svoje obaveze. Zato tu igru neću igrati. zzDeo opozicije u Srbiji nikada ne osuđuje napade i hapšenja Srba, krađu srpske imovine i diskriminatorski odnos prištinskih institucija prema srpskom narodu, a u evropskim institucijama optužuju Srbiju. U kojoj meri takav pristup dela opozicije otežava poziciju Beograda za rešavanje kosovskog problema? Voleo bih da su Srbi jedinstveni u borbi za svoje fundamentalne interese makar ononoliko koliko su jedinstveni Albanci kada brane svoje. Naša opozicija ovde ne reaguje ni na Kurtijeve šovinističke ispade, i što je još strašnije nije ni reč rekla povodom presude Ivanu Todosijeviću. Ili je njihova mržnja prema Aleksandru Vučiću jača od njihove ljubavi prema Srbiji i svom narodu, ili oni uopšte te ljubavi i odgovornosti nemaju. Oni idu po Briselu i opanjkavaju sopstvenu zemlju, i suočavaju se, čini mi se, prvi put u istoriji sa situacijom da stranci o Srbiji govore pohvalnije od srpskih političara. Niko od njih nije sve te razgovore i ogovaranja po evropskim kabinetima iskoristio da upozori na aparthejd i narastajući fašizam na Kosovu i Metohiji, i to ih potpuno diskvalifikuje u mojim očima i kao ljude i kao političare. Srpski narod je, srećom, mnogo bolji i odgovorniji od srpske opozicije. Srpski narod se okupio oko strateških pravaca razvoja Srbije i oko toga da nam je potreban mir.

    Koliko je država Srbija u godini na izmaku uložila na Kosovo i Metohiju i kakvi su planovi za narednu godinu?

Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali i mnoga resorna ministarstva Vlade Srbije, u našu južnu pokrajinu ulažu više nego što je to ova država činila u decenijama iza nas. Investicioni ciklus koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić potpuno će preobraziti, ako bude mira i kolike tolike stabilnosti, većinski srpske sredine na Kosovu i Metohiji. U poslednjih pet godina izgradili smo oko 1.700 stanova i kuća za Srbe u našoj južnoj pokrajini, i toliko je toga u mome mandatu urađeno da su potrebne stotine stranica izveštaja da bi se sve učinjeno pobrojalo. Priznajem da moj tim i ja nismo bili dovoljno spremni da se hvalimo učinjenim, jer smatrali smo da je svaki kvalitativni pomak za naše sunarodnike u pokrajini dovoljna nagrada za sav naš trud. Nastojaćemo, ipak, da u budućnosti više pažnje poklanjamo ne samo onome što radimo, već i tome kako da o rezultatima svog rada informišemo građane.

Izvor: Jedinstvo

Comments