Istorijski konflikti između Srba i Albanaca nisu imali zastrašujuće dimenzije i treba se suočiti sa prošlošću, poručeno je, između ostalog, danas sa “Forum Future” koji je održan u Severnoj Mitrovici.
Istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu Aleksandar Pavlović kaže da dimenzije srpsko-albanskih sukoba nikada nisu bile ogromne, da je u najkrvavijim danima bitke između Francuza i Nemaca u Prvom svetskom ratu verovatno ubijeno više ljudi za jedan dan, nego što je stradalo ukupno u konfliktima između Srba i Albanaca, kroz čitavu istoriju.
“Ako govorimo o pomirenju voleo bih da znamo i toliko da se nismo baš toliko svađali da sad treba ceo svet da nas miri, ili da ne verujemo u nekakvo pomirenje. Naši konflikti postoje, naši problemi postoje, ali oni nisu imali nekakve zastrašujuće dimenzije”- ističe Pavlović.
Politikolog, Škeljzen Gaši radio je na studiji kojom je pokazao kako se predstavljaju odnosi između Srba i Albanaca u istorijskim udžbenicima osnovnih, srednjih škola na Kosovu i u Srbiji za period od 1912. do 2000. godine.
Objašnjava da postoje četiri karakteristike ovih udžebenika od kojih je prva – vlasništvo nad teritorijom.
U tom kontekstu navodi da obe strane pretenduju na to da teritorija Kosova pripada njima i da je jedna od karakteristika udžbenika i to da obe strane predstavljaju samo zločine suprotne strane, nikada svoje i da te zločine preuveličlavaju.
Treća karakteristika je jezik mržnje koji se koristi prilikom opisivanja ovih zločina i četvrta karakteristika je ćutnja o međusobnoj saradnji Srba i Albanaca koja se u udžbenicima ne spominje.
“Mnogo bolji su bili udžbenici tokom komunizma, od 1945. do 1989. nego udžbenici po kojima danas deca uče na Kosovu i u Srbiji. Dakle mnogo korektniji su bili udžbenici iz kojih su učili istoriju Hašim Tači i Aleksandar Vučić nego udžbenici iz kojih danas uče deca a koje su proizvele države kojima upravljaju ova dvojica,”- ističe Gaši.
Na “Forum Future”, na temu istorijske kohabitacije Srba i Albanaca u XIX i XX veku govorio je i Miloš Damjanović, doktorant istorije na Filozofskom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
“Zarad relaksacije odnosa između obe strane ne treba potiskivati i zanemarivati drugu stranu. Treba se suočiti sa prošlošću, kakva god da je ona među nama, mi nismo jedini narodi koji imaju loša istorijska iskustva, ni jedini, ni prvi ni poslednji. Dok god se ne suočimo sa tim “nevaljalcima” sa jedne i druge strane onda ne možemo očekivati da
gradimo pozitivan odnos jedni prema drugima,”- ističe Damjanović.
Joanna Hanson, ispred “Nove perspektive” iz Prištine, navodi da je veoma važno otvoriti konstruktivne aspekte srpsko–albanske istorije.
“Mislim da je isto važno pitati se zašto dozvoljavamo da se istorija menja, zašto zatvaramo oči prem tim i šta možemo uraditi kako bi to obnovili? Moramo napredovati sa ovim znanjem, a ne gubiti vreme na to ko je bio u pravu a ko u krivu u istoriji, koga treba kriviti,”- ističe Hanson.
Ona navodi da se mora shvatiti da istorija većine zemalja ima i teške ali i izuzetne trenutke i da dručačiji pristup u drugim zemljama omogućava im, na primer Poljskoj i Nemačkoj, da žive kao normalni susedi.
Oragnizator ovog događaja, koji je održan u Centru građanske energije, bila je NVO “Aktiv” koja je saopštila da teže na ovaj način da postave okvir koji će stvoriti osnovu dijaloga o budućim odnosima Srba i Albanaca na Kosovu i otvoriti prostor za proširenje procesa dijaloga kroz uključivanje lidera u oblastima koje će obrađivati.
Izvor : Radio Kosovska Mitrovica
