P. Sarić: Reč je tajna najveća

Ne boj se svetlosti.

Ako hoćeš da budeš lepa – budi Sara.

Ako hoćeš dobro da pišeš – čitaj, čitaj mnogo, čitaj još više i još više.

Život je beskrajno, čarobno dešifrovanje poruka iz detinjstva…

Divne pouke najvećeg posleratnog romansijera sa srpskog juga Petra Sarića.  Opčinjen zavodljivošću bajkovite kosovske klime i potpuno pomiren sa time da ceo život čovečji jeste ponovno i ponovno proživljavanje detinjstva,  Sarić u svojoj načetoj devetoj deceniji, vispreno, vragolasto i strastveno poručuje – istinu ne možeš samo da čuješ, moraš i da je vidiš.

Petar Sarić najveći pisac Kosova i Metohije koji i danas živi i stvara na ovom podnebju. Nosilac prestižnih književnih nagrada,kome recenzije snishodljivo  piše jedan Matija Bećković, pisac koji je uobličio ideal ženske krasote  kroz lik Sare, pandana grčkoj Kalokagatiji – mitskoj ženi izvanredne duhovne, intelektualne i fizičke lepote… preduzimljivi erudita koji je u trenucima najtežih srpskih stradanja, uporno slao pisma na „vrh sveta“ da bi istini prokrčio put. Neprolazno zaljubljen u Ljuboten i u reč, u večnoj detektivskoj igrariji dešifrovanja poruka iz detinjstva.

Na veliko zadovoljstvo poštovalaca pisane reči, Petar Sarić bio je sinoć gost galerije „Akvarijus“ gde je sa prijateljima govorio o svom stvaralaštvu i o Zborniku radova koji je izdao Dom kulture Gračanica, a u čijem nastanku su učestvovali mnogi stručnjaci iz oblasti književnosti.

P: Ovo je Vaš prvi direktan susret sa Mitrovačkom publikom večeras …

O: Da. Moram da priznam da sam najlepše i najprijatnije  iznenađen. Večeras vidim da je istina ono što sam poodavno pomišljao  ali ne i znao u onoj meri u kojoj sada znam da kulturi nisu potrebni neki veliki centri. Potrebni su joj dobri, pravi ljudi, entuzijasti, obrazovani, ambiciozni.  „Akvarijus“ krase upravo takvi ljudi, u istoj meri u kojoj krase i Dom kulture u Gračanici.  Kada je kultura u pitanju, i u malim sredinama mogu se velike stvari praviti.

P:  Kažete da “reč ume da gura i uzbrdo”. Koliko smo danas svesni snage koju reč ima…koliko je te moći svestan čovek u opštenju sa čovekom, a ujedno koliko su je svesni mediji i svi oni kojima je reč glavno oruđe?

O: Mislim da je reč najveća tajna koju je čovek izmislio, iako nije bio svestan toga. A danas manje nego ikad. Misli da ono što on priča je jednostavno. A reč je tajna koju mi ne znamo. I to na taj način da kada ih uzmete zasebno ne moraju bogzna šta da znače, ali kada one dođu jedna blizu druge, taj fluid između njih što se stvara, rađa značenje koje se nama otkriva.

P: Za vas uvek naglašavaju da živite i pišite na Brezovici, iako  ste rođeni u Banjanima, između Nikšića i Bileće.   Koliko je za pisca važno sa kog mesta na planeti se obraća svetu?

O: Brezovica je čudesno mesto. Tu ne možete naći ni jednu stopu gde možete stati, a da ne čujete žubor vode.  Takvih mesta je vrlo malo. A tu su i venci Šar planine koji Sirinićku župu okružuju poput bedema i štite je ne samo od prirodnih nepogoda, već i od nepogoda koje dolaze od nas samih – od ljudi. A od vrhova Šar planine, ističe se jedan najlepši, sa najlepšim imenom – Ljuboten. Kad ga gledate, vi morate pogledati gore, jer je on na nebu sa koga ne silazi.

P: Ova galerija mnogo radi sa mladim ljudima i u pripremi je nekoliko knjiga poezije i proze čiji su autori srednjoškolci. Kada bi vas oni pitali šta da radimo da bismo bili dobri pisci, šta biste im odgovorili?

O:  Ja bih odgovorio: treba da budeš zaljubljen u čitanje. Treba da čita, jer ako bude čitao više a pisao manje, mnogo će više znati. Dakle čitanje i samo čitanje. Čitajte velike svetske pisce, romansijere, pesnike…

P: Šta sad pišete?

O: Privodim kraju roman koji je napisan zapravo pre 40 godina u prvoj verziji a onda je nekako stalno odlagan, praveći mesto svim knjigama koje su dolazile. Ta knjiga se taložila u meni i razlikuje se od svih mojih knjiga.  Onda sam se ja njoj vratio ili se možda ona meni vratila…

P: Iako živite na Kosovu i Metohiji, radnja većine Vaših romana se odvija u vašim rodnim Banjanima…

O: Ja sam napisao jednu pripovetku, jedinu koja je objavljena a koja se zove Sahrana u Sušiću… i ona se potpuno odvija radnja na Brezovici… i svi geografski pojmovi i sva imena su autentična. Takođe radnja romana Veliki ahavski trg odvija se uglavnom na Kosovu – u Prizrenu i Orahovcu.. .Ipak, glavnina mojih knjiga se događa tamo gde sam ja rođen, u Banjanima, između Nikšića i Bileće. Znate, ono što iz detinjstva nosite, ono što ste u detinjstvu saznali, što se tada dogodilo, mi to dalje celog života samo dešifrujemo.  Ja sam čak pokušavao da pobegnem odatle, verujući da je tamo negde daleko svet koji ja treba da upoznam, da su sve tajne sveta negde tamo, a da ništa nije tu, gde sam rođen. Međutim, kada sam otišao u taj svet, onda sam se potpuno razočarao jer sam video da tamo isto izlazi sunce i zalazi i to mnogo ružnije nego ono u detinjstvu. Dakle, ipak se gotovo sve već u detinjstvu dogodilo i ono nam se stalno nanovo događa.

P: U koju knjigu ste uložili najviše osećanja?

O: Ja bih to pitanje okrenuo pa da glasi: Koja knjiga je iz mene izvukla najviše osećanja. U tom slučaju, morali biste to da pitate moje knjige, ne mene… Pa sigurno su to Sara i Sutra stiže gospodar koje su i najobimnije i zahtevale su apsolutno najviše truda.. Kada pisac piše jednu knjigu, u tom trenutku, čini mu se da je to najbolja knjga, da  nema bolje i od toga se ne može osloboditi.

Petar Sarić govorio je na književnoj večeri posvećenoj njegovom radu koju su u Kosovskoj Mitrovici zajedno organizovali galerija “Akvarijus” i Dom kulture Gračanica. Pored književnika, govorili su novinar i pisac Živojin Rakočević, profesor  na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini Dragomir Kostić, književni kritičar i pisac Aleksandar Dunđerin i priređivač Zbornika Žarko Milenković.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments

Archives

"This project was funded through a U.S. Embassy, Pristina grant.  The opinions, findings, and conclusions or recommendations expressed herein are those of the Author(s) and do not necessarily reflect those of the Department of State."

"Ky projekt u financua përmes grantit të Ambasadës Amerikane në Prishtinë. Mendimet, përfundimet dhe konkludimet apo rekomandimet e shprehura këtu janë të Autorit(ëve) dhe jo medoemos pasqyrojnë qëndrimet e Departamentit të Shtetit."

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta."