Danas: Španija u finišu izborila izostavljanje roka za Kosovo

Izostavljanje 2019. godine kao roka za rešavanje kosovskog pitanja u konačnoj verziji Strategije za proširenje EU na Zapadni Balkan, koju je juče usvojila Evropska komisija, diplomatski izvori Danasa tumače, pre svega, kao pokazatelj da Unija „ne želi da javnost i političari na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, steknu utisak da Brisel pritiska bilo koga da u izrazito kratkom roku reši najkrupnija pitanja“. Istovremeno, takav potez smatra se „direktnom posledicom protivljenja Španije, koja strahuje da bi primer Kosova mogao da dodatno raspiri separatističke tenzije u Kataloniji“.

Evropska komisija usvojila je konačan tekst juče u Strazburu, koji su potom javnosti predstavili evropski zvaničnici Federika Mogerini i Johanes Han.
Predstavnici diplomatskih krugova ističu da ta izmena „ne znači da Beograd i Priština imaju vremena za gubljenje i da je Brisel spreman da toleriše beskrajne pregovore“.Dok je u nacrtu strategije, u koji je Danas imao uvid, bilo navedeno da bi do kraja naredne godine Srbija i Kosovo trebalo da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, u finalnom dokumentu precrtana je takva vremenska odrednica i navodi se formulacija: „hitno da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa“.

„EU jeste proklamovala načelo da je kvalitet sprovođenja kriterijuma za članstvo, što u slučaju Srbije, naravno, podrazumeva i postizanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, važniji od brzine kojom se ispunjavaju zadaci, od Beograda se očekuje da normalizuje odnose sa Prištinom u kratkom roku, što je i naznačeno u strategiji, navođenjem odrednice hitno. Dakle, iako je precrtana ranija formulacija da bi trebalo postići sporazum do kraja 2019, ništa se suštinski nije promenilo u pristupu zvaničnog Brisela,“ navode naši sagovornici.

Prema izvorima Danasa, na insistiranje Španije, dan uoči usvajanja, dakle, u finišu, u konačnoj verziji dokumenta odrednica „šest zemalja Zapadnog Balkana“ (Srbija, Crna Gora, Albanija, BiH, Makedonija i Kosovo) izmenjena je u „Zapadni Balkan“, kako se ne bi prejudicirao konačni status Kosova.

Mada se i u konačnoj verziji Strategije navodi 2025. kao potencijalni rok za prijem Srbije i Crne Gore u EU, i u tom delu dokumenta načinjene su izmene.

Dok se u nacrtu konstatovalo da: „snažnom političkom voljom, sprovođenjem istinskih i kontinuiranih reformi i pronalaženjem definitivnih rešenja za razmirice među susedima, Crna Gora i Srbija trebalo bi da budu spremne za članstvo u EU“, u finalnom dokumentu se, uz nabrajanje istih kriterijuma za članstvo, navodi ocena: „mogle bi da potencijalno budu spremne za članstvo“.
Umesto „vremenskog oročavanja“, u Strategiji se ističe da: „kada država, ili države okončaju pregovore, sporazum o pristupanju može da bude potpisan, nakon mišljenja Evropske komisije, pristanka Evropskog parlamenta i odluke Saveta EU o prijemu novih članica“.Kriterijumi koji se tiču uspostavljanja vladavine prava i sprovođenja opsežnih ekonomskih reformi na Zapadnom Balkanu taksativno su izloženi i u konačnoj verziji, ali su izbačene sve vremenske odrednice za moguće zatvaranje svih poglavlja sa Srbijom i Crnom Gorom (što je u nacrtu bilo planirano za 2023. godinu), za potpisivanje sporazuma o pristupanju EU sa državama koje su okončale pristupne pregovore (u nacrtu se kao mogući rok pominjala 2024. godina), te za ratifikaciju sporazuma o pristupanju Uniji u svim državama članicama EU i državama koje pristupaju Uniji (u nacrtu se kao mogući rok pominjala 2025.).

Kako Danas nezvanično saznaje, vremenske odrednice su izbačene, između ostalog, i zbog stava Nemačke da je „nužno da kandidati i potencijalni kandidati najpre sprovedu opsežne reforme“, naročito u domenu ljudskih prava, borbe protiv korupcije, slobode medija, uspostavljanja nezavisnog i efikasnog sudstva…

„Postoji ozbiljna sumnja u EU da se tako veliki zadaci mogu ispuniti u relativno kratkom roku, otuda i precrtavanje vremenskih odrednica iz nacrta dokumenta,“ objašnjavaju naši izvori.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, ocenjuje za Danas da je najvažnije što je Strategijom EU „ukazano da je Zapadnom Balkanu mesto u EU“.

“Posle svih kriza, EU izlazi sa proaktivnim pristupom i značajno je što se u Strategiji navodi da Zapadni Balkan ima istorijsku šansu da pristupi Uniji. Bez sumnje, vladavina prava ostaje najbitnije pitanje. Bez uspostavljanja dobre uprave, nezavisnog pravosuđa, poštovanja ljudskih prava i demokratskih institucija nema članstva u EU, a podjednako se insistira i na rešavanju bilateralnih sporova i pomirenju među susedima. Što se ekonomskog segmenta tiče, EU insistira na prevazilaženju strukturnih slabosti, jačanju konkurentnosti, te transparentnoj privatizaciji i javnim nabavkama, ali i na digitalizaciji i povezivanju ovog regiona kroz različite inicijative. Istovremeno, predlaže se da se države Zapadnog Balkana uključe u rad Saveta EU u određenim domenima, kao što je to bio slučaj tokom migrantske krize, što je pozitivna inicijativa,” kaže sagovornik Danasa.

Danas

Comments