Uvođenje kosovskih taksi gubitak za sve strane

Pre tačno godinu dana Kosovo je uvelo takse od 10 odsto na robu iz Srbije (i Bosne i Hercegovine), da bi već 20. decembra takse podigla na 100 odsto i time faktički onemogućila isporuke proizvoda proizvedenih u Srbiji.

Direktan efekat ove mere je, prema rečima ministra trgovine Rasima Ljajića, smanjenje isporuka robe na KiM u vrednosti od 395,7 miliona evra u odnosu na 12 meseci koji su prethodili uvođenju taksi. Prema podacima Privredne komore Srbije u periodu od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period prošle godine iz centralne Srbije je put KiM otišlo robe vredne 62,8 miliona evra ili za 81,7 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. U suprotnom smeru pristiglo je robe vredne za 17,4 miliona evra što je takođe smanjenje i to od 10 odsto u odnosu na prvih devet meseci 2018. godine. I pored ovih taksi Srbija je ostvarila suficit od 45,4 miliona evra.

Prema LJajićevim rečima, u prethodnih godinu dana na Kosovo je isporučena struja vredna 10,5 miliona evra, roba u vrednosti 12,5 miliona evra je isporučena u prošlom decembru pre nego što su 100 odstotne takse počele da se primenjuju i na inostrane brendove proizvedene u Srbiji, dok je ostatak prodat i uz plaćenu taksu i to se odnosi na vodu, đubriva, obuću, limenke i automobile u vrednosti 800.000 evra.

“Prema našim procenama velike kompanije su pronašle put do tržišta Kosova, recimo Koka kola šalje robu iz fabrike u Bugarskoj. Proizvođači pšenice i kukuruza našli su druga tržišta za robu, ali najteže je proizvođačima brašna, jer je 17 odsto izvoza ili osam miliona evra išlo na Kosovo i oni nisu našli alternativna tržišta za svoju robu. Naša procena je da je od oko 400 miliona evra, 100 miliona evra robe našlo put ka drugim tržištima, a 300 miliona nije“, objašnjava LJajić za Danas, uz napomenu da je negativan uticaj na BDP od 0,5 do 0,65 procentnih poena. Dakle, prema proceni Ministarstva trgovine da nije bilo taksi BDP Srbije bi ove godine umesto, hajde da uzmemo poslednju prognozu Narodne banke 3,6 odsto, porastao za 4,1 do 4,25 odsto.

Sličnu procenu, pošto svi barataju samo procenama, dao je početkom godine i Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova da će uticaj na srpsku privredu biti 0,5 do 0,7 odsto BDP-a.

“U slučaju prepolovljavanja suficita u razmeni sa KiM privredni rast bi se usporio za 0,5 procentnih poena, dok bi, pak, u varijanti redukcije suficita za tri četvrtine, realan rast BDP-a mogao biti niži za 0,7 poena“, navodi se u analizi MAT-a uz napomenu da će najveću štetu pretrpeti prehrambena industrija.

U prvoj polovini godine svaki govor državnih zvaničnika o privrednim kretanjima bez izuzetka se pozivao na teške posledice kosovskih taksi na našu privredu. Slučajno je baš u prvoj polovini godine privredni rast ozbiljno posustajao u odnosu na prethodnu godinu i u prva dva tromesečja je iznosio samo 2,8 odsto. To je bilo zgodno opravdanje za slučaj da rast padne sa projektovanih 3,5 na tri odsto kako su mnogi procenjivali. Kako su stvari u privredi počele da se popravljaju, prema izjavama zvaničnika, mada bez zvaničnih rezultata Republičkog zavoda za statistiku, u trećem tromesečju BDP je porastao za 4,7 odsto, pa su žalopojke na račun kosovskih taksi uminule.

Analize ekonomiste Miroslava Zdravković ukazuju da su negativni efekti taksi od početka preuveličani i da njihov efekat može biti od 0,15 do 0,2 odsto BDP-a što je dva do tri puta manje od „zvaničnih“ procena.

Ako su takse naštetile srpskoj, da li su barem pomogle kosovskoj privredi. Odgovor je naravno ne, s obzirom na to da se spoljnotrgovinski deficit samo produbio iako je neki pokušaj ekonomskog opravdanja za takse bio da srpski izvoz ubija tamošnju proizvodnju. Prema podacima Kosovske agencije za statistiku u oktobru ove godine deficit je za 12 miliona evra (4,5 odsto) veći nego u oktobru prošle godine (pre taksi) uz pad izvoza za 15,6 odsto i rast uvoza od dva odsto.

GAP, prištinski tink-tenk je utvrdio, a MMF potvrdio da posle taksi trgovinski deficit raste, a proizvodnja se ne povećava. Međutim rastu maloprodajne cene na Kosovu. Prema podacima PKS-a u 2017. godini od 439,5 miliona evra izvoza na KiM repromaterijali su iznosili skoro 60 odsto, a sredstva za rad 5,5 odsto.

“Ovi podaci ukazuju da je saradnja srpskih i kosovskih kompanija kosovskoj privredi omogućila industrijalizaciju koja se bazira na kupovini repromaterijala, mašina i tehnologije iz centralne Srbije. Stoga se može zaključiti da uvedene takse pored štete koju trpe privrednici u Srbiji, štete i kosovskim firmama koje se bave proizvodnom delatnošću. U nedostatku zamenskih proizvoda, proizvođači na Kosovu su povećali maloprodajne cene po uvođenju takse. Samo cene hrane su povećane za 5,3 odsto“, navodi se u komentaru PKS.

Možda i najveću štetu je pretrpela CEFTA – zona slobodne trgovine zemalja na Zapadnom Balkanu koje bi trebalo da preko ovog sporazume „vežbaju“ za ulazak na zajedničko tržište EU. Ogoljena je disfunkcionalnost CEFTA-e koja faktički nema mehanizam da natera jednu članicu da poštuje odredbe sporazuma, a posebno ako je u ime te članice sporazum potpisao KFOR koji se sada odriče ikakvog udela u celom zamešateljstvu. Ni pritisci EU i SAD, makar formalni, nisu dali nikakvog efekta, s obzirom da je prištinskim vlastima politički sukob daleko važniji od ekonomske logike ili dobrobiti sopstvenog stanovništva. Sa srpske strane iako je bilo nekih pretnji nije stigao nikakav konkretan odgovor, mada zbog izuzetne asimetričnosti u trgovinskim odnosima nije imala bog zna šta ni na raspolaganju.

Izvor: Danas

Comments